Гласовне промене

Не волим да пишем о језичким законима, ако нисам прегледала све граматике, чуда и скаламерије, али се ових дана често дешава да ме деца питају за нешто путем електронске поште, па пошто се они изјасне да им је помогло, помислих да ће можда још неком требати помоћ. Наравно, ово је преглед гласовних промена или помоћ како најлакше да их запамтите. Нећу се упуштати у научне доказе и сл, само једноставно и најлакшим путем.
Иначе, обожавам гласовне промене, јер је то онај део српске граматике, где све мора да се склопи, као у математици.  🙂 Хм, какав је то србиста који воли одређеност и дефинисаност математике?! 🙂
Но, кренимо у гласовне промене. Додуше, морате да знате делове речи, настанк речи и сл, шта је префикс, суфикс, основа, али то је тема за неки наредни чланак. Важно је знати да се промене углвном дешавају на спојевим делова речи, између префикса и основе, основе и суфикса…
Ах, разумем, већ сам почела да давим! 🙂 Хајдемо онда, татататииирааааа!
 
 
1. ПРЕЛАЗАК Л У О
Прелазак Л у О десио се негде током 14. века, када се спроводио “језички закон“ по коме је свако Л на крају речи или на крају слога, морало је да пређе у О.
Промену ћеш најлакше уочити, тако што реч промениш кроз падеже. На пример, на први поглед реч СО нема овакву гласовну промену, али пошто се оно Л у прошлости претворило у О,дакле данас више нема л у тој речи,  мораш реч да промениш по падежима и онда ћеш приметити Л:
Н. ВО
Г. ВОЛА
Д. ВОЛУ
А. ВОЛА
Ја учим децу да промену уочавају по вертикали, гледај свако слово је испод истог, В испод В, О испод О. Напиши ово на папиру, докле је исто повуци усправну црту. С десне стране остаће ти 3 пута Л, којих нема у номинативу, дакле, јасно се уочава да је некада било Л на крају речи, по закону прешло у О, онда су се два О спојила у једно, јер вокале можеш да певаш, па се они утапају (асимилују).
Ова гласовна промена је карактеристична у речима типа ЧИТАЛАЦ.
Н. ЧИ-ТА-ЛАЦ (Л на почетку слога остало )
Г. ЧИ-ТАЛ-ЦА (Л на крају слога прешло у О)
Д. ЧИ-ТАЛ-ЦУ (исто)…
 
НОМ. МН. ЧИ-ТАЛ-ЦИ (Л прешло у О)
ГЕН. МН: ЧИ_ТА_ЛА_ЦА ( Л на почетку слога остало)
 Примери овог тип (читалац, слушалац, гледлац…) често могу погрешном употребом да вам запарају уши, ако слушате језик, па ћете редовно у телевизијским емисијама чути: Од наших гледаоца, обожаваоца или слушаоца (а треба гледалаца, слушалаца, обожавалаца – Г. Мн)…
Приметићеш да се данас Л сачувало у НОМ. ЈЕДН. и ГЕН. МН. (као и непостојано А), јер ту Л није имало услова да пређе у О, било на почетку, а не на крају слога.
 
Ова гласовна промена није извршена у речима које смо добили из страних језика после 14. века, па имамо АДМИРАЛ, ГЕНЕРАЛ…
 
2. НЕПОСТОЈАНО А
 
То је А које се у неким падежима јавља, а у некима га нема, што би једна моја колегиница сликовито рекла – сад га видиш, сад га не видиш! 🙂
Важно је обратити пажњу на ном. једн. и ген. мн.!
Н. ПИСАЦ                            Н. ПИСЦИ
Г.  ПИСЦА                             Г. ПИСАЦА
Д. ПИСЦУ…                         Д. ПИСЦИМА
(Ако памтите оно што видите – слике, графиконе, место неких реченица у уџбенику, онда увек пишите прва два падежа једнине и прва два падежа множине овако као горе, па ћете лако уочити промену по замишљеној дијагонали) 🙂
 
Рекли смо да се гласовне промене уочавају вертикално, па ћете видети да је П испод П, О испод О, С испод С, а онда примећујемо  у ном. јд. и ген. мн. између С и Ц стоји А. У другим падежима, овог А нема, па пошто не постоји у свим падежима, зовемо га НЕПОСТОЈАНО.  🙂 Размислите мало о називу, не знам зашто настаје забуна, кад је све више него очигледно!
 
