Сунце све покреће

Данима смо договарали да следећи викенд искористимо за излет поред Мораве. Киша нам једуго кварила договор. Страховали смо да се олујни облаци неће разићи. Међутим, како се приближавао договорени дан, сунце се све одлучније помаљало иза облака.

Таму ноћи раздвоји слаба светлост румене кугле која је тек бацала сјај на моје уснуло двориште. Ништа се није чуло, осим понеког далеког лавежа или кукурикања комшијског петла. У полутами своје собе, запитала сам се да ли ће дан бити леп. Сунце као да је хтело да ми одмах одговори. Сунчеви зраци благо покуцаше на мој прозор и нежном топлином га отворише. Својим зрацима ме је помиловало по коси, отварајући пут зори. Она се нечујно, у шареним чарапама, полако увуче у моју собу доносећи свежину летњег јутра и мирис боја.

Први сунчеви зраци унесоше живост не само у моју собу, већ и у читав крај. Затандркаше трактори, забректаше камиони, зашкрипаше гуме аутомобила…и живот се покрену. Измамило га сунце својом топлином и сјајем. Унело нам радост у сивило кишних дана, дало нам снагу и добро расположење, обећало фантастичну забаву.

Загаламише и моје другарице у дворишту, па се ја праћена сунчевих осмехом сјурих к њима. Кренуле смо ка реци пробијајући се кроз чипкасте завесе врба, на којима су се виделе капљице росе. Само, како их сунце дохвати својим танким прстима, тако им исправи локне и влажних остатака свеже ноћи сасвим нестаде. Чак се и беличаста магла, која се сакрила међу врбине прутеве, морала предати топлини сунцевих погледа.

Нисам ни знала како су лепа јутра на Морави. Посматрам бисту воду која облива сјајне каменчиће гладећи њихову површину. Јутро тек руди бацајући сјај на пенушаве моравске таласе. Као да нико не жели да постиди небеског шетача што се тек наднео над Моравом, па су се сви ућутали. У ствари, усхићени појавом светлости, они поздрављају дан миром. А онда, пљусну нешто недалеко од мене и ја у распрсканим  капљицама препознах обрисе сунца које је измамило рибу из воде. Сви су се пробудили изазвани доласком златног госта.

Изазвани сунцем сви су измилели на светлост дана да уживају у топлини и сјају. Бацајући каменчиће у бистре таласе реке и ја, и моје другарице постадосмо део енергије која незауставиво затвара круг река-ваздух-небо-сунце-смех-живот-река…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s