Виљем Шекспир „Хамлет“, проф. српског Соња Ђорђевић


ПИСАНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА

 

Разред: 4/10

Предметни наставник: Јелица Ђукић

Час по реду: 20

Кандидат: Соња Ђорђевић

Наставни предмет: Српски језик и књижевност

Наставна јединица: Виљем Шекспир „Хамлет“;

Сложеност сукоба и личности главног јунака, Хамлета

Тип часа: обрада новог градива

  1. Циљ часа:

 

–          образовни: – откривање различитих нивоа сукоба у трагедији; упознавање и анализа особина главног јунака (мучно пробијање кроз замку друштва; Хамлетове моралне и душевне кризе; психолошко понирање у свет јунака: у свет његових људских, моралних, младалачких, идејних, религиозних дилема);

 

–          васпитни:  – с моралног становишта просудити јунаке и конфликт међу њима; ангажовање личних ставова у откривању битних истина књижевности, али и живота; развијање саосећања; обратити пажњу на хришћански кодекс уграђен у поглед на свет – човечност; пробудити у ученицима сазнање о чудесној повезаности искустава људи некада и сад (бити или не бити човек); подстаћи их да трагају за смислом живота сагледавајући га из необичних и неочекиваних перспектива; развијати код ученика критички однос према књижевности и јунацима књижевних дела;

 

–          практични: – оспособљавати ученике да кроз тумачење конкретног књижевног дела самостално откривају тананости значења књижевних дела; развијати способност за комуницирање са уметничким творевинама; подстицати чулну машту потребну за духовно виђење; градити заинтересованост за откривање истанчаних стваралачких поступака, укључујући и откривање хумане поруке дела; богатити њихов књижевни и чулни сензибилитет; усавршавати литерарну рецепцију;

 

  1. Облици рада: фронтални и индивидуални;
  2. Наставне методе: комбинација дијалошке, монолошке и текст методе, метода демонстрирања;
  3. Наставна средства: помоћна (табла, креда), лектира, пано, листићи са радним задацима;
  4. Место извођења наставе: учионица – кабинет;
  5. Корелација: филозофија, психологија, филм;
  6. Извор и литература за наставника: Виљем Шекспир, Хамлет, Школска књига, Нови Сад, 2004. (превод Велимира Живојиновића); А.С.Бредли, Сушаство Шекспирове трагедије, Теорија трагедије (приредио Зоран Стојановић), Нолит, Београд, 1984, стр. 557-580; Веселин Костић, Шекспиров живот и свет, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци-Нови Сад, 2006; Веселин Костић, Стваралаштво Виљема Шекспира, трагедије, СКЗ, Београд, 1994; Јан Кот, Шекспир наш савременик, „Свјетлост“ Сарајево, 1990. године; Френсис Фергасон, Појам позоришта, Нолит, Београд, 1968; Јован Христић, Студије о драми, Народна књига, Београд, 1986; Етјен Сурио, Двеста хиљада драмских ситуација, Нолит, Београд, 1950;  Миодраг Марјановић, Актанцилајни модели у трагедији „Хамлет“, В. Шекспира, Час српског језика и књижевности, бр. 1, 1985. године, стр. 3-10; Милош Вукићевић, Хамлетово оклијевање, Књижевност и језик, бр. 3, 1983,стр.149-154; Хуго Клајн, Три Хамлета и четврти – Шекспиров, Сцена, часопис за позоришну уметност, бр. 5, Нови Сад, 1971, стр. 92 -110; Разговор са Радетом Шербеџијом, Сцена, часопис за позоришну уметност, бр. 3, Нови Сад, 1974, стр. 13-25; Милија Николић, Методика наставе српскохрватског језика и књижевности, Завод за издавање уџбеника СРС, Београд, 1988; Павле Илић, Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, ЗМАЈ, Нови Сад, 1998, Драгутин Росандић, Методика књижевног одгоја  и образовања, Школска књига, Загреб, 1986; www.slashdoc.com/documents/; http://myticjourneys.org/images/Hamlet/; www./shakespeare.emory.edu/playdisplay, www. kreativnaskola.com/baza srednje 0708.aspx
  7. Временска структура часа:

     

1)      уводни део часа (5 минута)

2)      главни део часа (30 – 35 минута)

3)      завршни део часа (10 – 5 минута)

 

 

РАЗРАДА ВРЕМЕНСКЕ СТРУКТУРЕ ЧАСА

 

 

 

УВОДНИ ДЕО ЧАСА (5 минута)

 

 

Почетним разговором увести ученике у мисаону активност потребну за даље спознавање суштинских елемената Шекспировог дела.

Најава теме часа: Виљем Шекспир „Хамлет“

                                 Сложеност сукоба и личности главног јунака, Хамлета

 

СРЕДИШЊИ ДЕО ЧАСА (30 – 35 минута)

 

После уводне мотивације ученика и утврђивања спремности за рад, постављам питање:

Драмску радњу отвара разговор војника на зидинама Елсинора. Зашто стражари будно гледају морску пучину? Од кога стрепе грађани и цео дански двор? (очекујем одговор, али и помажем ученицима уколико се тешко сналазе у одређивању спољашњег оквира драмскиог дешавања: Од непријатељског напада младог Фортинбраса, норвешког краља. Хамлетов отац је убио Фортинбрасовог оца у двобоју и задобио део територије. После смрти краља Хамлета, млади Фортинбрас тражи део свог наслеђа натраг и спреман је да отпочне ратни сукоб. Ово је део радње која се дешава ван сцене и о којој смо обавештени посредним путем.) Да ли Фортинбрас сумња у своје побуде? Има ли моралних дилема везаних за напад на другу краљевину ради остваривања свог права? (Не, нема. Он жели да поврати своје и не мучи га савест због будућих жртава. Он је уверења древног, старозаветног: Око за око, зуб за зуб.) Да ли је дански двор узнемирен због тог? (Јесте. Краљ Клаудије шаље посланике стрицу младог Фортинбраса са молбом да спречи рат.) Показујем на паноу и изводим закључак претходног излагања: Значи, на почетку драме постоји један политички сукоб.         ИЗДВАЈА СЕ БИТНО И УОЧАВА: ПОЛИТИЧКИ СУКОБ

Даљим разговором наводим ученике да дођу до закључка или запазе да је и младом Фортинбрасу убијен отац и да он жели да га освети. Закључујемо да су већ на почетку дела дате основне окоснице сукоба: убиство оца и освета. Они ће се на различите начине посматрати кроз дело.

Записујем на табли: УБИСТВО ОЦА И ОСВЕТА.

Сад се пажња усмерава на Елсинор и дешавања на данском двору. Читали сте дело. У Елсинору се нешто чудно дешава? Шта? (убијен краљ Хамлет, а краљица се после кратког рока (само неколико месеци) преудала). Је ли ово једна уобичајена животна ситуација? (Није. То су чудне околности.)

Кад умре један краљ ко га наслеђује? (син.) Да ли се то десило и на овом двору? (не.) Зашто? Да  ли је нама предочено објашњење зашто се одступило од кршења ове  друштвене норме? (Похлепни брат је извршио убиство и приграбио за себе власт.) Ово је почетак сукоба: Хамлет – Клаудије и претварање политичког сукоба у један ужи сукоб –  породични сукоб (драму).

Показујем на паноу: ПОЛИТИЧКИ СУКОБ → ПОРОДИЧНИ СУКОБ (ДРАМА) Записујем на табли: ХАМЛЕТ↔ КЛАУДИЈЕ

Ученици треба да уоче да питања која покреће Шекспир сужава на уже друштвене оквире док не сведе радњу на дешавања и сукобе у појединцу.