Али, ПАЗИТЕ!!!! У ген. јд. постоји А, али оно се налази иза сугласничке групе и то је падежни (граматички) наставак за тај падеж (брат, од брат-а, друг, друг-а…) Значи, само оно А, које стоји између два сугласника и крају ном. јд. и ген. мн јесте НЕПОСТОЈАНО.
 
И још једна напомена! За такмичаре 🙂 Обично на таклмичењима из српског траже да се подвуче творбена основа или корен речи. У овом примеру ПИСАЦ основа није само ПИС, него је гласовна промена део основе, па у примерима овог типа треба подвући и сугласник иза непостојаног А, као што сам показала црним масним словима ПИСЦ-.
 
3. ЈОТОВАЊЕ

Кад говорим о овој гласовној промени, увек споменем Вука, који је хтео да настрада због гласа Ј, који је позајмио из латинице и због којег су га проглашавали издајником и још горим именима.

Дакле, име за глас Ј је ЈОТА ( И сад се чује да кажу: Није се променио ни за јоту, што значи да се уопште није променио), па отуда назив ове гласовне промене, која значи да глас ј умекша глас поред кога се налази.

Не морате да памтите шта се добија, једноставно спојено изговорите следеће гласове НЈ, ЛЈ, ТЈ – као Шојић 🙂, ДЈ, КЈ, ГЈ, …и јасно ћете чути следеће гласове: Њ, Љ, Ћ, Ђ, Ћ, Ђ…

ЦВЕЋЕ  рече се развијала овако како пишем вертикално испод подвучене речи, јер се промена најбоље уочава по вертикали.

 ЦВЕТ-ЈЕ – гласовна промена се дешава на спојутворбених делова речи, а да би деци било лакше, кажем им да увек уоквире слова лево и десно од цртице, ми кажемо да их ставе у клупу да се гуркају! 🙂

Зашто у клупу?! Ученици седе у клупама два по два, обично на старомодан начин да један другом гледају у потиљак, а наставник их за време контролне будно прати и види свако мрдање, јер седе као у линију – глава иза главе, као на слици 1.

       

Али, шта се дешава кад неко као на слици 2. гурне оног до себе да би преписао нешто?  Њему ништа, он је опрезан, али овај што је гурнут, боцнут :), обично се тргне, негодује или нешто слично, па наставник види његово комешање и обично он страда ни књив, ни дужан! 🙂

Тако је и код гласовних промена, увек овај други “гурне“ првог и он се мења, а промену примећујемо ми, као наставник по вертикали у некој промени те речи. 🙂

Да се сад вратимо на наш промер:

ЦВЕЋЕ                                                              БЛЕЂИ

ЦВЕТ – ЈЕ                                                         БЛЕД – ЈИ

            Ћ          јотовање                                             Ђ                   јотовање

ЦВЕЋЕ                                                              БЛЕЂИ

Примећујемо да се јотовање врши приликом постанка збирних именица и у компаративу придева. то су најчешћи примери, али се ова гласовна промена јавља и у другим случајевима. Да вам не буде досадно! 🙂

И опет, ПАЗИ! 🙂   Кад се Ј нађе иза уснених гласова (о томе види у чланку о гласовима), тј. у групама МЈ, ПЈ, БЈ, ВЈ – мени је одувек било интересантно да иј изговарам гласно редом, па сам их запамтила још у основној, онда они остају стамено на грудобрану отаџбине :), тј. не мењају се, већ Ј прелази у Љ, али и то се сматра јотовањем:

СНОПЉЕ

СНОП – ЈЕ

         П Љ                 јотовање

СНОПЉЕ

4. ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА

К                                                                                                                                                Ч

