@svetisava

(Сцена уређена као дечја соба, пуно јастука растурено по соби, место да седне десетак глумаца, они тамо седе и нешто причају, када се чује звоно- Растко, Петар, Ана и још неколико њих према томе колико нам ликова треба. Један дечак одлази да отвори врата, улази му старији брат с девојком)

Растко: А, то сте вас двоје! (окреће се ка својој соби) Дошло ми је друштво.

Јован: Шта радите, учите?

Растко: Ма, морам да урадим неку презентацију, дави ова српкиња! (улазећи у собу где је друштво, кривељи се) Стално нешто зановета, брате, те читај књиге, те посматрај, пиши; сад `оће и презентацију да јој направим ко да ја немам паметнија посла!

Милица: А као имаш нешто паметно да радиш! Школа, кућа, тренинг и звераш целе већери по Фејсу!

Растко: Милице, јесте да си ми сестра, али ћу зато још лакше да те издеветам!

Милица: Само сањај! Нема мамице у кући, само је Јован дошао, а њега више интересује Ирена него ми сви овде заједно! (смеје се и имитира како се љубе)

Јован: (улази у собу с Иреном) Знаш ти, мала, стварно заслужујеш батине! Пустићу Растка да те једном прописно згужва! (удара јој чвргу и њих двоје седају на неки јастук) Де, мајке ти, кажи ми како је баш тебе ленчугу изабрала да спремиш тај домаћи?

Растко: Због имена ми дала – каже урадићеш ти то одлично о свом имењаку! Да се зовем Сотона дала би ми задатак да их фотографишем!

Петар: Добро, бре, одрадићеш ти то. Све има на интернету!

Растко: Да, али српкиња је рекла да користим књиге, а не Википедију! (за себе) Ко да су они на Википедији поставили Саву тамо. (наставља да звоца ) И где баш мене нађе?!Треба да се спремам за зимовање, немам појма ни скије где су, ја ћу њој да спремам презентацију! (бесан је)

Петар: Па, добро, какве везе има? Сто пута смо до сада слушали о њему! Знају и врапци на грани како је принц напустио престо и отишао у манастир. Написаћеш ти то очас посла!

Раско: Ма, не треба да пишем, него да направим преентациојуз. Ко да је Сава знао за повер поинт и презентације!!!

Ана: Е, немојте тако! Сава је био један од најпаметнијих људи свог доба!

Павле:  Јес, како да не, зато оставио власт и отишао у манастир!

Ана: Немаш ти појма! Колико година имаш?

Павле: 14 и по!

АНА: И кукаш ко нека жена због домаћег! Е, па, да ти кажем, са 15 година је Сава, тј. Раско добио од оца да влада Хумом. То је област у тадашњој српској држави, па испада да је он био нешто као градоначелник, боље рећи начелник округа. Еј, са петнаест година таква одговорност! А ти, нећу домаћи, нећу домаћи!(руга му се) Бабо једна!

Растко: У, ал му је одговорнност! Нису смели ништа погрешно да ураде, отац му је био главни у држави, а сигурно је имао помоћнике, саветнике, ко зна колико!

Ирена: Нема везе шта је имао и како је владао, важно је да је добио одговоран задатак и он га је испунио. Јовану родитељи не дају ни траву да покоси испред куће. Сад почињем да се питам зашто је то тако!

Јован: Еј, шта вам је? Ирена, па ја нисам предмет приче! Хвали се Сава, а куди Растко, а не ја!!! (окреће се осталима) Еј, клинци, дошли смо да помогнемо, немојте да ме свађате с девојком!

Ирена: Ћути, бре, ти неначитанко! Пре неки дан си кукао како ти је Ана Крењина сморна и не можеш да је прочиташ, а сад нападаш Растка! Још си и диск тражио да одгледаш филм, а да не читаш књигу!

Растко: Ако си му рекла. А кажу да је Растко био један од најначитанијих људи свог времена! Додуше, читао нека јеванђела и прологе, али…

Ирена: Та јеванђеља су у то време била тако популарна и вредна да и они који су хтели да их прочитају, нису могли, јер су се богатим кућама сматрале оне које су имале пар књига, а камо ли библиотеку!

Растко: Е, ал би било екстра да је сад то време! Ал бисмо били боигати с мајкином библиотеком! Она само књиге купује!

Ирена: Паметна жена, за разлику од синова!

Јован: Е, немој тако! Ево, доказаћу ти да ја знам о Сави више него сви ви заједно. Ајде, пуцај!

Ирена: Ајде! С колико година је отишао на Свету Гору?

Јован: (даље као да „вергла“) Са 17 и замонашио се и не зна се тачно где се замонашио – или у  руском манастир уСветог Пантелејмона или у грчком Ватопед,али је извесно да је наредних седам година провео у Ватопеду.

Ирена: Кад му се отац придружио на Светој гори?