Размотримо однос Хамлета и Клаудија. Да ли се Хамлет буни против оваквог поступка?(Нигде у тексту драме не избија јасна побуна против узурпираности престола.) На чију страну стаје мајка?(Мајка стаје на страну стрица, свог садашњег мужа.) Како се он осећа? (изданим) Погледајмо другу сцену првог чина. Усмерити пажњу ученика на део разговора Краљице и Хамлета:

КРАЉИЦА: Па онда

ако је тако, зашто теби то

толико изузетно изгледа?

ХАМЛЕТ:      Изгледа? Не! Већ јесте, госпођо.

Непознато је мени „изгледа“.

Не тумаче ме верно, добра мајко,

ни мој огртач тамни, ни црнина

свечана ова уобичајена,

нит’ придављена даха пролом плахи /…/

Све ово збиља само изгледа,

пошто се може глумити; ал’ ја

нешто што изглед превазилази

носим у души…(1/2)

Зашто се Хамлет осећа као да сви око њега носе маске? (зато што се свет у који се вратио променио) Да ли сте се нашли у таквој ситуацији да вам се чинило као да сви људи носе маске, не показују своје право лице? Како сте се тада осећали? (разочарани) И наш млади краљевић без круне се тако осећа. Ко све глуми на том двору? Наведите. Зашто? (Ученици ће набројати:  Клаудије, Краљица, Полоније, пријатељи Хамлетови… Клаудије глуми јер мора да прикрије злочин и он верује да се злочин може прикрити (пореди себе са женом која носи нашминкано лице, да је он његова маска још гора од лоше нашминкане и извештачене жене.); Краљица глуми веселу женицу јер не може да се суочи са самом собом. Полоније је Клаудијев шпијун и полтрон. Розенкранц и Гилденстерн – одани поданици краља.)

Размотримо однос Хамлета и његове мајке. Посматрајмо његов однос са мајком. Шта он осећа према њеном родоскрвном браку? „Слабости, твоје име је жена!“ На шта се односи овај стих? Ко је ту слаб? Зашто? Да ли је Хамлет у праву? Како изгледа болан тренутак истине? Обратите пажњу на стихове у 3 чин, 4 сцена. Како Гертруда реагује кад јој Хамлет каже истину у лице? Како оцењујете Гертрудин карактер? Каква су њена дела? Има ли она осећај одговорности? како јој Хамлет ломи срце? Зашто је Хамлет груб? (извршио је убиство, али је и човек у њему рањен, па се треба обрачунати са читавим светом, излити своју жуч.)

„О, не говори више, Хамлете,

ти моје очи мојој души свраћаш,

где видим тако мрке, црне мрље,

што никад боју изгубити неће.“

Гертруда је жена која не може да погледа истину у очи, она је замагљује (опхрвана је страстима). Осуђујете ли њене поступке или, можда, имате оправдања за њу? Да ли је она могла или морала другачије? Је ли она крвник или жртва? Жене страдају под налетом мушких разлога, оне су жртве положаја у којем су, манипулације мушкараца који их користе за своје разлоге..

Своју разочараност у мајку, он ће рефлектовати на читав женски род. Кога ће тиме повредити? (Офелију) Како сазнајемо за Хамлетова скривена осећања?(Једна љубав тек у повоју јавно бива разгледана пред очима елсинорске свите.) Има ли тајни у Елсинору? Да ваши родитељи узму писма ваших момака/девојака, зар вас то не би увредило? Имају ли ови људи обзира према интимности других људи? Шта сазнајемо о Хамлету писмописцу?

„Идолу моје душе, небесној и најдивотнијој

Офелији.

Ове редове њеним белим, ванредним недрима.

Сумњај да л су збиља сјајне звезде ове;

Сумњај да ли сунце зна путању своју;

Сумњај да ли лаж се истином не зове;

Али у љубав не посумњај моју….

