ПРИЈАТЕЉИ (из збирке “Откуцају душе“’, Центар за културу и уметност Алексинац, 2009.)

– Ко год да си, знаш ли колико је сати?! – више бесно него поспано одговорила сам на реску звоњаву телефона у три ујутро.

– Убили су  Банета и Ану – познати глас остави ме у неверици.

– Ма, шта причаш?! То није могуће! Ко? Како?

– Још се не зна. Чујемо се.

После пар минута схватам да ми је слушалица и даље у руци. Вративши је на место прекидам монотони сигнал, а збрка у мојој глави постаје још хаотичнија:

 Боже, шта ће сад деца да раде? Можда је Ана добро. Вероватно Милош није схватио. Што би њу? А што би и њега? Јесте препродавао кола, али морало се у ово лудо време од нечега живети. Па, ником ништа нажао није учинио. О, Боже, шта ће сада деца?…

Кад сам последњи пут била код њих, колико има, два-три месеца, били су забринути. Деца нису била ту. Видело се да су забринути, мада је Бане терао исту шалу са мном:

– Кад ће, бре, та твоја књига, Миро?

– Кад ти постанеш председник општине! – кисело сам се насмејала.

– А, не, кад ја постанем председник општине, тад ћу да направим себи пут! – насмејао се и он.

– И то што кажеш, само тако ово твоје сокаче може добити асфалт! Једино тако нећеш морати да газиш блато, а у Србији и иначе важи она да је Бог прво себи браду створио!

– Море, нек се политиком заносе дангубе, ја морам породицу да издржавам. Нема леба, без продаје. Е, морам да ти испричам шта ми се десило у недељу на пијаци. Пош`о сам да купим доручак, кад сретнем Мику Малог, колегу из оне моје пропале фирме. Јавим му се, јави се и он мени, али неће да ме погледа у очи. Застанем да поразговарамо, он ме и даље не гледа у очи. Ууу, сад ми тек сумњиво! Реко шта ти је, бре, што гледаш у земљу, кад он мени каже `Знаш, бре, Бане, кажу ти имаш неке урокљиве очи убедиш човека да прода кола и кад неће!` Иди, бре, у ђавола, мислим се, ал` човек никако да ме погледа…

– Оно, што јес, јес, имаш урокљиве очи. Џабе ли се скупљају оне балавице око тебе!

– Ћути, бре, да не чује Ана. Ма, знам и ја да иду на паре, ал` објасни ти мојој жени да ја то онако успут, а она стално диже џеву – заверенички, у пола уста ми се жали, а унапред зна да сам ја на њеној страни.

– Исто ти се хвата, све ти се то рачуна. Него смири се и не секирај више жену и децу! – знам да ме више и не слуша, јер је управо добио више пута бирани број. Почиње уобичајени разговор:

– Зоки, Бане овде. Сврати до Сркија и дај му осам иљаде што си мени дужан и узми “слона“. Да, али не код мене, него га терај Зокију. Зоран Жућа. Да, треба да ти да дванаес `иљаде. Сврати после до мене. Теби петсто, мени ресто. Е, фала ти, брате. Здраво! – наставља разговор са мном.

– Знаш, Миро, ако ми упали овај план, ја ћу да ти будем главни спонзор за књигу!

– Ма, знам, кад је Џорџ био циција! А шта планираш?

– Обећао један пријатељ да ми дотера нове аутомобиле одозго, зарадићу добро, па онда отварам салон, први салон у Србији да се смрзну душмани! Зато сад и прибирам паре, него никако да прикупим. Плаћам камату за оног слепца, мог великог друга што побеже у Немачку, `бем му све живо, не могу да дигнем главу! Сваког месеца дајем човеку песто евра за туђи дуг, а он ми се не јавља!

– Па, тако ти је то кад верујеш другу.

– А, бре, одрасли смо заједно. Рек`о да ће да ми врати за месец дана, кад оно две године га нема. Све му живо узели каматаши, зет му откупљивао неке дугове, ал` џабе…

– Па, скупи су букети од хиљаду и једне руже, па вечера у Контију, па апартман на Светом Стефану, а ти скапавај сад плаћајући туђе! – нашем разговору се придружује и Ана оправдано љута на свог мужа.

– Ана, бре, децу нам крстио, шта сам друго могао, него да му помогнем!

– Па, и теби видим сад све рукаве поцепаше помажући – подсмешљиво ће Ана кимајући ми руком да пођем за њом.

– Ја идем у град – добаци нам кицошки намештајући коврџе и намигујући мени, јер зна да ће то Ану да изнервира.

– Пожури, да ти не ставе рецку да си вечерас одсутан! – добацује му Ана и наставља изнервирано – Ето, буди сад ти паметна, па ми кажи шта да радим. Рачуни само стижу, свима редом дугујемо, а своје паре не можемо да прикупимо. Помагао човек другу, овај збрис`о у Немачку, па се сад ми чешкамо сваког петнаестог. Дође ми да се ни на телефон не јављам.

– Добро, бре, средиће се то већ некако. Банета цела Србија зна, наћи ће помоћ од некога.

– Ма, плаћамо своје дугове редовно, само за то и ради, него сад хоће да прикупи паре и увезе неке аутомобиле, само је мене страх да не буде и то неки назови велики пријатељ. Немам више живаца за његове глупости – умор и забринутост били јасни на Анином лицу.

– Где су деца? – пожелела сам да променим тему.

– Послали смо их код Банетових рођака на село. Имамо неке позиве ноћу, не осећам се безбедно. Решила сам, ако се ово не среди до краја лета, пакујем кофере и деца и ја идемо код мог оца, а он нека ради шта хоће!

– Па, није ваљда толико озбиљно – била сам изненађена одлучношћу у њеном гласу.

– Како да није?! Ми смо дужни, а нама дугују, а не враћа нико – врзино коло. Ево, овог комшију испод нас мoлио сто пута да нам плати ауто. Још прошле године му га продао, дугује нам десет хиљада. Стално виси овде, зивка Банета да иду овде и онде, види се да има паре, а не даје нам. Не знам више где ми је глава. Ма, само да пронађу тог што нас зивка у пола ноћи. Него, ни ова милиција нема појма!

– Ма, биће све у реду. Смири се. Средиће Бане све!

 `бем ти ту нашу милицију! Треба човека да убију, па да они схвате шта се дешавa! Сад ће ваљда да им буде јасно!

&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&

Данима сам после слушала чаршијска нагађања и теорије. Није ни замерити. Ипак, боље је водити туђу бригу, него мислити на своју.

Када је полицијска истрага довела је до процеса и када су осумњичени осуђени, прашина се слегла. Како су животне недаће донеле нове теме градским душебрижницима,  на ово се заборавило.

Остали су да живе у успоменама њихове деце и пријатеља.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s