Маја и њена мудрост, Миа Вуковић

      У једном дивном градићу чије су улице красиле куће разних веселих боја, живела је девојчица Маја. Ни по чему се ликом није разликовала од осталих становника овог бајковитог места. Имала је дивну косу златне боје и плаве очи попут бистрог мора. Лице нежно, нарав добра, душа неискварена. Ипак, разлику су могле да уоче радознале очи које би приметиле избледелу боју куће, баштицу обавијену коровом и главице ружа тужно савијене ка земљи. И још нешто, њено лице ретко је красио осмех. Туга  је становала у морском плаветнилу њених очију. Тај радозналац би лако могао да схвати ако се распита по Мајином комшилуку да је она девојчица без мана, али такав није био и њен живот, који је није мазио.

      Маја је одрасла без родитеља. Они су погинули у најбољем и најлепшем периоду њеног живота, у детињству. Њено детињство није било лако. Како је остала без маме и тате, она живи сама у кући мрачној и пустој. Уз то, њена кућа се налазила у улици дечака, који су јој се ругали. Живот јој никако није пријао. Дани су јој били испуњени тугом, али ноћи…

Сваке ноћи она сањa да има дивну хаљиницу, да једе чоколаду и оно најважније – да грли своје родитеље. Маја спава са срећним лицем, све док се не пробуди и схвати да јој је живот пуст. Свако јутро исто јој почиње – јеца и плаче и ни на тренутак не може да заборави своју тужну судбину.

Једне вечери сан је био другачији него обично. Појавиле су се прелепе девојке дугих пламених коса и смарагдно зелених очију. Ни сама није знала како, али јој је било јасно да су то Виле мудрости. Маја протрља окице и схвати да су оне стварне. Виле се поклонише и две одоше, а једна оста. То је била Вила прошлости. Вила јој понуди шансу да још једанпут види родитеље, али под условом да Маја покаже колико је мудра. маја се одмах сложи, па вила постави прво питање. Вила је запита када је кућа најлепша, а Маја одговори без тренутка размишљања да је кућа најлепша онда када је дом. Вила јој рече да је у праву и постави јој друго питање – када је дете најсрећније, а  Маја рече – када има родитеље бар на трен. Треће питање…

Тог тренутка вила одведе Мају међу облаке. Маја угледа своје родитеље. Пресрећна, са сузама у очима потрча у њихов топли загрљај. Дуго су стајали сво троје чврсто стиснути. Маја их пољуби јако, толико јако да се све претвори у дугу и цвеће.

Све је прошло за трен и Маја се опет нашла у мрачној кући, која јој је била све више празна и језивија. Међутим, кад протрља окице, угледа Вилу садашњости, која је знала све о Мајином великом туговању и самоћи.  Постави и ова вила своје питање о томе да ли је лепо ругати се другом. Мудра Маја одговори да је лоше ругати се, јер може слично да се деси и оном ко се руга. Тог тренутка Маја доби пуно хаљина, чоколада и прелепу кућу, налик свим осталим кућама у граду.

И баш кад се деси ова промена, пред Мајом се створи Вила будућности и запита Мају да ли је лепо унапред мрзети неког. Девојчица одговори да никог не треба мрзети. Вила будућности пољуби Мају и рече: „Буди добра и мудра као до сада и живећеш срећно до краја живота. “

Маја пусти сузу скоро не верујући у оно што јој се дешава. Ипак, сваки дневни сат постајаше јој дражи, јер је сада ишчекивала нове тренутке свог живота радујући се сваком који следи.

    Године пролетеше као сан. Некада најружнија кућа у граду претвори се у кућицу у најлепшем цвећу, јер му је власница стално радосно тепала. Маја постаде докторка, нађе љубав свог живота и постаде мајка дивне девојчице., којој је од самог рођења уливала своје уверење да јака жеља, храброст и пре свега мудрост побеђују. Сваког дана је понављала себи и својим најмилијима : „Верујте у себе, поштујте друге, желите мудро и оствариће вам се!“

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s