“Долап“ Милана Ракића

Назив модерна, одомаћен у Хрвата и Словенаца, може се употребити и у српској књижевности као име за раздобље, које почиње с појавом „Српског књижевног гласника“, а завршава се престанком његовог излажења (1914), као и завршетком Првог светског рата. За разлику од реализма, у којем су главну улогу играли домаћи чиниоци развоја и руски утицај, у модерни првенство добијају западноевропски, посебно француски утицаји: парнас, симболизам, култ лепог, тежња ка формалном савршенству, естетизам, космополитизам, индивидуализам, песимизам.

Ситуација човекове утамничености, његовог робовања на земљи, једна од средишњих књижевних тема тог доба, нашла је особен израз у песништву Милана Ракића. Живот није једносмеран и једнозначан, већ је врло сложен, испуњен лепотама и радостима, успонима и падовима, боловима и тугама, одушевљењима и резигнацијама. Ни Милана Ракића живот није мазио. Пружио му је лепе тренутке породичног живота, успешну дипломатску каријеру, признато место међу најбољим песницима. Али му је приредио и тренутке болова и туга, немаштину, крхко здравље и тешку болест. Болови и туге низали су му се у животу претварајући живахног дечака у ћутњивог човека који размишља о пролазности живота и забораву. Песимизам провејава кроз његово песништво од почетка, као и мисао о пролазности, забораву, нестајању и општој бњеди која прати њсваки доживљај света и живота.

У песниково сећање се још у детињству урезала слика старог долапа за наводњавање, који се налазио у близини његове куће. Како је сазревао дечак, тако се преображавала и слика долапа у његовој свести. Долап је постао симболична слика човековог трпљења.

На почетку песме бираним речима, Ракић предочава слику долапа који је стар, гломазан, труо, шкрипи. Уводни део песме наставља другом строфом уводећи допуну долапу – мало, тромо, малаксало, бедно кљусе, које је некад било вранац.

Животни пут вранца приказан је кратко, али представља средишњи део песме. Јасно је да је он био млад, снажан, испуњен снагом воље и енергије за рад, као и сновима и надом у бољу будућност. Као свако младо биће, и вранац је био преплављен ентузикјазмом и снагом да се бори против свих недаћа живота и судбине. Међутим, врхунац песникових осећања откривамо у, на први поглед, неприметној вези вранца и човека. Судбина изнемоглог вранца, који је једнолично окренут долапу за наводњавање, трпи глад и жеђ, сликовито приказује сиви једнолики бесмислен људски живот где се све окреће у једном те истоме кругу. Живот је несрећан, тежак и у њему се гасе сви снови стварности. Човек нема никакву шансу за напредак, добро или срећу. Његов је живот једноличан, монотон, бесперпективан. Цео живот на земљи је зао удес испуњен радом. Сви дани су исти, лишени лепоте.

Песник се поистовећује с вранцем, јер су обојица осетили тешку судбину, а сањали о бољем животу и заслуженој награди. Међутим, сада исцрпљене снаге и потрошеног живота, песник постаје свестан да чекање на награду неће помоћи. Чак, иако скине све недаће и бреме живота као што змија скине кошуљицу, то ће бити узалуд, јер је живот прошао, а свеопшта подлост потпуно му је јасна. Нема правде, нада само одржава човека у животу да издржи бесконачни животни круг јада.

Уместо да животари жудећи за животом, песник се опредељује за смрт берз страха. Једини излаз из те ситуације песник види у смрти. Једино је смрт потпуна, коначна, без наде у бесмртност, једина која нуди вечни мир.

Поента није у спасу који ће смрт донети, већ у сазнању да се треба ослонити само на себе и своју снагу. Снови су пусти, наде изневерене, обећања лажна. Једино на шта се човек може ослонити је он сам. Сопственим постојањем и опстајањем у свим околностима, он сам се бори против разочарења због неостварених нада и обећања. Сивилу свакодневног трајања, он претпоставља живот који би се проживео интензивно и кратко, у једном трену.

Песма је испевана у једанаест строфа од по четири дванаестерца, што му је и био омиљени стих, који је сматрао најподеснијим за изражавање оног што осећа. Сматрао је да то није лак посао, па је у сталном дотеривању израза, тежио не савршенству, већ потпуном изражавању сопственог промишљања. Лепоти ове песме и утицају на читаоце, много доприноси и обгрљена рима, која даје посебну звучност  и ритам  стиху у коме се нема шта променити.

Advertisements

One thought on ““Долап“ Милана Ракића

  1. Повратни пинг: Милан Ракић | Мајини средњошколци

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s