Шешир од трава, Аја Шомиз

Оставио си ме уз букет лепих речи и вратио се „својој светињи“.Није ми преостало ништа,осим да,онако сама и остављена седнем крај првог просјака и испружим длан и на длану своје срце.Можда ће га неко,ипак,узети јер мени више не треба.

И био је то дан у коме је Бог благословио све грешнике и просјаке,јер су са неба почеле да падају сребрне парице.И звезде,мале и светлуцаве.Исптужила сам шешир и покупила их и њима посула стазу којом си отишао.За сваки случај,можда те некад загребе савест па пожелиш да се вратиш.

Оставио си ме уз слап топлине својих очију и вратио се „својој светињи“. Коначно, заувек, тако рече. Три дана су за нама плакали прозори неког хотела и као жива огледала тумарали градом тражеђи наш одраз.

И био је то дан када је Бог благословио све остављене, јер су ми птице испуниле груди и паперјем својим меким грејале празнину где је некада било моје срце.
Док ти ћутиш, ја још ходам са твојим знаком на свом челу, чујеш ли ме?И нема више ничега што бих била ја, а не би био ти!Погледај, нељубљене од твојих, моје су усне испуцале! Постаћу ружна, и досадна, и матора ако  ме заиста оставиш, чујеш ли ме?

Испружила сам шешир, мој шешир од трава и два су голуба слетела у њега.Чувам их још, ето су испод твојих прозора. Да те поведу мени, ако некада пожелиш да се вратиш.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s