Казивања о настанку села Катуна и појединим локалитетима

Кад данашњој деци поменете распуст, пред очима им севну идеје како ће имати довољно времена за Фејс, базен и изласке у град (ја познајем клинце из свог окружења, а код нас још увек постоји “корзо“ мада у измењеном облику, али свакако клинци иду у град, тј, излазе…). Ја сам волела да идем у село код бабе и деде по мајци. Док сам била млађа, стално сам исправљала своје рођаке који нису користили све падеже, акценат,а заменице непотребно черсто изговарали…Временом сам схватила да је то лепота говора коју треба чувати и неговати, јер говор завичаја је лични печат сваког од нас! 🙂

‘Катун је добио име зато што је ту раније била шума, велика храстова шума. И ту се раније чувале овце. Зато је добио име Катун, јер су чобани доста били ту, а они боравили у катуни.

 Падалиште – некад је био велики сабор. Налети нека врана. Понесе неки обојак и пушти га у народ. Народ се није разбежао. Наиђе нека силна војска и побије тај силан народ. И зато се то место зове Падалиште.

Меанџиски брег се зове тако, зато што је за време Турака ту била меана. И ту је била размена поште, пошто се пошта носила коњима. а ту је некад била граница између Србије и Турске. Овамо било српско, а онамо турско.

Крс – ту има једно дрво и на њега крс. то је запис. поред то дрво, крушку, има и један камен. Кажу да је тај камен Краљевић Марко бацио малим прстом и он је ту пао поред то дрво.

Равница – тако се зове зато што је на раввно, лежи на равно.

Вучићева страна – човек неки је био и то је његово било, па се зове вучићева страна.

Неине њиве – између Липовца и Катуна. И то зато што било неког човека, а он се звао Неја. Ту се врше ископине. Ту налазе старе ћупове, посуђе, паре старе…“

казивач: Радивоје Здравковић

село Катун

записала: Маја Радоман

“Катун – туна између Доњи Крупац и Катун, ту су биле лозе неке, пустињак, и ту тија људи правили колибе и завукували се под овче коже да се не виде. Тија људи што су становали, они се звали Катуни и село назвали Катун диг се они твали тако. Терали стоку, па зато катуни.

Меанџиски брег – ту су били Турци. До тај брег била међа. дражевчани били у турско, а ми смо нили овам. Зато Дражевчани зову турци. И Доњокрупчани и Горњокрупчани зову Турци. Они од турско били, ко зна колко године било то.“

казивач: Чедомир Милошевић

село Катун

записала: Маја Радоман

 

“Падалиште то је било на Тасић-ћуприју. То је тамо било турско, а овамо српско. Био сабор на Прокоповдан и цркву. И кажу гавран грактао, а пуна авлија била, сабор био. А гавран у кљун имао обојак, па га пушти у народ. И они људи почели се буне шта је то. и наиђе војска и све то побије.

     Кад наишо онај гавран, пре то, овдека много народ било. Катун тамо до Липовац био. Ходила мачка, кажу, по једну маију од Катун до Липовац. То је била чандрија до чандрију. Као зграде куће биле близу као варош. Све тако до Липовац.

Кажу тија људи што ту живели, много велики били. Један човек као дваданас. Ал` после кад та борба била, све се то раскућило и сваки си одвојено живео – те Станци, те Катун…“

казивач: баба Вуке

село Катун

записала: Маја Радоман

 

“Некад је овде била некаква катаклизма. Овде је од Тасић ћуприју до Липовац постојао град са десет хиљада људи. Био град све то. Мачка могла да хода од тасић ћуприју до липовачки споменик све по једну маију. Све то било спојено. био град под један кров.

И ту живели огромни људи. Они били дупло већи од нас данас. Мој деда наш`о једну лобању к`о две његове. Много велики људи били. Њи`ова цеваница била дупло већа него наша. Такав то огроман народ био, али их ето нека катаклизма уништила. то је отприлике била она велика вода, па се само Ноје спасао. и њему дао Бог да се спаси и од њега смо ми постали. А ти први људи, ти пре нас, много велики народ био.“

казивач: Госе

село Катун

записала: Маја Радоман

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s