ШТРУМПФНУЛИ СМО СВЕТОГ САВУ, Соња Ђорђевић


(представица за ученике првог разреда)


Јунаци: Трапавко

              Штрумпфета

              Мргуд

              Храбриша

              Певач

              Дечак

 

(Позорница представља једну дечију собу. За столом седи дечак и гледа у књиге разбацане по столу. На сцену упадају плави патуљци.)

 

ТРАПАВКО(гурајући остале): Баш смо им штрумпфнули, зар не?

ШТРУМПФЕТА: Мислиш, ти си нас штрумпфнуо у ово?

ТРАПАВКО: Ма не будите на крају штрумпфа!

МРГУД: Даћу ја теби по том твом дугачком штрумпфу!

ХРАБРИША: Не штрумпфујте се, другари! Хајде да истражимо овај нови штрумпф!

ТРАПАВКО: Е, то ти је баш штрумпфна идеја! (Осврће се да крене, саплиће се и пада.)

ХРАБРИША: Хеј, који је оно штрумпф?

(Сви се заједно загледају ка столу. На столу је слика Светог Саве, отворена књига. За столом седи дечак. Главу је заронио у шаке и уздише.)

МРГУД: Предлажем да брзо штрумпфнемо. Овај овде личи на нашег старог познаника, умањеног Гаргамела. Може, кад се пробуди, да нас штрумпфне за вечеру. Сигурно негде у ормару крије умањеног Азраела.

ШТРУМПФЕТА(опрезно прилази): Хеј, мали Нештрумпфе?

ХРАБРИША: Узела си ми штрумпф из уста!

(Дечак се тргне, загледа се у прилике испред себе, па опет гурне главу у шаке и наставља да уздише.)

ДЕЧАК (сам за себе): Од овог домаћег задатка почеле су ми се привиђати разне ствари. Читав свет ми је поплавео. Поплавела ми је глава од размишљања на тему: Свети Сава, принц и свештеник. А сад, чини ми се, видим и плаве штрумпфове свуда по соби.

ТРАПАВКО(шапне): Хајде да помогнемо малом Нештрумпфу, баш ми је нешто штрумпфатичан.

ХРАБРИША: Мали Нештрумпфе, можемо ли ти помоћи?

ДЕЧАК: Нема мени помоћи, сутра ме чека бандера ко ова врата. Јесте да сам пажљиво слушао и слушао и слушао, али упамтио нисам ништа. И кад ме учитељица сутра буде питала: „Шта си, Михајло, упамтио о Светом Сави?“, мали Михајло, то јест овај овде јадан ја, може само да се слика. Тако усликан могу лепо да се придружим овом овде Светом Сави, кад мама и тата почну да се крсте преда мном и вичу: „Како то, црни Михајло, ниси знао!“ (објашњава патуљцима) И тај црни Михајло, и то сам опет ја.

ТРАПАВКО: Много те мучи овај овде неки ваш Велики Тата Штрумпф? (хоће да ухвати слику, али је обара. Други га придржавају и намештају слику.)

ДЕЧАК: Тако некако, мада се моја учитељица не би сложила са тим називом. Видиш, вас сам и виђао у цртаћима и да ме питају ко си ти, ја бих из топа рекао: „Овај овде плави патуљак је пљунути Трапавко, а овај овде с брадом је (показује на Храбришу) храбри патуљак – Храбриша, ова овде лепа плавуша је Штрумпфета, а овај овде у позадини што личи као да му све козе нису на броју је, ко би други, него чувени – Мргуд.

ХРАБРИША: Моћног му Штрумпфа, па ти нас све прочита ко плаву књигу.

ДЕЧАК: Е, кад бих могао неке друге књиге да прочитам ко вас. За вас ми је лако, само пустим диск и ето вас, насмејани сте и весели и не тражите ништа осим да се смејем са вама. Учитељица пак тражи страшне историјске податке. А и Светог Саве нема у цртаћима.

ШТРУМПФЕТА: А да ти помогнемо кад смо већ овде. Колико може да буде тежак тај твој научи-штрумпф?!

