Пинокио (драматизација) – одломак

ЛИЦА:

Пинокио

Ђепето

Плава вила

Цврчак

Велики Џон, газда Луткарског циркуса

Лисац

Мачак

(напомена: Цврчак и Мачак могу се избацити, ако нема довољно глумаца или треба краћа и скромнија сцена, јер је ово писано за летње позориштанце моје и деце из комшилука) 🙂

1. Сцена уређена као Ђепетова радионица – лутке, дрвене варјаче, цепанице…(може и део сцене тако уређен, а с друге стране кавез и реквизити за луткарско позориште, а на супротном крају табла или слика која представља школу)

Ђепето: (дотерује дрвеног лутка, дечак који глуми Пинокија седи затворених очију, испружених ногу и руку, заваљен на Ђепета, а Ђепето може да седи на столичици и да га сређује) Ех, кад бих имао сина! (уздише) Купио бих му баш овакав прслук и прави дечачки качкет као овај! (ставља му ту одећу) Био би леп, баш као ти! И звао би се Пинокио! Ти ћеш бити мој Пинокио!!! (тужно додаје) На жалост, ти ниси прави дечак, ти си само дрвени лутак. (уздише, прозева се, устаје и одлази) Касно је, завршићу те ујутру. Лаку ноћ, ноји другари! (говори осталим луткама)

Плава вила: (долази с друге стране кад Ћепето изађе) Ћепето је тако добар човек. Од дрвета може да направи готово све – од варјаче до лутке. Многи људи су срећни због онога што им он прави. Време је да и он буде срећан! Зато ћу оживети Пинокија (пипне га чаробним штапићем и Пинокио скочи оживевши)

Пинокио: Ја сам жив, ја сам жив! Јупии!

Плава вила: Полако, Пинокио, полако! Добио си живот да би усрећио Ђепета, али пази, тек ако будеш храбар, искрен и несебичан, постаћеш прави дечак! да не би погрешио, додељујем ти цврчка Цврлета да буде твоја савест! Ако ти погрешиш у нечему, он ће те опомоњати и уз његову помоћ ћеш се ваљда изборити да постанеш прави дечак!(прекида је долазак Ђепета, који је заборавио будилник)

Ђепето: Другари, заборавио сам будилник!(изненади се кад види Пинокија како поскакује, трља очи)

Пинокио: (скаче) Тата, тата, види! Ја сам жив! Сад сам дечак! Види! (грле се)

Ђепето: Дивни мој дечаче! Сине мој! Хвала, плава вило, остварила си ми животни сан! Сад и ја имам сина! (окреће се Пинокију, а вила излази) Хајде, сине, сад на спавање. Пошто си постао дечак, морам те ујутру испратити тамо где иду сви послушни дечаци – у школу! (покрива га излази са сцене која остаје у полумраку, а онда јака светлост, звук петла и будилника)

Ђепето: (буди Пинокија) Хајде, сине, устај, време је за школицу! (Пинокио трља очи, мрзовољно устаје) Ево, сине, купио сам ти и књиге! (ставља му ранац на леђа) Буди пажљив, знање је највреднији дар човечанству дат. Кажу – ко уме, њему две…(испраћа га) Пази да те успут неки смутљивац не превари. Правац школа!

Пинокио: Наравно, тата! Видимо се! (одлазе са сцене обојица на супротне стране, Пинокија прати Цврле)

2. На сцену излазе Лисац и Мачак- поред неког дрвета или клупе

Лисац: (Мачку) Ено глупог Пинокија! Дрвени лутак, а умислио да је прави дечак!

Мачак: Па, јесте дечак, зар не видиш да нема конце као марионета.

Лисац: Али је глуп као свако дрво, јер је без мозга! Сад ћеш видети како ћу га лако преварити! Већ сам све договорио са Великим Џоном, само да му одведем Пинокија.

Мачак: С газдом Луткарског циркуса?! (уплашено) А ја не идем код њега, хтео је скоро да ме затвори и натера да скачем кроз запаљени обруч!

Лисац: Да, баш он! Ћути! (надмено) Гледај и учи! (Пинокио пролази крај њих, а Лисац га саплете штапом који све време врти) Пинокио, шта ти би? Јеси ли добро, драги дечаче?

Пинокио: Добро сам. (чисти гардеробу)

Лисац: Куда си кренуо, драги дечаче?

Пинокио: Идем у школу.

Лисац: Али, шта ћеш тамо? Тамо се само џабе губи време! Нема игрица, цртаћа, ничега што воле дечаци! Само досадно учење и учење! (прави гримасу) Да ли би волео да постанеш славан? Ако знаш да певаш, глумиш, играш, знам место на коме ћеш постати славан и сви ће те волети, а неће те као Ђепето слати у школу да се досађујеш!