Павле: (Јован се као мучи да се сети)  Е, то знам ја, јуче сам то одговарао – Године 1196,  25. марта, тачније, у Србији је дошло до смене на престолу. Стефан Немања се повукао са власти коју је препустио свом средњем сину Стефану Немањићу. Немањина одлука била је мотивисана како политичким, али и верским разлозима. После годину и по дана проведених у Студеници (25. март 1196. – 8. октобар 1197) Симеон је одлучио да се придружи свом најмлађем сину на Светој гори. Сава и Симеон су се после више година поново срели 2. новембра 1197. године у Ватопеду.

Петар: Аплауз! Аплауз! Видите да мој друг зна кад је густо!!! (сви се смеју и аплаудирају)

Ирена: Добро, ово је била помоћ пријатеља, идемо даље!

Јован: Грувај!

Ирена: Кад су обновили Хиландар?

Јован и Растко: (у глас) 1198!

Ирена: Које су још Савине задужбине?

Јован: О то је тешко. Директно је учествовао у обнови Хиландара и изградњи Жиче, али је даривао многе манастире како на Светој гори, тако и у Србији где је постао ктитор Студенице, Жиче и Милешеве.

Ирена: (наставља) А даровао је и манстире на путу у Никеју када је добио самосталност или аутокефалност за српску цркву 1219, као и на путу ходочашћа у Палестину 1229.

_____________________________________________________________ (овде се могу додати сви битни моменти из Савиног живота на које желимо да укажемо, а може да говори још деце, који би били онда ту од почетка сцене, као Растково друштво)

_____________________________________________________________

Растко: Еј, вас двоје, успорите, знам и ја понешто од тога, али све то треба спаковати у презентацију, а она не може на двадесет страна.

Јован: Па, шта сад хоћеш?

Ана: Стави у презентацију смо оно најбитније: основао Хиландар, добио аутикефалност српске цркве, отварао прве школе по Србији, паметан, учен, дипломата…

Растко: И ко ће да ме слуша кад ја почнем да давим ко српкиња. Она није уопште интересантна кад крене с подацима о писцима. Да могу некако ту да убацим музику.

Петар: Јок, најбоље би било да ти Штрумфови уз њихове песмице изведу целу презентацију.

Растко: Па, наравно, знаш колико ме је филм одушевио!

Петар: Куд ти поменух Штрумфове!

Јован: Ма, не дави више с тим Штрумфовима, чудно  ми чудо – мали плави људи стално се смеју и певају. Они би се и на ову светск економску кризу смејали.

Растко: Уф, а ти као бринеш светске бриге, па ти требају јуначнији ликови!

Јован: Па, наравно, како светог Саву да сместиш у Штрумфовско село? Треба ваљда Марко Краљевић…ликови из наше прошлости…наше народне песме…

Растко: Јао, немаој сад да гусла, молим те (прави рукама одбрану од Јована) Наша прошлост је тако досадна и глупа…Само су се свађали и ратовали, нема Штрумфова, ни Господара прстенова…нема ничег интересантног.

Јован: Е, много си глуп, па они су све покрали из наше митологије, лепо спаковали у бајковите романе и продали целом свету као филмове.

Петар: Добро, добро, немој да сад пжбратска препирка прерастње у економско-политички сукоб. да видимо шта ћемо с презентацијом.

Растко: А да изађем на Фејс, можда тамо нешто нађем?

Јован: Јок, иди на Твитер, тамо можеш Саву да пратиш! (подругљиво)

Ирена: Чекај, чекај, има ту нечега. Колико је Сава био напредан у односу на своје време, најбоље ћеш схватити (Растку) ако ти кажем да је моја претпоставка да данас Сава живи, имао би стотине следбеника на Твитеру, а сигурно би га користио.

Растко: А имао би и блог, претпостављам?

Ирена: Смеј се ти, али кад размислиш мало боље било би тако.

(ЗВони телефон, Милица се јавља)

Милица: Молим, да да, ја сам. (слуша) У реду, пренећу му. (Јовану) То је била твоја наставница српског. Мислила је да ће те наћи на Фејсу, али решуила да јави овако. Не мораш да радиш презентацију, јавио се неки добровољац у другом разреду.

Растко: Ето то сад, кажем ја да је она смор! Ради, не ради! А већ сам је целу спремио!

Милица: Како си је спремио, кад ниси ни почео?

Растко: А шта смо до сад радили? Све смо обновили о Сави, само да склепам презентацију!

Милица: Ма, теби се не може угодити, одох ја!

Остали: Чекај, идемо и ми…(одлазе један по један, Растко остаје сам, позорница се замрачује – овде може да се заврши, али било би ефектније да се заврши презентацијом – Растко одлази до компјутера и почиње да креира презентацију, тј. укључује презентацију о св. Сави која иде на видео-биму)

КРАЈ

Advertisements

One thought on “@svetisava

  1. Повратни пинг: Свети Сава | Српски лако

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s