ДЕЧАК: Да ми помогну плави патуљци да научим нешто о Светом Сави?! Заиста ми нема помоћи! (гурне главу поново у шаке)

ХРАБРИША: Хајде, црни Михајло, не буди на крају штрумпфа! Ми ћемо ти заиста помоћи. Објасни нам свој проблем.

ДЕЧАК: Сутра је Свети Сава и ја морам да знам нешто о њему, поред брда песмица и смешне фризуре коју морам да носим за школску приредбу, морам и да глумим на приредби… Све је то превише за мене.

ХРАБРИША: Ја ћу ти показати како се храбро штрумфује и кад ништа не знаш.

ШТРУМПФЕТА(прекшта прсте, криви колено и „заводнички“ трепће): А ја како да се штрумпфује публика.

ТРАПАВКО(показујући плес, при том се саплићући о сопствене ноге): Ја могу да ти покажем штрумпфни плес!

МРГУД: Ја се са тим не слажем, шта штрумпфови знају о Великом Штрумпфу Сави!?

ДЕЧАК(уздахне): То исто би рекла и моја учитељица!

ХРАБРИША: Не треба одустајати, дечаче! Чуо сам ја да и ви имате штрумпфне јунаке, на пример, неки великоштрумпфни Марко! Он је имао шареног коња и бројне пријатеље, као и ми штрумпфови у свом селу.

ДЕЧАК: Мислиш на славног Марка Краљевића?

ХРАБРИША: Е, славног ми штрумпфа, баш на њега!  Он,чини ми се, никда није одустајао, а ти си из његовог племена.

ДЕЧАК: Право кажеш, на муци се познају јунаци!

ХРАБРИША: Е, то је прави штрумпф!

ШТРУМПФЕТА: Позваћемо и једног нашег песника да ти помогне око песмице и пробе.

ДЕЧАК: То би било дивно!

ШТРУМПФЕТА: Хеј, Певачу!

(Појављује се штрумпф Певач са фрулицом у рукама.)

ШТРУМПФЕТА: Певачу, нашем дечаку је потребна помоћ.

ПЕВАЧ(отпевуши): „На услугу увек спреман је овај штрумпф!“ Шта те мучи, дечаче?

ДЕЧАК: Требају ми стихови за Светог Саву. (Снужди се.) Али откуд сте ви штрумпфови чули за Светог Саву?

ПЕВАЧ: Па отштрумпфуј нам нешто о њему!

(Дечак седа за столицу и узима једну књигу, а штрумпфови поседају на под око њега.)

ДЕЧАК: Веома давно живео један млади принц…

ШТРУМПФЕТА: Јао, дивно, још једна бајка!

ДЕЧАК: Постала је бајка за све у нашој земљи.

ШТРУМПФЕТА: Једва чекам наставак!

МРГУД: Ја мрзим бајке, а још више мрзим наставке!

ДЕЧАК: Био је необично мудар, богат и леп.

ШТРУМПФЕТА: Јао, прави принц за мене! Штрумпфастично!

ДЕЧАК: Сва врата славе и уживања била су му отворена, али га је нешто одвраћало од тога…

МРГУД: И ја мрзим славу и уживање!

ДЕЧАК: И једног дана тајно од родитеља, завара траг дворској пратњи и побеже у једно пусто место где се настани као сиромаши странац.

ШТРУМПФЕТА: Јао, не! Како сиромашан? Зашто сиромашан? Није штрумпфно!

ДЕЧАК: Једина жеља му је била да своју душу осветли Божијом истином и вољом да само Њему служи.

ШТРУМПФЕТА: Па, добро, бре, хоће ли на било ком свету остати принчева и за мене? Сви негде збришу! Какав сам ти ја штрумпф!

ДЕЧАК: Много година касније овај краљевић, вођен Божијом руком, врати се из пустиње у своју земљу као принц цркве и духовни вођа своје нације за сва времена. Иако је био без деце, он је кроз векове постао отац милиона и милиона својих духовних синова и кћери.

ХРАБРИША: Постао је значи од малог принца, како би ми рекли,  Велики Штрумпф?!