О, драга Офелија, ја сам невешт у бројању слогова, не умем мерити своје уздисаје, али да те много волим, о врло много – веруј ми. Збогом.

Твој занавек, најмилија госпођице, док је ова машина његова, Хамлет.“

Шта закључујете о његовим осећањима? Јесу ли истинита? Па зашто је онда тако суров касније према њој? (део глуме, јер зна да и овде има прислушкивача. По извештачености Офелијиног понашања, закључује да је на промену њеног понашања нешто утицало.) Шта замера Офелији?Шта је он очекивао од Офелије? (дозволила је да буде инструмент неморалних људи.) Зато каже, кад му она враћа писма: „Јесте ли ви поштени?“/…/ „Јесте ли лепи?“/../ Да, ако сте поштени и лепи, ваше поштење не би требало да допусти вашој лепоти да дружи с њим. Јер ће моћ лепоте пре претворити поштење, од оног што јесте, у подводачицу, него што ће снага поштења преобразити у нешто слично њему. То је некада био парадокс; али је сада доказано. – Ја сам те некад волео.“ Издала мајка, издали пријатељи из детињства, читав двор постаје тамница духа.  Запрљана Хамелтова душа тражи утеху. Покренуте лавине питања, немира, унутрашњих трвења, маска лудила-глуме (стављање на пробу нове улоге). Куда ћете се заклонити од прљавог света него у загрљај вољене особе?!

Због свега тога,у Хамлету већ позлеђена рана мајчине издаје и мајчиног чина почиње да лучи жуч. Пошто не може да се освети мајци, он кажњава Офелију! (често кажњавамо особе које нису криве, искалимо се на онима који су „слабији“, тј. показују бригу и осећања.) Све су жене исте. Све оне користе своју рањивост  да би оствариле неки свој циљ! – мисли Хамлет. И она се више не разликује. Јер је њена чистота испрљана овим чином (њему је постала неверна, њега је издала). Кажњава је. Да ли је Офелија заиста крива и да ли заслужује овакво третирање? Која јој је још зла учинио? (убио оца, натерао је у лудило) Каје ли се Хамлет? Када се каје? Он једноставно није умео да сачува љубав. Дешава се да, кад смо притешњени „вишим разлозима“, жртвујемо оно најлепше и најневиније. Да није Хамлет морао да одстрани Офелију јер је знао да ће кад-тад морати да дела и изврши освету? Да се није питао да ли би она онда могла волети злочинца, убицу краља? Да ли он можда жртвује љубав јер виши разлози траже одсуство емоција?

Записујем на табли:  ХАМЛЕТ ↔ ЖЕНЕ

Прелазимо на разматрање Хамлетовог лика, његове сложености и мистериозности.

Разумете ли Хамлетов лик? Да ли вас је он нечим дотакао? Потакао на размишљање док сте читали? (неке основне црте хамлетове…) Постоје ли потешкоће са разумевањем јунака? Објаснити ученицима да нису једини који наилазе на потрешкоће са овим јунаком. О њему има више коментара него Библија. По богатству мисаоних и емоционалних подстицаја Хамлет је једно од најсложенијих дела светске књижевности. Одавно је примећено да свако доба, свака генерација, па и сваки човек имају свог Хамлета. Укуцајте на Гуглу одредницу Хамлет и добићете много података, читави сајтови су посвећени само овом јунаку. Та огромна литература показује да се из ове драме могу извести најразличитаија тумачења.

