Узми ме за руку, Тоде Николетић

Узми ме ноћас за руку
Мало ми нежности треба,
Тако је хладно, мила,
У собичку без твога лика.
Чујеш ли како капи
По мојој души туку,
Гладан сам твог додира
К’о просјак корице хлеба.

Узми ме ноћас за руку
И води из овог пакла,
Треба ми реч мека
Од које ћу да полетим,
Дахом ти сликам очи
И осмех с’ прозорског стакла,
Тако си , шећеру, далека,
Не могу да те се сетим.

Узми ме ноћас за руку
И држи у своме крилу,
Уплети прсте к’о кике
и чврсто их стегни, лане,
Осети дирке клавира
У ваздуху и звуку,
Нек процвета соба
К’о у априлу нек сване.

Узми ме ноћас за руку
Треба ми твоје пола,
Више него јастук
и ово глупаво ћебе,
Нека ме црне сенке
Заувек небу одвуку,
Ти ниси ти без мене,
А нит сам ја ја без тебе.

Узми ме ноћас за руку
И шапни тихо, ту сам,
А онда претвори усну
У саће пчелињег меда,
Или ћеш сазнати једном,
Кад ме часи дотуку,
Да су ми уместо срца
Пронашли грумен леда.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s