ДЕЧАК: Ово се догодило пре више од седам и по векова, али духовна буктиња коју је он упалио своме народу, још увек гори.

ШТРУМПФЕТА: Е, сад, дефинитивно, оде мој штрумпф! Тужна прича!

ДЕЧАК: Није. Ово је дивна прича. Свети Сава је умео отмено да живи у оба света, те су се многи на њега угледали. Уосталом, ево погледајте… (показује им књигу из које је читао.)

ШТРУМПФЕТА: Часни син Стефана Немање и Ане…

ХРАБРИША: Донео независност српској цркви. Помирио браћу…

ТРАПАВКО: Био је неуморни учитељ, благ, неустрашив, сталожен…

МРГУД: Сад схватам, Црни Михајло, па ти си тотално штрумпфнуо. Свети Сава је ствано велики лик.

ПЕВАЧ (штима глас): Ја бих то овако рекао:

„Штрумпфпресто га је чекао, он га није хтео

Сава је нешто више штрумпфно заволео…“

(Дечак се смеје.)

ПЕВАЧ: Мислиш, није штрумпфно?!

ДЕЧАК: Ма, јесте, али код нас није све штрумпфно…

ПЕВАЧ: А, можда овако (Рецитује озбиљним гласом):

„Ко то штрумпфује тако позно

На манастирска штрумпфна врата?

То је дете, српског рода,

Млади принц, свети Сава.

„Отворте ми штрумпфни оци…“

(Прекида га дечаков смех.)

ПЕВАЧ: Значи, ни ово није некако штрумпфно?

ДЕЧАК: Мислим да је на штрумпфне и превише…

ПЕВАЧ: Па онда моја фрула мора озбиљно да заштрумпфи… Сад схватам колики је твој проблем и колико је захтевна твоја учитељица.

МРГУД: Не волим захтевне учитељице.

ХРАБРИША: А тако смо желели да помогнемо.

ШТРУМПФЕТА: Друштво, ми смо се баш заглавили, а да помогнемо дечаку на једини начин на који умемо.

МРГУД: Мрзим једини начин.

ХРАБРИША: Реци нам шта си штрумпфнула.

ШТРУМПФЕТА: Запавајмо сви у глас.

МРГУД: Мрзим штрумпфовање у глас.

ТРАПАВКО: Како штрумпфна идеја. Хајдемо, другари! (саплете се, па се врати.) Овај, ја штрумпфнуо, а не знам песму.

ШТРУМПФЕТА: Ухватимо се за руке и запевајмо заједно. (Хватају се за руке и чине коло око дечака.)

      „Ла-ла ла-ла-ла-ла ла-ла-ла-ла-ла,

Ве-ли-ки је чо-век Све-ти Са-ва!

                       Ла-ла ла-ла-ла-ла ла-ла-ла-ла-ла,

Ве-ли-ки је чо-век Све-ти Са-ва!“

 

(Неколико пута понове ове стихове, игајући око дечака, а онда, певајући, одлазе са сцене. Дечак устаје са столице. Стаје по средини позорнице.)

ДЕЧАК: Црни Михајло, морам да проверим да ти ниси случајно тотално штрумпфнуо, овај шенуо. Да видим шта сам могао да научим од ових штрумпфова:

Пријатни су – и Свети Сава је био пријатан, али неустрашив. Ево, ова Штрумпфета је необично лепа, али је наш Свети Сава још лепши, а, уз то, и врло скроман. Храбриша је јунак каквог нема, а и Свети Сава је јунак каквог нема у нашем народу. Трапавко је веома друштвен и Свети Сава је био активан, друштвен, а ипак усамљен. (чешка се по глави, па се широко насмеши.) Види стварно, научио сам нешто о Светом Сави од штрумпфова. (враголасто) Учитељице, чувај се, штрумпфнуо сам Светог Саву!

(Одлази са сцене певушећи стихове:

„Ла-ла ла-ла-ла-ла ла-ла-ла-ла-ла,

Ве-ли-ки је чо-век Све-ти Са-ва!“)

KRAJ

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s