СВЕТИ САВА – КРСНА СЛАВА

(Са леве и десне стране позорнице стоје наратори. Сцена почиње музичким ефектом – фрулом, која се постепено губи, а наратори почну казивање текста. На средини сцене свечано постављена славска трпеза, а иза гори кандило. На средини стола икона светог Саве)

1. наратор: Пре више од осам векова, на средњевековном небу Балкана, појавила се звезда водиља, која и данас српском народу осветљава пут. Шибан орканима историје, на ветрометини европске раскрснице, засијао је лик Растка Немањића, принца који се одрекао престола, и попут Исуса, даровао себе свом народу.

2. наратор: Дошао је међу Србе као благослов, да их продухови, научи, излечи, оснажи – да очовечи!

1. наратор: Био је утеха родитеља својих,  помиритељ браће своје, учитељ и духовник народа свога.

2. наратор: Био је градитељ манастира и први поглавар српске цркве.

1. наратор: Био је вешт државник, цењен сусед и постојан ујединитељ народа српског.

2. наратор: Био је први књижевник и законодавац, први народни учитељ и заштитник српске писмености и српских школа.

1. наратор: Живи у сваком од нас тихо, скромно, ненаметљиво и умно. Савиним путем крећемо се увек када смо и сами племенити, умни, вредни и душевности усмерени.

1. и 2. наратор заједно: Путовао без пута, а пут се за њим родио!

ХИМНА СВЕТОМ САВИ

1. наратор: Од светога Саве па до данашњег дана негују се веровања и лепи обичаји у Срба. Свети Сава је народ свој подучавао да буде чврст у вери, да чува кумство, побратимство и сродство.

2. наратор: Само су Срби народ који има крсну славу, дан када се окупља родбина и фамилија, када се реже славски колач и чита славска молитва.

(Уз лагану музику деца наратори се повлаче, на сцени затамњење, а онда светлост и излазе дечак-домаћин који носи славски колач, девојчица-домаћица која носи славску свећу, девојчица-ћерка носи жито и дечак-син носи вино. Све то стављају на сто испред иконе. )

Домаћин (пали славску свећу и изговара молитву): Дај ми Боже да леп, благ дан сване

и отвори своју душу плаву

да ми драг гост у авлију бане,

да запалим воштаницу праву,

да ми уље у кандилу плане, да ужежем жишку миришљаву,

зрнце смоле са борове гране,

да окадим икону чађаву,

крст од вина на белом чаршаву

свете претке што се воском хране,

кућу, чељад, воће, жито, марву,

и гробове знане и незнане

окренуте према забораву

где су многе тајне закључане.

Домаћица: Царе вечни, благослови
Сви су твоји дари ови.
Народ сложи и умножи;
Нек сви људи буду Божији,
Нек сви славе име Твоје,
Твога сина нек се боје.
Ко хлеб нек су срцем благи,
Као свећа душом прави,
Као вино нек су јаки;
Благи, прави, јаки – здрави.
Чисти колач – вера чиста;
Свећа – нада, што нам блиста;
А љубав је љубав красна-
Истина је и ту јасна.
Шта Ти дајем ја нејака?
Све је ово Твоја слика,
Бледа слика Твога лика,
Нека светац мој Те моли,
Зато њему палим свећу.
Он до Тебе ближе стоји,
Дај нам, Боже добру срећу!
Сва је наша богомоља:
Нека буде Твоја воља!
Сваком живом Ти помози!
Па и нама не одмози. Амин.

Ћерка и син (заједно): Оче наш који си на небесима, нека је свето име Твоје, нека дође царство Твоје, нека буде воља Твоја, и на земљи као што је и на небу. Хлеб наш потребни дај нам данас; и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим; и не наведи нас у искушење но избави нас од зла.

