ГЛАСОВИ

Гласови су делови речи као већих језичких јединица, иако понекад и сами могу бити речи; они су, дакле, најмање језичке јединице

Језичка дисциплина, грана науке о језику, која се бави изговором, постанком, природом и променама гласова назива се фонетика (према грчкој речи phone, што значи глас)

 ПАЗИ! Гласовима као носиоцима значења речи, бави се посебна грана науке о језиклу  фонологија (она посматра гласове према њиховим функцијама у речима, где они одређују различитост)

ПОСТАНАК ГЛАСОВА

При стварању гласа узима учешће више органа човечјег тела, a сви ти органи чине заједно говорни апарат, али сви они не врше исту функцију:

Сад ћу да вас смарам, али макар прочитајте, можда остане негде у малом мозгу, а буде потребно на тесту! 🙂

1. плућа прикупљају ваздух, трбушни мишићи и дијафрагма га потискују ка правим говорним органима кроз душник;

2. гласне жице, језик, непце, алвеоли, зуби и усне – производе гласове;

3. ждреона, носна и усна дупља – резонатори (појачавају гласове и дају им специфичан тон и боју).

ПОДЕЛА ГЛАСОВА

1. Врста гласова при чијем изговору ваздушна струја не наилази нигде на препреку (нелокализовани гласови), а нема ни стварања шума, већ су чисти тонови, зове се САМОГЛАСНИЦИ (ВОКАЛИ); најзвучнији гласови, носиоци су слога;

Кад певате, бесконачно дуго можете да певате управо вокале: Од ку-ће до шко-ле… 🙂

                                                

2. СУГЛАСНИЦИ (КОНСОНАНТИ)

а) подела сугласника по звучности:

 гласници (сонанти): В, Њ, Н, Љ, М, Л, Ј, Р (најзвучнији сугласници)

Ветар њише нежне, љупке, мирисне латице јапанске руже.

  зв. б г д ђ ж з џ
бзв. п к т ћ ш ц ч ц ф х

Бака Гордана даје жуто-зелени џемпер Ђорђу- звучни, а онда их шапућеш да добијеш безвучне. 🙂

б) подела сугласника по месту изговора

задњонепчани (веларни): К, Г, Х;

                             Кубански град Хавана

предњонепчани (палатални): Ч, Џ, Ж, Ш- тврди Ђ, Ћ, Љ, Њ, Ј- меки (глас ј);

                            Чика Ђорђе жваће шљиве, његова ћерка Љиљана једе џем.

надзубни (алвеоларни): Р, Л, Н;

                             Рода лети небом.

зубни (дентални): Т, Д, З, С, Ц;

                             Тамо далеко застава се црвени.

уснени (лабијални): Б, П, М – двоуснени (билабијални), В, Ф – уснено-зубни;

                            Бака преде вуну Фићиној мајци.

 

В) подела сугласника по начину постанка:

струјни (фрикативни): З, С, Ж, Ш, Ф, Х;

                               Свака жена зна шити фину хаљину.

праскави (експлозивни): Б, П, Г, К, Д, Т;

                                 Петар каже да Тома боље глуми.

сливени (африкате): Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ц;

                                Ћоса части џина царским ђаконијама.

носни (назали): М, Н, Њ;

латерални: Л, Љ;

вибранти: Р

полувокали: В, Ј

🙂 Ове реченице су добра помоћ, али ви можете и сами од датих слова да смислите своје примере за лакше памћење, јер овај чика Ђорђе једе шљиве већ најмање 3о година! 🙂

Advertisements

5 thoughts on “ГЛАСОВИ

    • Мада смо на добром путу да се не бавимо памћењем оног што може свако да нађе на интернету једним кликом. Кажу да не треба да се секирамо око оног чега се за 5 година нећемо сећати, а мени није јасно што треба да бубамо нешто чега се неће сећати ни после пар месеци. Зато, и ја кажем, живео чика Ђорђе да ускоро не пређемо сви на енглески!:)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s