Ромео и Јулија – љубав за сва времена

Да Шекспир није написао драму о Ромеу и Јулији, Верона би била само један обичан италијански градић. Захваљујући томе што се у том малом граду налази балкон на коме су се бесмртни љубавници заклели на вечну љубав, реке ходочасника жељних љубави непрекидно се сливају ка старом делу града. Статуа Јулије у дворишту најпознатије веронске куће изливена је у бронзи, али јој се груди злате додирима милиона жeдних  љубави. Оно што их је довело пред кућу бесмртне Јулије, управо је оно што свет чини хуманијим местом – сан о правој, јединој, истинској,  вечној љубави.

Нема ни једног Шекспировог дела у коме се љубав не појављује, било као покретачка снага или као осећање које има снагу препорода. У његовим делима љубав грешнике враћа праведности, заблуделе правом путу, мржњу отрежњује, живот оплемењује. Над поезијом љубави Ромеа и Јулије, пак, наднеле су се страшне силе свађе, неразумевања и мржње, којима се двоје младих донкихотовски одупиру верујући у своју љубав и чаробну моћ њене победе над малим и стварним светом.

Права љубав при првом сусрету већ оцртава своју снагу. Свака изговорена реч, поглед, покрет од самог сусрета добијају виши смисао не губећи се у тренутку, јер се претачу у њихову душу. Чим се угледају, она ће препознати ходочасника своје душе, а он икону коју треба целивати. Речи им нису биле потребне, ни патетичне изјаве љубави, јер су се две енергије потпуно стопиле не обазирући се на препреке реалног живота. За њих је само љубав реалност, све остало је илузија.

Ромео је ведар младић пу младалачког заноса. У тренутку сусрета схвата да је срео судбину. Препознавши важност сусрета, он је спреман да се за своју љубав бори до смрти. И Јулуја се чврсто држи притешњена за новоткривену снагу. Љував брише све границе, па тако вишегодишњи непријатељи постају родитељи смисла њеног живота. Схвата да се заљубила у непријатеља, али то је само мала, људска препрека божанској љубави.

Њихова љубав постаје велика игра живота и судбине. Једне вечери су се верили и већ сутрадан венчали. Само једна свађа, само једно мирење, једна ноћ и огроман бол растанка. Зато је сваки трен драгоцен, јединствен и непоновљив.

Њихова љубав чудо је и за околину, за грађане Вероне стално оптерећене свађом двеју познатих породица. И они препознају безграничну љубав неспремну на уступке и компромисе. И зато од самог почетка и предосећају трагику, свесни да човеку, малом грешном бићу првим грехом одстрањеним од богова, није дозвољена божанска љубав. Као и све велике вредности, осећају да ће и ова јединствена енергија која светове спаја и раздваја, бити трагична. Идеално и трагично вековима у сталном рату, и овде показују да мира неће бити. Велике љубави  дароване су само онима који су спремни за њих да страдају. Страдање двоје заљубљених парадоксално доказује да су љубави у реалности остварљиве,  неидеалне и небожанске. Тек када се због љубави трпи, она постаје вечна.

После овакве љубави, међу њиховим познаницима остало је сазнање да живот који не личи на њихов и није живот, а међу милионима верника, који данас походе Јулијин гроб, букти уверење да ће и они доживети макар делић њене љубави.

Advertisements

4 thoughts on “Ромео и Јулија – љубав за сва времена

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s