Ћеркица: Молим те, Саво, да ми поклони мама лутку. Обећавам да ћу бити добра и послушна. (На њене речи сви се насмеју, мајка је загрли; истовремено почињу да пристижу први гости. Чује се дозивање )

Кум: Домаћине, домаћине! Нек је са срећом данашњи дан, срећна крсна слава! (Љубе се домаћин и домаћица, дечак љуби руку, а старија девојчица служи жито. Сви стоје редом)

Домаћин: Добро ми дошао, куме!

Кум: Боље те нашао!  Пријатељи ти долазили и здраво и весело те налазили! Крсно име славио у миру и весељу са браћом и пријатељима од сада па до века. дај Боже да славиш и млађима да оставиш! (служи се житом, док се кума поздравља).

Домаћин: Даће Бог и свети Сава!

Кума: Кумови драги, где се крсна слава славила, онде и помагала, муке не дала, него на праведни пут водила!

Домаћица: Даће Бог! Хвала, кумови, добро дошли! (домаћица води госте до стола, а домаћин се поздравља са старим сватом)

Стари сват: Срећна слава, домаћине! Да те Бог чува и свети Сава! Да ти је благословено  и племе, и семе! Куд ти рало одило, онде ти се семе родило!

Домаћин: Дај Боже, ујаче!

Старосватица: Срећа вам била честита, кеса увек богата; стидна се не застидили, страшнога се не препали, дужнику дуг вратили, цркви врата позлатили! Срећна слава Свети Сава!

Домаћица: Хвала, ујна, добро дошла!

Комшија Драги: Жив ми био, комшија! Нек ти је весела кућа данас и заувек. Срећна слава!

Домаћин: Хвала, комшија! (поздрављају се док комшиница говори)

Комшиница Рада: Комшије драге, Бог вам срећу и здравље дао и док год се за славу певало, нек вам се са срећом кућом играло!

Домаћица: Хвала, комшинице! Изволи! (жито…)

Комшија Раде: Срећна слава, комшија! Да Бог да где се крсни колач ломио ове године, ту и догодине!

Комшиница Мица: У дому се ломио, а у њиви родио. Које га руке градиле, оне се међу другима красиле и распознавале. Колико у колачу зрнаца, толико у домаћину дечјих главица!

Домаћица: Хвала, комшије! Изволите! (жито…)

Комшија Миле: Домаћине, Бог ти дао рода и берићета, а крсна ти слава на помоћи била; пчеле ти се ројиле, краве се телиле, а овце близниле. Долазили у твој дом ништи и убоги, долазили ти српски свештеници, у твоме дому водицу свештавали, децу крштавали, младенце венчавали, књиге читали, Богу се молили, а Бог мог`о па теби и твоме дому помог`о!

Домаћица: Хвала, комшија! Даће Бог и Свети Сава, па и у твом дому уз домаћицу славу славили, а догодине и крстили!

Домаћин: Добродошли и срећна вам здравица. Да нас Бог све поживи много година да се к`о браћа састајемо и још сретније растајемо!

(Сви гости долазе са женама, служе се житом, деца одлазе у један угао, гости седају за трпезу, укућани стоје уз трпезу)

Кум: Сећате ли се како је прошле године било хладно за светога Саву. А погледајте сада, а људи кажу када је суво на тај дан, биће сушна година!

Стари сват: Ти то, куме, почињеш као наши стари. У оно старо време кад се знало ко коси,а ко воду носи, што каже наш народ, људи су се о славама окупљали и дугим зимским вечерима око огњишта причали разне приче и легенде о светом Сави.

Кум: Управо тако. Баш сам хтео овој нашој дечици да испричам једну лепу причу. Слушајте, децо! Понели отац и мати новорођено дете светом Сави и замолили га да дете благослови и да му да срећу, а Сава им мудро одговорио – Ја му срећу не могу дати. Срећу му можете дати ви, родитељи његови, ако га зарана научите да ради, да штеди, да не лаже, не краде, да слуша, да поштује старије, да је у свему умерено, а нарочито ако га будете упутили да чува своје здравље.

