Једно другачије виђење Бановић Страхиње, Зорица Мишов (проф. српског језика)

Кад је Господ стварао човека створио га је по свом, божанском лику и удахнуо му живот и поклонио му прекрасан врт. Али, то овом мушкарцу није било довољно. Био је усамљен и непотпун и зато несрећан.

Онда му је Господ створио биће које је учинило да човек више није усамљен, ни непотпун, ни несрећан. Све је доведено у равнотежу појавом бића које је Творац назвао Човечица.

А Човечица, која је чак и својим именом требало да представља неки мање значајан део човека и само допуну до савршенства, та Човечица је прерасла у животну потребу мушкарца. Постала је разлог за живот и смрт, за рат и уметничко дело, за убиство и самоубиство. И постала је разлог за песму Бановић Страхиња.

Бановић Страхињу је народ кроз песму прославио као јунака, Србина који убија Tурке, војсковођу који је увек за цео коњски галоп испред својих војника у јуришу. Песма га је уздигла као храброг и одважног управитеља имања у Бањској, као владара који великодушно ослобађа своје заробљенике, као зета кога жељно очекују и са уважавањем дочекују у својим домовима.

Али, нико не зна какав је био као човек и муж, као Адам коме је требала Човечица. Нико се није запитао, па ни песма, зашто је Страхиња сам гостовао у тазбини, зашто са собом није повео вољену жену да и она посети своје најдраже-мајку, оца,браћу… Нико се није запитао зашто он недељама “пије вино ладно“ и иде од трпезе на трпезу, а млада,лепа и вољена жена самује у некој тамо далекој Бањској. Нико није завирио у њене бесане ноћи и изневерена јутра, нико није походио пустињу њених мисли… Никоме, па ни песми, није била важна љуба Страхињина док је била дубоко у сенци, послушна и готово ропски, покорна.

Оног тренутка кад излази из мрачних углова самоће, љубу Бановић Страхиње дочекују само речи осуде. Оног тренутка када се пред њом јавља једна велика сила, опасна колико и блага, злокобна колико и ослобађајућа, смртна колико и животна, та верна љуба, одана ћерка и сестра, хришћанка и принцеза, постаје само једна обична, праисконска жена, само дело Творца.

Све остало изгубило је своју вредност-и порекло, и вера, и будућност, и грех… Жена у њој, Српкињи, и мушкарац у њему, Турчину, волели су се по законима Творца. И то је била чиста, суштинска љубав. Илија или Алија? Љубав превазилази такве дилеме.

Страхињу је вест о женином неверству коначно одвојила од јела и пића. Луд од беса кренуо је да своју срамоту спере крвљу Турчина, да поврати оно се звало његово и да спасе свој пољуљан углед.

Отишао је јашући на крилима мржње и љубоморе. Закрвављених очију угледао је једну љубав, али је није препознао.

Обневидео од посесивности гледао је у срећне, њене плаве, а његове црне очи и секао сабљом, ударао топузом, газио коњем, гађао копљем, стезао рукама, а своју љубу давио зубима свога хрта карамана. Чак му је и песма у једном тренутку окренула леђа и рекла, пре дошапнула, да је Влах Алија бољи јунак од њега.

Мислио је да нешто спасава и да некоме помаже.А он је само бранио маленог човека у себи.“Непогрешив“ и надобудан бан малене Бањске играо се Бога.И,наравно,у тој игри изгубио.

Са собом је на коњу одвео само љуштуру своје жене. Она права је остала на пољу. Ева крај Адама.

Зашто није отишао са њом одмах у Бањску? Несигурност је мутирала у своју супротност – желео је да тријумфује над својом женом док је породица окривљује, браћа презиру, а отац је се одриче.

Онда кад је осуда као маљ пала на ову, већ сломљену жену, его Бановић Страхиње је бректао од ситости. Зато је пробуђена самилост у њему решила да опрости. И он је одглумио тај божански чин. Била је то представа за Југ Богданову породицу, велику и славну – зет из малене Бањске уздиже се изнад неверства и прашта! Сада је могао да се, коначно, врати својој кући.

У ствари, никад јој није опростио. А она га никада више није заволела. Како волети некога ко вас запоставља, шаље пса на вас, води вас на страшни породични суд да би тамо, не себе осудио, већ вама великодушно опростио.

Бановић Страхиња је био губитник на два поља – и као јунак и као муж. Једино га је песма прославила јер је све ово мудро прећутала. Али, ипак, неке се завесе заблуда полако размичу.

Advertisements

21 thoughts on “Једно другачије виђење Бановић Страхиње, Зорица Мишов (проф. српског језика)

  1. Повратни пинг: Оговарање Друштва за српски језик | СРПСКИ ЛАКО

  2. Пре неколико дана сам купио извесна издања Друштва, иначе врло добре научне студије наших колега професора и колега са студија, као и неких млађих. Десило се да сам пропустио те наслове раније, па сам се сетио јер сам нешто писао и неки су ми затребали. Претпостављам да се број запослених професора (наставника) српског језика и књижевности креће између дванаест и петнаест хиљада, шта уопште читају те наше колеге? Знам да на семинарима жедно траже Тумачења књижевног дела. Није ли то заиста болесно?! Јер светска технологија је освојила производњу хамбургера и од нафтних деривата, па ипак сви траже ону од чистог меса, чак не ни од соје. Читати врхунске стручњаке или инстант преваранте није исто. На крају постижемо да сва деца имају пред собом иста тумачења књижевних дела.
    Када сам пре више година, након завршетка факултета, на питање једне мени блиске колегинице шта тренутно читам одговорио: „Ингардена“, упитала ме је: „А ко је он, шта је написао?“ Разуме се да у току факултетског школовања не може све да се постигне, али читањем брзо се осваја свет литературе. Не морају се сви ни прочитати, међутим, кроз цитате, библиографију исл. књига које нас интересују сазнамо и о свему осталом. Можда је најбоље да се професори српског језика и књижевности прену први из летаргије, јер пре њих то нико неће учинити. Запитајмо се колика је наша одговорност за витално духовно здравље народа? Зар сваки образовани Србин не би требало и да има изражену јаку етичку свест, а погледајмо само оне који се појављују на телевизијама: образовани а тешки примитивци, лопови, егоисти и барабе. Шта ће нам онда факултети ако се о све отимамо? Хајдемо, драги моји србисти, кренимо од нас самих, постанимо себе свесни јер много вредимо, али никако да распиримо ту ватрицу вере и самосвести.
    Врхунски наслови, издања Друштва, су изузетно јефтини, купимо једну-две књиге годишње и прочитајмо, тражимо од њих да на сваке три или пет купљених поклоне по једне тестове исл. Дајмо ми иницијативу а не они, нас је ипак петороцифрен број и по целој смо Србијици. Наговоримо и друге (филозофе, психологе, педагоге, социологе и остале) да читају издања Друштва јер су често изванредна и корисна за опстанак народа. Сигуран сам да ће они у Друштву тада ставити прст на чело.

    • Василије, коментар сам објавила и као део чланка о Друштву за српски језик, надам се да немате ништа против, порука је одлична и овај коментар је заслужио место у новом чланку! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s