Свети Сава мири браћу

 1. СЦЕНА: Стефан Немања у монашкој одећи пише нешто, свећа, перо, папир, сто и кревет монашки. Изненада улази Сава ужурбан.

САВА: Оче!(прилази Симеону, клекне, љуби ми руку) Само да знате шта ми се управо десило! (седа у столицу наспрам Симеона). Имао сам посету. Неки непознати странац дође и рече ми: “Саво, ти волиш странце и сироте. Учинио си врло много за туђе манастире Свете Горе, посебно за Ватопед. Послушај мој савет, као једнога који ти говори у име Божије. Нађи место и подигни манастир за свој сопствени народ и назови га српским манастиром. То ће бити за многе твоје сународнике место спасења.“

СИМЕОН (као из сна тргнут и веома обрадован): Ја верујем да је то био Анђео послат од Бога. Управо пишем Стефану(показује папир на столу). Додаћу нашу жељу да обновимо манастир Хиландар. Сигуран сам да ће Стефан помоћи да и ми Срби први пут у дугој историји Свете Горе, међу овим бројним манастирима православних народа, добијемо свој манастир.

САВА: А ја ћу купити оне напуштене ћелије са маслињацима и винограде око Хиландара, које обилазисмо пре неки дан Помоћи ће Стефан да откупимо и оних неколико мањих манастира, који имају велике поседе у Милеји и Кареји.

СИМЕОН (прекрсти се): Благословен је Господ, помоћи ће!

2. СЦЕНА: Стефан, велики жупан, диктира писару Хиландарску повељу. Амбијент двора у Расу, скромно, само Стефан и писар, сто свећа…као у претходној сцени, али без кревета. Ту је и Јевдокија, жена Стефанова, и њена дворска дама. Ту је и Ведран, витез. Стража. Бакље.

СТЕФАН: Григорије, прочитај шта јуче записасмо. Овде не сме бити брљања. Пишемо повељу за једини наш манастир на Светој Гори, за наш предивни  Хиландар, који обновисмо жељом оца и брата мога, а уз помоћ Бога премилостивога и наклоност Пресвете Владичице наше Богородице. Мора све бити у најбољем реду.

ГРИГОРИЈЕ (размотава свитак и чита):  Када у почетку створи Бог небо и земљу и људе на њој, и благослови их и даде им власт над сваком тварју својом, постави једне царевима, друге кнезовима, треће господарима, и свакоме даде пасти стадо своје и чувати га од свакога зла и које би наишло на њега. Стога, браћо, Бог премилостиви утврди Грке царевима, а Угаре кеаљевима и, разделив сваки народ, и закон даде, и обичаје установи, и господаре над њима по обичају и по закону поставив својом премудрошћу. Зато по многој и неизмерној милости човекољубља Својега, нашим прадедовима и дедовима дарова да овладају Српском земљом овом и, све као Бог чинећи на боље људима и не хотећи људске погибли, постави господина ми оца за великог жупана, названог на Светом Крштењу Стефан Немања.

И обнови своју дедовину и боље утврди Божијом помоћу и својом мудрошћу, даном му од Бога. И подиже пропалу своју дедовину, и преобрете од морске земље Зету и Приморје са градовима, а од Арбанаса Пилот, a  од Грчке земље Лаб са Липљаном, Дубочицу, Реке, Загрлату, Левче, Лепеницу, Белицу…(овде застаје, спушта папир на сто, узима прео и каже). До овде записасмо, господару.

СТЕФАН: Уз Божију помоћ и Пресвету Девицу (прекрсти се) пиши даље (говори спорије, као кад се диктира). А када је минуло много времена, и пошто смо ми деца његова отхрањена до ситости, он поче да узашиље молбе Премилостивом Владици, да га не лиши онога што жели. (престаје да диктира и обраћа се Ведрану) Знаш ли, Ведране, колико је чезнуо да види Растка? Десет година га није видео. Мислим да му сада сама Савина близина испуњава старост.

ЈЕВДОКИЈА:  А теби оста близина оног који те чини неспокојним.

СТЕФАН: Да, то је мој брат Вукан, који ми се може најљућим непријатељем називати, а не братом рођеним. Схватиће и он да сам да је мене блажени старац Симеон на престолу своме оставио, мене, љубљеног сина свога, Стефана великог жупана и севастократора, зета боговенчаног кир Алексија, цара грчког.

