МИЛОШ ЦРЊАНСКИ (1977 – 2007)

Ратни пожар, зачет пуцњима Гаврила Принципа у Сарајеву 28. јуна 1914. на сам Видовдан, помешао је југословенске народе са другим народима Европе. Рат постаје заједнички доживљај и заједничко искуство свих. Наш песник враћа се из рата с истим осећањем бесмисла и духовне пометње као и било који други европски писац који је преживео ратне страхоте. Наша књижевност обнавља се у интернационалној духовној клими антиратног расположења и опште кризе традиционалних вредности грађанског друштва. Сви велики покрети међуратног раздобља били су израз истих или сличних прилика и расположења. Свет је тада много више него пре рата био један.

То осећање карактеристично за читаво раздобље својеврсна је лирска синтеза космизма и космополитизма. Блискост свих тачака на глобусу, географска имена у насловима дела, теме путовања, лутања, емиграција и сеоба, чежња за даљинама и висинама, невидљиве везе међу свим стварима – неки су од мотива који прожимају стваралаштво послератних генерација. Нови поглед на свет и нова филозофија, најјаснији израз и оваплоћење налазе у књижевној религији Милоша Црњанског познатијој под називом суматраизам.

Стваралац изузетне обдарености, мек, елегичан, сензуалан, мелодичан, Милош Црњански несумњиво је средишња личност београдског модернистичког круга. И животом, као и делом спајао је неспојиво. Порекло из старе ситнограђанске породице из Баната, која је све до његовог оца, ситног чиновника, давала свештенике и официре, није га спречило да постане уредник првог модернистичког часописа, писац једног од књижевних манифеста, водећи песник међу послератним ствараоцима, састављач антологија кинеске и јапанске лирике.

 И као да му је на рођењу Усуд доделио луталаштво, целог свог живота он је путовао. Због очеве службе рођен је у Чонграду, у Мађарској, затим  је основну школу учио у Панчеву, гимназију у Темишвару, студије започео у Бечу, а завршио у Београду после рата. За време првог светског рата био је војник у аустријској војсци. Мобилисан насилно, борио се на галицијском ратишту с Русима То младалачко ратно искуство даће печат читавом његовом књижевном стваралаштву.

Нека од дела објављених до 1930. јесу “поетична комедија“ Маска, збирка песама Лирика Итаке, збирка приповедака Приче о мушком, кратки лирски роман Дневник о Чарнојевићу, поетски роман с историјском основом Сеобе, путописи Љубав у Тоскани и Књига о Немачкој. Томе треба додати велики број текстова објављених у периодици, десетак лирских песама, међу којима су неке од најлепших и најпознатијих Суматра, Стражилово, Сербиа. Затим објављује више есеја, књижевних и ликовних критика, путничких записа, репортажа и др.

Улазак у новинарство, политику и дипломатију имао је кобних последица по његов књижевни рад, одвојио га од поезије и на крају и од домовине, али је истовремено послужио и као нова грађа за његов други улазак у литературу. Године 1935. као дипломата одлази из земље. Затим долази нови рат, страшнији од претходног, у којем је политички брод за који је песник привезао своју барку претрпео бродолом, а сам песник био принуђен да бедно тавори у емиграцији све до 1965, када се вратио у земљу. А онда се наставља његов књижевни рад. У позном периоду стварања Црњанског издвајају се три обимна дела: романи Друга књига Сеоба и Роман о Лондону и књига Код Хиперборејаца, дело хибридног карактера, спој мемоара, путописа и романа. Објавио је песму Ламент над Београдом и још две драме, од којих је једна историјска комедија о убиству поседњег Обреновића Конак, а друга драма о нашем најславнијем научнику и исељенику Тесла. Постхумно су објављена два његова незавршена дела: монографија Микеланђело и књига његових дипломатских мемоара Ембехаде.

Већ и летимичан преглед књижевног рада Црњанског показује ширину интересовања и велику жанровску разуђеност његовог дела. Био је песник, романописац, приповедач, путописац, мемориста, драмски писац, есејиста, ликовни критичар и историчар, новинар.

Лутао је снеговима и шумама Галиције, посртао од страсти и чланака женских голих, неговао мазним прстима снове своје банатске, пречанске, чарнојевићевске, миловао је руком велике беле лукове мостова и далеку своју Суматру, блед, рањен и умиљат. Кад се рат завршио, први је пљунуо и опсовао. Револуција није испунила обећање, али је из ње изашао песник, елегантан, мек, свилен, нарцисоидан и чулан, мутан и поетично загушљив. Волео је да сели свој стих од банатских презрелих трешања до снежних врхова Урала. Није био савест свог времена, ни његов морал, ни путоказ. Био је велика, лепа, грациозна и далека чежња. Писао је свој лични песнички дневник и сеобу љубави, страсти и веза.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s