Г     + А (непостојано), И (део суфикса), Е (грам. наставак)  →              Ж

Х                                                                                                                                                Ш

ДРУЖИНА                             ПРАШАК                                                     ВОЈНИЧЕ

ДРУГ – ИНА                          ПРАХ – АК (неп. а у ПРАШКА)        ВОЈНИК – Е

ДРУЖ  ИНА                           ПРАШ АК                                                   ВОЈНИЧ Е

ПАЗИ, ИЗУЗЕЦИ!!!! 🙂

1. именице типа ДУШАНКА, АНКА, МИЛКА имају датив без ове промене АНКИ, МИЛКИ, ДАНКИ; исто је и са присвојним придевима од оваквих именица АНКИН, ДАНКИН…

2. у примерима типа КОЦКИ, МАЗГИ …тешке групе за изговор ЦК, СК…остају;

3. у примерима типа ТЕТКИ, БАКИ нема палатлизације, јер би се променило значење, не би било (било би БАЦИ као бацати, ТЕЦИ као тећи…

4. учитељица → учитељичин (ц прелази у ч, што је исто палатализација, али у именици као певачица, не прелази у певачичин, већ остаје превачицим да се не удвајају исти слогови)

5. СИБИЛАРИЗАЦИЈА

К                                                                                                                             Ц                     

Г                              +И (падежни наст)                         →                          З

Х                                                                                                                                С      

КОРАЦИ                                        ОРАСИ

КОРАК – И                                     ОРАХ – И

             Ц  И                                                Ц  И          

КОРАЦИ                                            ОРАСИ

Али, и овде има изузетака:

1. властита имена на – ка, у дативу остају непромењена касо у пр. Анка – Анки, Данка – Данки, али именица владика → владици (мада мислим да треба да остане владики, јер се онда не разликује овај високи свештенички чин од властитог имена Владица – Владици, осим у писању);

2. дублети: епохи и епоси…

6. ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ

Молим вас, овде је неопходно да научите ону табелу звучних и безвучних парова сугласника, а довољно је само запамтити ову реченицу: Бака Гордана даје жуто-зелени џемпер Ђорђу

звучни: Б Г Д Ж З Џ Ђ за дођи ред, ове само шапните 🙂

бзвуч:   П К Т Ш С Ч Ћ Ц Ф Х

У српском језику ваћи правило да се не могу наћи два сугласника различите звучности један до другог, или што би код нас рекли – исти се не подносе! Зато је потребно раздвојити их, али увек тако да 2. остаје непромењен (по принципу оног гуркања у клупи)

СВАТ-БЕНИ

jpgzv

Т и Б стоје по дијалгонали у издвојеном делу табеле, а тако не може, може само водоравно, односно да гласови буду из истог реда. Онда се 2. препише, а први мења у свој пар. тако Б преписујемо испод Б, а Т прелази у свој пар, тј. Д, па добијамо ре СВАДБЕНИ.

         одступања: кад се Д нађе испред С, Ш или Ђ испред С (ПРЕДСЕДНИК, ПОДШИШАТИ, ВОЂСТВО)

7. Једначење сугласника по месту творбе

Слично као претходно објашњење, само што се сада ради о томе да два гласа која настају на различитим местима не могу да се изговоре – не може језик тако брзо да од непца пређе на зубе, па је немогуће да зубно З или С стоје поред предњонепчаних ЧЂЖШЊЋЉЈЏ, него 2. у пару опет остаје, дакле нмеки предњонепчани глас, а СиЗ прелазе у себи најсличнији предњонепчани глас, а то су за С – Ш, за З – Ж.

РАШИРИТИ

РАЗ – ШИРИТИ

РАС – ШИРИТИ – једначење сугл по звучности

РАШ – ШИРИТИ – једначење сугласника по месту творбе

РАШИРИТИ – губљење сугласника

8. Губљење сугласника (упрошћавање сугл група)  – израда у току

9. Асимилација самогласника – израда у току

Advertisements

91 thoughts on “Гласовне промене

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s