Давид или ти, свеједно, Аја Шомиз

На маргинама стварности
час је то Давид
са пустињским песком у коврџама
сребрни полумесец
и кревет насред Теразија

на маргинама стварности
буди ме један други сан
једно лишће, једна магла
једна љубав лековита,
спасилачка
једно цепање,
располућивање,
распињање
једно велико природно спајање
једно подразумевање…
давне ватре лижу ме
свиленим језицима
неко се у мени растапа

На маргинама стварности
ти си опет мој 
и волим те
због вулкана тела
због Исуса и Мохамеда
због  џамија и цркава
због Давида који ме 
ломи твојим прстима
због ткива помешаног
и крви  пустињске
и волим те
јер тако знам да живим
из потреба за слободом
из ината, волим те!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s