 Син: Знамо ми, куме, ту причу, а знамо ми још много других прича о светом Сави. Свети Сава је први српски учитељ. Он је заштитник свих ђака и наших учитеља. Зато смо ми данас и у школи славили.

Кум: Види, види, како прича моје кумче. Па ти си прави мали човек. Него, хајде, голупчићи моји, дедер да чујемо шта ви, дечице, знате о светоме Сави! Ко ће први? (гледа сву децу редом, као да их изазива)

Син: Престо га је чек`о-он га није хтео.

Он је нешто више духом заволео,

одазв`о се даљњом лелеку и вриску,

па је загрлио будућност србинску.

Девојчица 1: Он се скромно сиђе с краљевских висина,

цвет жртвова плоду;

он неће да влада, он хоће да служи,

Богу и свом роду.

Дечак 1: Зато свети Сава још и школе зида.

“Има л` ока слепа, школа га отвара!

Шаљ`те децу нека од њих људе ствара!

Девојчица 2: Жене је подучавао многим кућним пословима-како да праве сир, како да киселе млеко, како да суше рибу.

Дечак 2:Подучавао је људе како се граде воденице, како се меље жито, како да гаје виноград и праве вино. Учио их је како се оре и како се гвожђе кује.

Девојчица 3: Лење је увек подстицао да раде. Наш језик је препун изрека и пословица о раду.

Дечак 3: Раноранилац и каснолегалац кућу теку.

Девојчица 4: Бог даје тежаку, а не лежаку; и ратару, а не беспосличару.

Дечак 4: У ратара црне руке, а бела погача.

(долази свештеник и за тренутак прекида децу)

Свештеник: Помоз Бог, домаћине, и срећна крсна слава Свети Сава!

Домаћин: Хвала, оче! (прилази свештенику и љуби ми руку)

Кум: У добар си час дошао, оче, да чујеш како су паметна ова наша деца! Знате ли још нешто? (обраћа се деци)

Син: Велики број места у Србији носи име светога Саве.

Девојчица 1: Изнад села Руднице у студеничком крају, на брегу Боровику има у стени шупљина са водом, која нигде не отиче. Та вода се зове Вода светога Саве. Народ верује да је ту долазио свети Сава, да је благословио воду и да је стога лековита.

Дечак 1: Код Милешеве се налази тешко приступачна Савина пећина. Ту је и један извор чудотворне воде, која се пред грешником или свађалицом укрива. Пред пећином је у камену остала Савина столица.

Девојчица 2: Кад је свети Сава пошао из Милешеве дође до једне велике стене између Пријепоља и Пљеваља, па застаде ту да се одмори и налакти се на ти стену. Кад је пошао даље, на оном месту где се био наслонио, остало је удубљење у коме се јасно распознајке лакат. Ту стену народ зове Савин лакат.

Дечак 2: Уз реку Студеницу, у шуми, налази се издубљена стена, која се зове Савов лонац. Прича се да је ту свети Сава лежао, те се и сад познаје где му је глава била и стопе где је газио.

Девојчица 3: На Ибру има место Грнчић. Ту, у кориту Ибра, налазе се рупе прозване савини грнци. Кажу да је свети Сава био жељан рибе, па је замахнуо штапом и створио те рупе у које су рибе саме падале, а встац је само залазио од једне до друге рупе и руком хватао рибе. Тамо се тако хвата риба и данас, по благослову светога Саве.

Дечак 3: У селу Грачацу, недалеко од Жиче, налази се стара црква, која се зове црква светога Саве. За њу се прича да је подигао Сава када и манастир Жичу.

Девојчица 4: На јужној страни цркве, у планини Гочу, један се вис зове савина трпеза, а други Савин лаз. Има ту и засерлак који се зове Савовци. За све ове називе народ верује да воде порекло од светога Саве.

Дечак 4: До реке Студенице име једно место које се зове савин крш. Ту је, прича се, седео свети Сава.

