Чудесна лепота Милићеве невесте

Чудесност лепоте од давнина заокупља пажњу људи. Лепота је вековима инспирација песника, сликара, музичара. Она фасцинира и генијалца, али и обичног човека, који од давнина до данашњег дана сања о њој.

И Милић барјактар сања исти сан. Он машта о жени, коју никако да пронађе, иако је обишао многе градове. Свакој од девојака коју су му показали, нашао је ману, долазећи у ситуацију да остане неожењен момак, што је једна од највећих срамота у српском народу. Ипак, он не одустаје од свог сна и наставља потрагу за лепотицом из своје маште, уверен да ће лепоту о којој сања пронаћи. И заиста, на сам глас о девојци небичне лепоте Милић спрема сватове, уверен да се опис поклања с његовим сном о идеалној жени:

„танка струка, а висока стаса,

коса јој је кита ибришима,

очи су јој два драга камена,

обрвице с мора пијавице,

сред образа румена ружица,

зуби су јој два низа бисера,

уста су јој кутија шећера“

За разлику од савремених младића, којима лепотица са фотографије може да заврти мозак, Милић трага и за унутрашњом лепотом, јер се овај опис спољашње лепоте наставља потврдом о љупкости, бистрини, веселости и грациозности младе удаваче:

„кад говори – ка да голуб гуче,

кад се смије – ка да бисер сије,

кад погледа – како соко сиви,

кад се шеће – као пауница“

О божанском пореклу девојчине лепоте најбоље сведочи дивљење сватова када се она појавила пред њима, као и усхићење младожење. Он чак и не може да одоли и да не искаже своја осећања обраћајући се будућој ташти:

„Ој пунице, ђевојачка мајко,

или си је од злата салила?

Или си је од сребра сковала?

Или си је од сунца отела?

Или ти је бог од срца дао?“

Ови стихови највише говоре о изузетној лепоти девојке. Чудесност њеног лика и духа тако омамљују да се поставља питање порекла те лепоте. Отуда се и помињање бога уплело у ове стихове. Таква лепота непоновљива је и зато може да буде једино дар богова, јер колико год се човек трудио да лепоту створи, опонаша, дефинише, она му увек измакне из руку.

У српском народу постоји веровање да акко се човек много смеје, после ће плакати. Ово се донекле може пренети и на Милићев живот. Милић је маштао о оном што није дозвољено обичном смртнику. Лепота је чудесна, оплемењујућа, али јединствена и неухватљива. Зато је Милићев сан о поседовању лепоте, већ унапред осуђен на пропаст. Његова невеста поседује изузетну лепоту,  као и све праве вредности, и она је осетљива и крхка. Зато нестаје из људских живота брзо и лако, као што се и појавила.

Свест о лепом вечна је баш као и сама лепота. Човек од давнина чезне за њом, покушава да је створи, али увек схвати узалудност својих напора. Лепота је чудесна, али и кратковека.

Advertisements

4 thoughts on “Чудесна лепота Милићеве невесте

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s