Моји рођаци, Аја Шомиз

Да бар имају храбрости
да ме разапну
и попљују
овако, искежени
и скврчени
вире из својих парола
о поштењу и верности
малаксала,
мисли  везаних
замирем
златне решетке режу ми видике
руке спутавају
ограђују
лицемерје ме гуши
не желим да ме воле
јер ми завиде
јер ме се боје
јер…
у мени је сва чежња њихова
горка,слојевита
седиме нтне стене
њихових патњи и трпљења
грле ме
а загрљај им празан
као и  душа
као и читав живот њихов

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s