Кум: Одлични сте, дечаци и девојчице! Треба да се вама поносе и родитељи, и учитељи! Богами, ја вас слушам, па ми нека милина око срца! (љуби у главу сву децу редом и они се повлаче у угао сцене)

Свештеник: Домаћине, мислим да је сада право време да пресечемо колач!

(ПРЕСЕЦАЊЕ КОЛАЧА. ПОДИЗАЊЕ СЛАВЕ, ТРОПАР, МОЛИТВА…)

Свештеник: Домаћине и сви гости, нека вам свима свети Сава буде заштита у невољама, у болести исцелитељ, у тугама утешитељ, у жалости сапатник, у опасностима помоћник. Остајте здраво у весељу и слози!

(свештеник одлази са сцене, домаћин га испраћа и враћа се за трпезу. Атмосфера постаје опуштенија, пије се вино, наздравља и воде весели разговори):

Стари сват (наздравља):  Синовче, гости драги, подижем прву чашу за здравље и срећу. Помози Боже, повесели срећу првом чашом, а добром срећом.

Бог нам дао срећу и здравље.

Где год се прва чаша пива пила,

свака се добра срећа вила.

Срећно нам састанак,

а сретан био вазданак.

Све вам здрави и весело било,

у пољу родила пшеница белица,

у брду се повила винова лозица,

у кућу вам се играла све мушка дечица.

У свако ћошенце по једно детенце,

а на средину нек коло воде десетину.

Сви: Даће Бог и свети Сава!

Комшија Драги: Сад када смо обавили важан део посла, можемо и ми комшије да наздравимо домаћину и онако да се по нашки нашалимо:(подиже чашу)

Овај благослов старог свата не мора много да те плаши.

Од ту дечицу дабогда ти све били свирачи и хармоникаши,

јер како ова наша пољопривреда циркус прави,

за мотику више нико неће ни да се јави!

Комшија Миле(подигнуте чаше): Здрав си, домаћине! Здрав нам био!

Увек пио,

бос одио,

коло водио,

синове женио,

кћери удав`о,

а имање – води рачун,

па по мало продав`о!

Синови те волели,

поштовали

и с тебе коло играли-

и то ситно коло Смедеревку,

а ако се превариш, па им препишеш имање,

ти ће си сам играш нишку Преперевку!

Ћерке удавао,

зетови добио

и од њи се с тојагу бранио,

јер зетови су незајажљив јаз,

још ти није ни руку пољубио,

он тражи мираз.

Комшија Раде: Комшија, као што у подруму имаш вина и ракије,

тако ти у кућу долазиле

све млађе шурњаје, свастике и прије.

И пре него што ти пожелим радост и срећу,

ти ми допуни ову чашку повећу, (допуњује му домаћин чашу)

да пијем за здравље твоје,

за мужа жене моје,

за сина моје мајке,

за девера моје снајке,

за стрица мог синовца

и за сина мога оца. (испија чашу)

Комшија Миле: Ајд, помози Боже,

па нас сачувај од тесни сокаци,

дугачки чобрњаци,

кратке гаће,

моравске коприве,

а највише од жене брбљиве.

Нека смо живи и здрави,

весели и прави.

Коме шта фали,

нек се озноји,

па нек си набави.

Ко није умреће,

а ко не пије пре ће!

Ајде, живели! (испија чашу)

Домаћин: Фала, комшије, на овакву здравицу. Него, комшија, испричај мом куму како сте оно продавали грожђе у Словенију.

Комшија Раде: А, то, па ништа. Закупимо ми вагон, стигнемо тамо, одма нагрну госпође. Продајемо ми, продајемо, нико се не жали, кад један се господин досетио, па виче – Како људи, до сад сам увек кацу пунио са четири гајбе, а сада сам морао пет да купим, нешто ми ту није јасно.- Како ће му и буде јасно, кад он не зна наш рачун. Ми му као објаснимо, он оде, а и даље му није јасно. Ал` све то слушао неки наш, па ће он да паметује да му ми не украдемо, јер зна он све цаке трговачке.

