КВАРТЕТ (из збирке “Откуцаји душе“, Центар за културу и уметност, Алексинац, 2009) – моја прва прича

Мирис тамјана увлачи ми се у ноздрве. Дрхтим. Монотони глас свештеника и језива тишина гробља. Слушам… Не чујем. Гледам… Не верујем. Као да нисам овде…

Сећам се његових жутих прстију. Пушио је цигарете без филтера, пио само домаћу ракију и волео фуге… Кафа на столу, вечита цигарета међу прстима и полуисписани нотни систем, који је увек био “јачи“ од пуне флаше “брље“.

Нису га волели. Нису га разумели. Увек је носио црно, ретко се бријао. Обично је ишао погурен и сасвим несвестан паланачког шапутања, које се редовно склапало за њим као управо пресечен талас. Није марио за то. Имао је своје фуге и…нас.

Суботом смо уместо редовне пробе квартета имали “Оговарање“. Тако је он у шали називао јутарњу кафу суботом, јер смо тада “оговарали“ нове модне трендове, синоћну премијеру локалног позоришта, нову књигу… Испраћао нас је са наранџом у руци да се не бисмо разболели у време грипа, куповао нам чоколаде да нам на такмичењима трема не би разбила концентрацију и … волео нас је као своју децу.

Прва упала плућа. Фуга и токата у Д – молу. Бах.

Пушио је цигарете без филтера, пио само домаћу ракију, волео је фуге, нас и… њу. Волела је и она њега, није га разумела и надала се да ће га баш она променити…Није успела.

Друга упала плућа. Реквијем. Моцарт.

Пушио је цигарете без филтера, пио само домаћу ракију, волео је фуге, нас и три Милице.

Сестра Милица, припадник секте, разлила мозак београдском калдрмом зарад своје оданости;

Жена Милица, добро паланачко дете, удала се за генијалца – губитника. Разводом исправљена грешка;

Ћерка Милица, музиколог, никад није схватила зашто се њен отац одрекао дириговања великим оркестром у престоници и вратио у ову забит да ради са децом у нижој музичкој, али… и она је волела фуге;

Ми, неуспели шетачи кроз време, били смо Његова деца. Дивили смо се духу воће нашег квартета и жудно упијали његове речи.

Трећа упала плућа. Последњи стадијум рака. Опело за квартет непознатог аутора.

… Свештеник одлази журно, као да се плаши онога што оставља. Нема потребе. Ово је само последњи поклон најбољем пријатељу наше младости.

Опело за квартет. Аутор означио наше животе.

Језива тишина. Мирис тамјана меша се са мирисом догорелих свећа. Раздваја их сећање на један, ипак, испуњени живот.

Advertisements

9 thoughts on “КВАРТЕТ (из збирке “Откуцаји душе“, Центар за културу и уметност, Алексинац, 2009) – моја прва прича

    • Хвала на дивним речима, смисао је ту без обзира како је речено, важно д се разумемо, али да бих решила дилему – ја бих рекла …пуно емоција и саосећања за великог диригента. Поздрав! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s