Богојављенско јутро, Aја Шомиз

Гледаш ме, Маријо, са иконе
малопре, у порти
сретох његове руке
и док су свеће гореле
пољубих га иза зида
љубавно
Гледаш, Пресвета,
преко Сина Свога
у сина мога
и видиш колико сам слаба

и  располућена
Гледаш ме, Небесна,
и прекореваш

и милујеш и жалиш
јер си  Мајка већа од свију
ал ниси жена, срећнице.
Уздишемо у ово јутро Богојављења

Ти – загледана у душу моју

ја – загледана у очи његове

А магла је

И  све је некако могуће

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s