Христос воскресе, Зорица Мишова

 Киша је падала,у цркви топло

 а ја сам гледала горе у Богу

и нешто је сијало,нешто онако

мала сам,описати не могу

 

нешто је благо,очи блистају

руке се лако у загрљај склопе

где да станем по коси ме мазе

прсти хитри ко антилопе

 

песма се тиха просипа храмом

монахиња једна у углу дрема

магла од тамјана дивно мирише

лепше од маминих скупих парфема

 

застадох у лету крај икона неких

све су лепе и добре,а нису даме

једна  је имала осмех благ

и очи као у моје нане

 

моја је нана учила ђаке

а онда је на небо морала поћи

али  је обећала онога јутра

да ће са  Христом  поново доћи

 

и ево ја гледам горе у Богу

да ли ће чуда да се десе

можда ће сићи са мојом  наном

док ми певамо Христос воскресе!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s