ЈЕВДОКИЈА: Зна он то, али се прича да спрема побуну против тебе. Наравно, плаши се он Симеона, али …

СТЕФАН(замишљено): Видећемо…

3. СЦЕНА: Сава сам у ћелији, нешто пише. Куца на врата монах Методије, доноси Сави писмо, предаје му и хоће да изађе, али га Сава зауставља.

САВА: Методије, седи да разговарамо. Колико нас је сада у братству хиландарском?

МЕТОДИЈЕ: Има нас око деведесеторица.

САВА:  Деведесет монаха… А пре само осам година, када је Блажени Отац наш прешао у вечни покој и заветом оставио манастир мени грешноме, били смо само0 нас двојица са још четрнаесторицом момака. И сада, када смо се умножили милошћу Госпога Бога нашега и Богоматере и Наставнице наше, и када им треба служити, наста овај метеж. Откад Латини заузеше Цариград, бившу грчку земљу, све се преокрену…(гледа писмо) Мождеа су и ово лоше вести од моје завађене браће…(чита) Брате наш љубљени, драги Саво, четири ратне године су за нама. Сопственом лудошћу народ проредисмо, касу испразнисмо, снагу ослабисмо, а поља нам запустеше и изјаловише се. Сад наста зло још веће – глад. Без стрела стреља, без копља боде, без мача сече и без сваког оружја  мртве трупове полаже. Тако је за наше грехе сва наша земља пуна мртваца и за грехове наше ни гробари их не могу сахрачивати, него их једва у житне јаме смештају. Милости ради, драги наш брате, дођи у отачаство своје са моштима оца нашег вазљубљеног, да настане мир и спокој по милости Божјој.

МЕТОДИЈЕ: Даће Бог, средиће се све.

САВА: Ваља кренути на пут. Мора се помоћи у невољи. Методије, теби остављам братство Хиландара. Знам да ћеш се ти о свему старати најбоље, као да сам ту ја. Само те молим да ми припремиш Тројеручицу. Требаће ми и њена помоћ тамо. (Методије се благо наклони Сави и напушта ћелију)

4. СЦЕНА: Сава иде кроз Србију са пратњом, мошти Симеонове, Тројеручица, монаси…Успут среће људе –два мушкарца и две жене како стоје поред куће – шатор.

САВА: Шта радите то, браћо?

1. МУШКАРАЦ: Ево, начинисмо има три дана кућу, па никако се у собама не види.

2. . МУШКАРАЦ: три дана воловима уносимо светлост, па све једнако. До пред врата се види, кад у кућу мрак.

САВА(прекрсти се, промрмља молитву): Е, људи Божији, треба начинити прозоре на кући, ево овако (подиже капке на кући)

5. СЦЕНА: опет двор Стефан и Вукан иду Сави у сусрет, дворани, монаси, сусрет, nad moštima (ковчег прекривен црвеним платном са златним обрубoм….)

СТЕФАН: Добро дошао од Бога послани, да научиш и нас и цео народ свога отачаства, да узакониш законом и обичајем хришћанских народа и да украсиш у свему како треба. Ја ћу у свему бити слуга послушан твојој заповести као свом господару.

ВУКАН: И ја!

САВА: Браћо моја драга, не могући расудити сами сагрешења у себи, оним погубним избором рђаво изабрасте и нанесосте велику штету…и сами себи, а са вама и свима осталима…Не упуштајте се зато у распре, радећи по својој вољи, него у заједномислију и заједничком умовању изаберите изабрано…Ради овога изволите и сами у себи расуђивати, смирујући се и не дајући места противљењу.

(Сава подиже руке, грли обојицу браће, клече са обе стране ковчега, Сава с треће стране приклања главуе њихове једну другој, остали пале свеће, а кад се одвоје Стефану даје икону

САВА: А Чудотворну Тројеручицу остављам теби, брате, да је чуваш, а у, не дај Боже, рату, да је  пред српском војском носиш!

Стефан узима икону, сви изговарају молитву богородици Радуј се… (свеће горе и светла се гасе, а кад изговоре молитву до краја, гасе свеће и остају на сцени. Излази рецитатор:

 

ХОДОЧАШЋЕ СВЕТОМЕ САВИ, Љубомир Симовић

или

ДУГ РАСТКУ НЕМАЊИЋУ, Бранислав Црнчевић

КРАЈ

И друга варијанта, прилагођенија непажљивој публици 😦

СВЕТИ САВА мири браћу

 ХОР: СВЕТОСАВСКА ХИМНА

(Говорник 1 и 2 – излазе на сцену и упућују поздраве публици.)