Да бисмо докучили Хамлетов лик и његове дилеме морамо се вратити у прошлост његову. Да ли је Хамлет одувек био такав? Можете ли да реконструишете Хамлетов живот пре почетка трагедије? Градимо једну личну карту Хамлета Данског: син јединац, престолонаследник, жељан живота и знања; родитељи га шаљу на студије. Одвојен од дома принц преживљава безбрижну младост. Он долази пун живота, нових идеја, искустава. Долази са једним сећањем на дом какав је оставио. Дом у којем је живео срећан и заштићен, под будном пажњом родитеља, мезимац породице, вољени син. До смрти очеве, као студент у Витембергу, Хамлет вероватно није имао разлога да буде незадовољан ни собом ни животом, ни разлога за сумњу да оно што од живота тражи заиста и постиже, или је на путу да постигне. За њега Офелија каже:

То бистро око двора, војске мач,

та реч и језик мудрости и знања,

а цвет и нада лепе државе,

васпитања пример, огледало моде,

очима свима и узор и циљ.“ (3, 1, 151-154)

Какав је кад се сретне с пријатељима, на пример, Хорацијом и Марчелом?(топао и срдачан)

Какав је кад сретне први пут, после дугог времена, другове из детињства?/мисли се на Розенкранца и Гилденстерна/ (весео, духовит, срдачан). Ученици треба да уоче да доласком у Елсинор почиње да се  јавља пукотина у његовој  идеалној слици света и човековог места у њему. Почињу први потреси његовог књишког знања (идеја, мисли, поука које је покупио из књига).

Чиме се продубљује његова почетна сумња? (појавом Духа) Какав је био Хамлет у односу према оцу? Шта можемо да закључимо из његових речи у делу? Погледајмо шта он каже о њему у 3 чину, сцена 4 (разговор са мајком):

Влас Аполона, чело Јупитера,

                                    А око Марса, да прети и влада.

                                    Држање ко у гласника Меркура….

                                     Заиста лик и склоп у који као

                                    Да сваки бог свој печат утисну

                                    Да свету пружи јемство за човека.“ (3/4)                      

и погледајмо разговор који води на почетку драме са Хорацијом:

                        Хорацио: Видех га једном: био је ваљан краљ.

                        Хамлет: Био је човек, узмеш ли све у свему.

                                    Таквог ја више нећу видети.

Како Хамлет доживљава свог оца? (Њему је он узор, идеализује га у новонасталој ситуацији.)

Записујем на табли: ХАМЛЕТ ↔ ОТАЦ

Какав је терет стављен на Хамлетова плећа? Шта захтева Дух од Хамлета? (да освети насилну и неприродну смрт његову.)

Отац тражи освету. Ту је Шекспир велики јер функцију осветника додељује, игром случаја, неодлучном сањару, човеку склоном медитацији, утонулом у свет снова. Један од кључева драмске уметности управо је у томе да се одређен карактер стави у одређену ситуацију и да се види шта ће из тога произаћи.

Како сте разумели Хамлетову дилему „Бити или не бити“?(пита се шта то значи бити човек у овој ситуацији). Шта за вас значи бити човек? (водимо дискусију) Шта за Хамлета значи бити човек? (Из књига сазнаје да бити човек  – цитат из тзв. „Химне човеку“;) А шта он сусреће у Елсинору? Какав је човек његов отац? Какав је човек његов стриц? Која је Хамлетова дилема у новонасталој ситуацији? Докле ће ова унутрашња превирања довести Хамлета? (Он „копа“ у дубину, у себе, до суштинског филозофског питања које поставља свако од нас кад се нађе на путу тражења истине: Хамлет се пита ко сам ја онда: принц, човек, квинтисенција прашине)

Обезнађени Хамлет у ствари утврђује да постоји дубок јаз између онога што би човечанство могло и што би требало да је – и онога што људске индивидуе јесу. Идеал индивидуалне личности Хамлету остаје обожавани отац, човек „каквог више неће видети“. У свим околностима Хамлет и даље тражи свој пут до човека, све незадовољнији собом и људима уопште. Запазимо, у прочитаним стиховима,да за Хамлета бити човек значи више него бити „ваљан краљ“.

И овим се отвара једно од централних питања дела: БИТИ ЧОВЕК ИЛИ БИТИ КРАЉ!