Цврчак: (све време док лисац прича, цврчак шапуће Пинокију на уво, али овај неће да га слуша, одмахује руком…)

Пинокио: Знам и да играм, и да певам, да рецитујем и скачем! Бићу славан! (прави покрете као да је већ славан) Супер! Хајдемо!

Цврчак: Пинокио, пробуди се! Слушај мене, твоју савест! Мораш у школу! Вараш Ђепета, а тебе овај смутљивац лаже! Чекај, Пинокио! (вуче га назад, али Пинокио неће да га слуша) Мораш у школу! Успех се не добија лако, већ трудом и радом! Не смеш лагати тату, мораш у школу! (вуку се преко сцене, Пинокио победи и одвуче цврчка са собом и лисцем)

3. На сцену излази газда Луткарског циркуса, иза њега кавези, лопте и сл.

Лисац: Газда Џоне, довео сам ти оног дрвеног лутка. Ено га, чека! Лако сам га убедио, глуп је, па и не зна шта све може да научи у школи! (подсмева се)

Дај сад паре како смо договорили!

Газда Џон: (плаћа) Наравно! Ако је упола добар како си рекао, зарадиће ми он стопут више од овог што плаћам! (плаћа)

Лисац: Пинокио! (зове га и овај долази) Ово је твој газда!

Велики Џон: Мали, чујем да свашта знаш. Хајде, покажи сад шта знаш, а ако будеш добар, постаћеш славан и богат!

Пинокио: (игра, пева, репује, рецитује, а публика гласно аплаудира…)

Цврчак: (аплаудира са стране и кад Пинокио заврши први му прилази) : Пинокио, изгледа да сам погрешио! Баш си успешан, а није ти требала школа! Извини што сам те спречавао да постанеш славан! (помера се у страну)

Велики Џон: Дечаче, заиста си добар! Чујеш ли аплауз!

Пинокио: (усхићен поскакује) Сви ме воле! Постао сам славан! Идем да се похвалим тати! (креће, али га Џон зауставља)

Велики Џон (води га у кавез) Стој! Куда си кренуо! Шта замишљаш ти, бре!? Ти си сада мој заробљеник и радићеш шта ти ја кажем, а ја кажем да ћеш сваке вечери бити овакав као малопре, а преко дана бићеш овде! (закључава га у кавезу) Бићу богат, бићу богат! Сви ће доћи да виде распеваног дрвеног лутка! (пева, трљања руке и одлази са сцене)

Пинокио: (плаче) Али ја нисам дрвени лутак! Ја сам дечак! Хоћу код тате! Тата! Тата!

Цврчак: (затворен с Пинокијем у кавезу) Пинокио, зар си заборавио шта је рекла Плава вила?! Постаћеш дечак ако будеш искрен, а ја сам ти дозволио да превариш тату! Нисам успео да те натерам у школу! Ђепето сад брине, а ти си овде затворен! (плачу побојица) Не брини, ја ћу ти помоћи да се избавиш! И ја сам крив! (покушавају да откључају катанац, али безуспешно)

Плава вила: Пинокио, шта радиш ту? Зашто ниси у школи?

Пинокио: Па…ја сам пошао у школу…али ме је срело једно огромно чудовиште зелених очију…и…и…затворило ме овде! (дечак ставља дугачак нос направљен од картона)

Плава вила: Знаш, Пинокио, лаж се не може сакрити! Зато и постоји пословица – у лажи су кратке ноге! да си отишао у школу, научио би то! И знао би да лаж брзо расте, баш као твој нос! (прекорно)

Пинокио: Извини, Плава вило! Сад знам да сам погрешио! Нећу више никада лагати, бићу послушан, нећу варати тату никада више! Само ме избави одавде! Молим те!

Плава вила: Не смеш лагати, нарочито не родитеље! (махне штапићем и ослободи Пинокија и Цврлета) НЕМОЈ ВИШЕ НИКАДА ЛАГАТИ. РЕКЛА САМ ТИ ДА МОРАШ БИТИ ИСКРЕН, ПРАВЕДАН И НЕСЕБИЧАН ДА БИ ПОСТАО ПРАВИ ДЕЧАК! САД ИДИ СВОМЕ ОЦУ, ОН БРИНЕ ШТО ТЕ НЕМА!

(Пинокио трчи према Ђепету који улази с друге стране сцене с фењером у руци, дозивајући га. Грле се.)

КРАЈ

Овај текст сам писала током лета како бих забавила своју и сестрину децу и њихово друштво, али учитељице четвртог разреда ОШ,,Вожд Карађорђе“ у Алексинцу (Биљана Миладинови, Слађана, Видојевић и Слађана Дачић)ове реченице су претвориле у дивну представицу у којој смо сви уживали на Дан отворених врата, 21. марта 2014. 

Advertisements

One thought on “Пинокио (драматизација) – одломак

  1. Повратни пинг: Дан отворених врата | Вождов летопис

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s