Елегија напуштеног села, Светлана Биорац-Матић

ЕЛЕГИЈА НАПУШТЕНОГ СЕЛА

by Svetlana Biorac-Matić on Wednesday, 7 December 2011 at 14:17

Ту где још само гробља оживе,

о задушнице ил’ на дан свети,

из траве вире крстови  криви

мртвих што неће оживети.

 

Тек само хумље живе дозове,

натписи што се боре с временом.

Сенka предака под грмом зове

и бледа слика срасла с каменом.

 

А тамо горе низ пусте куће

још само ветар жалосно вије.

Из прага прониkла трава и пруће,

попало прошће, пукле маије.

 

Из шуме тама све јаче бије,

све сe купа злослутним миром,

и нигде дима да се извије

а вук већ  завија пред капијом.

 

Advertisements

3 thoughts on “Елегија напуштеног села, Светлана Биорац-Матић

  1. Читам ову дивну песму и као да видим своје село и празне кућерке у њему.Тако мајсторски и верно дочарати пустош (пред којом човек може само да заплаче) је могао једино Војислав Илић-

  2. Tuga je u srcu svakog dobronamernog čoveka kada vidi napuštena sela i ponekog napuštenog starca u njima. Dovoljno je pročitati ove dole redove da se oseti pustoš napuštenog i neizmerna tuga.

    „А тамо горе низ пусте куће

    још само ветар жалосно вије.

    Из прага прониkла трава и пруће,

    попало прошће, пукле маије.“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s