Стари сват: Па, је л` га преваристе?

Комшиница Мица: Него шта, него га преварили, јадан човек!Из гајбе на вагу ставили једну овако дебелу књигу (показује), као случајно, а књига тешка ни мање – ни више него петнаест кила. Ете је пета гајбица!

Комшија Раде: Море, ћути тамо. Море не би ни на слику видела да те од ту свеску нисам повео на летовање! (сви се смеју)

Стари сват: А да вам испричам шта је мени рекла моја баба Ленка рекла када сам завршио Пољопривредни факултет. Вратим се ја, почнем да радим у задрузи и нисам ни приметио како ме баба гледала испод ока сваки дан. Једном дођем из њиве блатњав, кад Ленка запне да јој објасним какве сам то велике школе завршио. Ја јој кажем да сам агроном, да обилазим задружну имовину, да надгледам орање, сетву, жетву…Она ме све слушала и онда каже:“За то си учио и мучио се!? Мог`о си дијеш још неку годину у школу, па да биднеш учитељ – господин човек!“ (сви се насмеју)

Домаћин: Идеш ли по лов, комшија Миле?

Комшија Миле: Идем него шта. Десет године сам ловац. А као да сам јуче почео.

Домаћин: Ајде испричај како је било. Ово моје дете само о лову прича (показује на сина).

Комшија 3: Кад смо изашли на терен, старији ловци пуштише керове. И ја пуштим моје, а нешто ми игра унутра. Знам да су ми керови добри, ал` шта ако оману баш сад?! Али, они први почеше да терају нешто. Остали ми кажу да будем спреман да пуцам шта год да изрипи пред мене.

Срце ми је лупало к`о да ће да искочи. Кад се иза једног цера појави лисица. Нисам знао да л` да бегам ил` да пуцам. Сви повикаше: ‘Пуцај, пуцај!’ Погодим је ја из прве, а онда је настало опште славље. Сви ми честитају, а ја не знам ди се налазим. Окачише ми ону лисицу око врата, а ја ћутим. Мислим тако треба! идем пред њи, а они се смеју, ал` мен никако да се разбистри. Куку, кад ме намилеше буве! Куку! Ма, рипа ја по земљу, ваља се, шта ти нисам радио, ал` ништа не помага, а они да пукну од смејање. Џабе им ловачко крштење, кад сам се ја једва истребио од буве! (сви се смеју)

Домаћица: Море, комшија, ја мислим да си ти много више слободан него што треба. Да имаш ти жену, не би се смуцао около сваку недељу него би седео кући уз њу! (шаљиво)

Комшија Миле: Да знаш, комшинице да си у праву. Само јш да нађем згодну прилику да се приженим и батаљујем да идем по лов.

Домаћица: Ако је тако, комшија, ево имамо комшиницу Јану. Тако вредна жена, лепа…

Домаћин: …а млада удовица! Стварно, комшија, морамо нешто да урадимо по тем питању! (сви се смеју)

Комшија Миле: Е, па, комшинице, за тако велику памет мора се чује песма. Да запевамо и заиграмо!

ФОЛКЛОР, ХОР И ОРКЕСТАР

Не верујем да има пуно места у Србији где читав школски хор можете да обучете у комплетну српску ношњу и где су људи, па тако и деца потпуно спремни да чувају своју традицију. Прослава школске славе 2009. године зато је била још лепша и величанственија! 🙂

Важно је рећи да смо имали специјалне мале глумце из предшколске групе васпитачице Стојане, а сви остали учесници програма од 1. до 8. као и колегинице које су сарађивале са мном на реализацији приредбе функционисале су, што би се рекло, к`о швајцарски сат 🙂

Наравно, славски колач пресекли смо у школи окружени колегама. 🙂

фотографије

Advertisements

3 thoughts on “СВЕТИ САВА – КРСНА СЛАВА

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s