Записујем на табли: БИТИ ЧОВЕК ИЛИ БИТИ КРАЉ

Показујем на паноу да се ПОРОДИЧНА ДРАМА претвара у → УНУТРАШЊУ ДРАМУ ЧОВЕКА (ПОЈЕДИНЦА).  

Како се продубљује Хамлетова криза идентитета? Може ли он да изврши оно што отац од њега захтева? Када? Зашто не врши освету? Чега се боји? Да ли нешто ради по том питању? Да ли је Хамлет активан? У насталој ситуацији и Хамлетово човештво први пут се озбиљно стављено на пробу. Дотле је знао своје место и свој пут, сад се нашао у беспућу, више не зна како да поступи, не осећа се дорастао ономе што се од њега очекује, пита се да ли је нитков и страшљивац, назива себе подлацем и магарцем. Зашто Хамлет одлаже освету? Да ли је Хамлет заиста пасиван?Која је борба снажнија – када нападате неког физички или када се борите против самог себе? (Хамлет не предузима ништа али непрестано рашчишћава са самим собом. Та унутрашња драматика је утолико узбудљивија што гледалац заједно с Хамлетом осећа да је за извршење задатка који му је наметнут неопходно да дански краљевић из основа измени своју личност. Јер извршењу крвне освете се противе све Хамлетове најбоље особине – интелигенција, обзирност, интроспективност, смисао за правичност, изузетна осећајност и способност за снажно доживљавање. То у њему изазива драматичне обрачуне који потресају саме основе његовог бића. Хамлетови унутрашњи сукоби су без могућности стварног решења, па се, према томе, не могу ни окончати. Када се проблем посматра на једном плану вредности, намеће се једно решење, одмах затим над то решење се надноси други систем вредности, који првобитно решење поништава и намеће друго, супротно од првог.

У таквој ситуацији има ли Хамлет коме да се обрати? Има ли коме Хамлет да се окрене?

Како бисте се ви осећали у  Хамлетовом положају? (Осећа се његово осамљивање. Отуђивање. Издаја младог срца. Најприснији пријатељи нису искрени. Осећа да се светла слика његова краљевства мења. Све је променило боју – светла прошлост : мрачна стварност (издаја мајке, издаја пријатеља). Хамлет схвата да је у овој борби сам. Не треба веровати људима. То је и једно од битних искустава сваког одрастања.

Записујем на табли: ИЗДАЈА НАЈБЛИЖИХ

 

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА (10 – 5 МИНУТА)

 

Када Хамлет врши освету? (кад је преиспитао све разлоге, проучио све односе и кад је приморан на њу.) Да ли Хамлет са почетка дела врши освету? (уочити да је дошло до радикалне промене.) Који Хамлет је победио – Хамлет дужности или Хамлет осећања? Објасни. Јесу ли његови сукоби можда и ваши сукоби? Има ли везе читава ова унутрашња борба са одрастањем? Да ли сте били у некој „хамлетовској“ ситуацији и када?

Док разговор приводимо крају, замолићу једног од ученика да подели листиће за рад код куће. Дајем инструкције за домаћи задатак: Обратите пажњу на листиће које добијате. Радећи ове вежбе, продубићете анализу дела, оформити сопствене ставове, сукобити их са неким критичким ставовима, видећете утицај који је ово дело имало на целокупно човечанство, на некадашњи и данашњи свет.

 

 

 

           

                                                ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

 

 

УБИСТВО ОЦА И ОСВЕТА                       ХАМЛЕТ↔КЛАУДИЈЕ 

БИТИ ЧОВЕК ИЛИ БИТИ КРАЉ         ХАМЛЕТ↔ЖЕНЕ

ИЗДАЈА НАЈБЛИЖИХ                               ХАМЛЕТ↔ ОТАЦ

 

 


Advertisements

3 thoughts on “Виљем Шекспир „Хамлет“, проф. српског Соња Ђорђевић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s