 

Говорник 1:

Даме и господо,

уважени гости,

Добро дошли на свечаност посвећену празновању нашег великог просветитеља Светог Саве.

Говорник 2:

У памћењу народа има места само за оне који су свој живот, тај трен историје, ставили у службу добра свога народа и који су имали среће да иза њих остане  светли, широки траг.

 Говорник 1:

У бурним и мрачним временима српски народ се увек окретао своме источнику – светитељу Сави као најживотворнијем острву утехе и спасења.

И данас, у овоме смутноме времену српски народ проживљава тешка искушења. Ми смо се настанили на ветрометини путева између истока и запада. Исток мисли да смо ми  Запад, а Запад мисли да смо Исток. А ми смо судбином предодређени да будемо Исток на Западу, и Запад на Истоку. На нама је да овде останемо и своји опстанемо.

1. СЦЕНА – МОНАШКА ЋЕЛИЈА

 Стефан Немања у монашкој одећи пише нешто, свећа, перо, папир, икона на зиду.

Изненада улази Сава ужурбан.

 

САВА: Оче! (прилази Симеону, клекне, љуби ми руку) Само да знате шта ми се управо десило! (седа у столицу наспрам Симеона). Имао сам посету. Неки непознати странац дође и рече ми: ”Саво, ти волиш странце и сироте. Учинио си врло много за туђе манастире Свете Горе. Али ти немаш овде српскога манастира. зато, послушај мој савет. Нађи место и подигни манастир за свој сопствени народ. Назови га српским манастиром. То ће бити за многе твоје сународнике место спасења.”

 

СИМЕОН (као из сна тргнут и веома обрадован): Ја верујем да је то био Анђео послат од Бога. И сам мислим о томе. Ми дугујемо своме роду манастир на овој светој земљи. Имаш ли нешто на уму?

 

САВА: Можда можемо да откупимо Хиландар. Само треба нам доста новаца.

 

СИМЕОН: (показује папир на столу) Управо пишем Стефану. Додаћу нашу жељу да обновимо манастир Хиландар. Сигуран сам да ће Стефан помоћи да и ми Срби у међу овим бројним манастирима православних народа, добијемо свој манастир. Биће то први српски манастир на Светој  Гори.

 

САВА: Верујем да ће мој брат Стефан помоћи. Око Хиландара има напуштених винограда и маслињака. Даће брат и за то новаца.

 

СИМЕОН (прекрсти се):  Благословен је Господ, помоћи ће! Купићемо и оних неколико мањих манастира, који имају велике поседе у Милеји и Кареји.

 

Сава: Ко ради и Бог помаже. (прекрсте се и излазе заједно)

 

2. СЦЕНА – ДВОР У РАСУ

Стефан, велики жупан, диктира писару Хиландарску повељу. Ту је писар, Јевдокија,  њена дворска дама, Ведран витез, сто,  свећа. Бакље.

 

СТЕФАН: Јевдокија, жено моја, ево већ пишемо повељу за први српски манастир на Светој Гори, а као да смо јуче почели обнову. Кад ми стиже писмо од оца са жељом да обновимо Хиландар, нисам се надао да ће то ићи тако лако. Изгледа да нам је и Бог и Богородица била у помоћи.

 

ЈЕВДОКИЈА: Господару, виде да нам је потребна и њихова помоћ да се среде ствари у Србији.

 

СТЕФАН: Тако је. Одавно се зна да кад се двојица свађају, трећи користи. Тако и сада.

 

ЈЕВДОКИЈА: Господару, није на мени да кажем, али гласници говоре како Вукан не мирује. Ради против тебе.

 

СТЕФАН: Да, Вукан ми је брат, моја крв, али га пре могу назвати најљућим непријатељем, него братом рођеним. Верујем да ће ипак схватити да је блажени старац Симеон мени поверио престо.

 

ЈЕВДОКИЈА: Зна он то, али се прича да спрема побуну против тебе. Наравно, плаши се он Симеона, али стижу гласови да је отац болестан, а и године су то. Шта ће бити кад се пресели на онај свет?

 

СТЕФАН(замишљено): Видећем. Сад имамо преча посла. Пишемо повељу за Хиландар. Читај, Григорије, шта јуче записасмо!

 

ГРИГОРИЈЕ (размотава свитак и чита):  Када у почетку створи Бог небо и земљу и људе на њој, и благослови их и даде им власт над сваком тварју својом, постави једне царевима, друге кнезовима, треће господарима, и свакоме даде пасти стадо своје и чувати га од свакога зла и које би наишло на њега. Стога, браћо, Бог премилостиви утврди Грке царевима, а Угаре кеаљевима и, разделив сваки народ, и закон даде, и обичаје установи, и господаре над њима по обичају и по закону поставив својом премудрошћу. Зато по многој и неизмерној милости човекољубља Својега, нашим прадедовима и дедовима дарова да овладају српском земљом овом и, све као Бог чинећи на боље људима и не хотећи људске погибли, постави господина ми оца за великог жупана, названог на светом крштењу Стефан Немања.

И обнови своју дедовину и боље утврди Божијом помоћу и својом мудрошћу, даном му од Бога. И подиже пропалу своју дедовину, и преобрете од морске земље Зету и Приморје са градовима, а од Арбанаса Пилот, a  од Грчке земље Лаб са Липљаном, Дубочицу, Реке, Загрлату, Левче, Лепеницу, Белицу…(овде застаје, спушта папир на сто, узима прео и каже). Довде записасмо, господару.

 

СТЕФАН: Да, отац је заиста све обновио, ујединио, али кад смо ми стасали, решио је да излечи стару рану. Много је патио за Растком. Зато је и оставио престо и отишао њему на Свету Гору. (Обраћа се витезу Ведрану)

Сећаш ли се, Ведране, како је побеснео кад је видео да је Растко отишао с оним пустињаком?

 

ВЕДРАН: Стигли смо на Свету Гору за дан јахања. Нисмо смели да станемо: Вику његову чули смо целим путем. И много је жалио кад смо му донели вест да се Раско већ замонашио.

 

СТЕФАН: АЛи, Расрко је тако желео од аног детињства. Док смо се Вукан и ја играли рата, он је читао књиге и мирио нас.

 

ЈЕВДОКИЈА: Дај Боже да и сад тако буде.  (прекрсти се, сви се склоне са сцене)

3. СЦЕНА – ЋЕЛИЈА У ХИЛАНДАРУ:

Сава сам у ћелији, нешто пише. Куца на врата монах Методије, доноси Сави писмо, предаје му и хоће да изађе, али га Сава зауставља.

 

САВА: Методије, седи да разговарамо. Колико нас је сада у братству хиландарском?

 

МЕТОДИЈЕ: Има нас око деведесеторица.

 

САВА:  Деведесет монаха… А пре само осам година, када је Блажени Отац наш прешао у вечни покој и заветом ми оставио манастир били смо само ти и ја, зар не?

 

МЕТОДИЈЕ: Тако је, оче, Ви и ја и још 14 монаха.

 

САВА: Али милошћу Господа Бога нашега и Богоматере умножили смо се. Него, лоша времена насташе. Латини су заузели Цариград, све се преокренуло. А и гласови из Србије су лоши. Чекај да заједно видимо шта пишу завађена браћа. Стефан и Вукан у свађи, а злобници се сладе. (отвара писмо и чита)

Брате наш љубљени, драги Саво, четири ратне године су за нама. Сопственом лудошћу народ проредисмо, касу испразнисмо, снагу ослабисмо, а поља нам запустеше и изјаловише се. Сад наста зло још веће – глад. Без стрела стреља, без копља боде, без мача сече и без сваког оружја  мртве трупове полаже. Тако је за наше грехе сва наша земља пуна мртваца и за грехове наше ни гробари их не могу сахрањивати, него их једва у житне јаме смештају. Милости ради, драги наш брате, дођи у отачаство своје са моштима оца нашег вазљубљеног, да настане мир и спокој по милости Божјој.

 

МЕТОДИЈЕ: Даће Бог, средиће се све. Схватили су, оче, да рат није користан. Ето, сад је дошло веће зло од братске свађе – глад!

 

САВА: Ваља кренути на пут. Мора се помоћи у невољи. Методије, теби остављам братство Хиландара. Знам да ћеш се ти о свему старати најбоље, као да сам ту ја. Само те молим да ми припремиш Тројеручицу. Требаће ми и њена помоћ тамо. (Методије се благо наклони Сави и напушта ћелију, Сава за њим)

 

4. СЦЕНА Сава иде кроз Србију са пратњом

два монаха носе сандук – мошти Симеонове, један носи икону Тројеручице, витез. Успут срећу људе – два мушкарца и две жене како стоје поред куће.

 

САВА: Помоз Бог, људи?

 

ДЕЦА: Бог ти помогао!

 

САВА: Шта радите то?

 

1. дете: Ево, направили смо кућу, али у собама нам се ништа не види.

 

2. дете: Три дана уносимо светлост, али све исто. До пред врата се види, а у кући мрак.

 

САВА (прекрсти се, промрмља молитву): Е, људи Божији, треба начинити прозоре на кући, ево овако (подиже капке на кући)

 

СВИ: Хвала, странче! Бог те благословио!

 

5. СЦЕНА – ДВОР У РАСУ:

 

Стефан и Вукан иду Сави у сусрет, дворани, монаси, сусрет, нad моштима (ковчег прекривен црвеним платном са златним обрубoм….)

 

СТЕФАН: Добро дошао, брате наш! (љубе се)

 

ВУКАН: Благословен био твој долазак, драги брате! (љубе се)

 

САВА: Браћо моја љубљена, стигао сам да помогнем! Ево, донео сам очеве мошти! Надам се да знате колико је он мука имао да уједини земљу. Ваш рат само зло чини и вама, и држави. Прљате очево име. Не чините то више! Не свађајте се! Не правите непријатеље задовољнима!

 

ВУКАН: Брате, у праву си! Знамо и сами да смо погрешили. Зато смо те позвали.

 

САВА: Знам, хвала Богу (крсти се), схватиуо сам кад сте ме позвали да сте ради ујединити снаге, а не слабости. Ево, целивајте очеве мошти и запалите свећу за душу његову. КАд се вас двојица сложите, и друга ће се браћа у Србији измитири  и Србији ће сванути!

(Сава подиже руке, грли обојицу браће, клече са обе стране ковчега, Сава с треће стране приклања главе њихове једну другој, остали пале свеће, а кад се одвоје Стефану даје икону.

 

САВА: Ово је икона Тројеручице, наше заштитнице. Стефане, Чудотворну Тројеручицу остављам теби, брате! Нека вас у рату чува, а у миру води! (даје икону)

Помолимо јој се! (говори молитву остали му се придружују)

О, Пресвета Владичице Богородице, услиши нас грешне који се пред чудотворном иконом Твојом усрдно молимо и тражимо помоћ Твоју: не одбаци молитву ову ади многих сагрешења наших, већ као Мајка милостива и дуготрпељива, избави нас од болести, патње и туге, опрости нам грехе које починисмо и испуни радошћу и весељем све који поштују свету икону Твоју Тројеручицу, да би смо радосно певали и љубављу прославили име Твоје, јер си од свих поколења изабрана и благословена у векове векова. Амин. (сви стану у линију, погну главе)

 

Излази рецитатор:

ДУГ РАСТКУ НЕМАЊИЋУ, Бранислав Црнчевић

Не знам стадо толико раштркано
ни пастира толико запосленог:
цркве су Савине и Хиландар
и Јасеновац,
једном руком ваља запалити милион
свећа.
Јеси ли се уморио, Свече?

Реч нас је Савина кроз Турке провела
сигурније него мач.
Чарнојевић је водио Србе
а Сава је водио Чарнојевића.
Јеси ли се уморио, Свече?

Велики је посао Господ одредио
Растку Немањићу:
ни мањег народа ни више уморених.
Срећни пастири живе причешћују
а он је од Бога страшну милост
измолио
да мртвим Србима последњу причест
даје.
Јеси ли се уморио, Свече?

КРАЈ

Advertisements

3 thoughts on “Свети Сава мири браћу

  1. Повратни пинг: Светосавска приредба | Летопис ОШ ,,Десанка Максимовић'' Катун

    • 🙂 Баш се чудим што нијко не коментарише овај текст, јесте скроман, али добро је изгледало на сцени, поготово крај, али немам визуелни запис да поставим, штета. Поздрав!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s