Отац духовни, Аја Шомиз

Наши се дахови у шапат сливају

и душа ми се пред тобом разлистава

кораке скраћујеш према мојима

осмех ми трошиш ко хлебне мрвице

жељу ми у бројанице затвараш

руке ти тамјаном миришу

погледом просјака радујеш се дрворедима

са цветовима вазда шапућеш

траве се на прсте подижу

кад чују да говориш

као да си животворан

никад ми из исповести не излазиш

зашто ми срце тражиш

да га Господу даш

кад оно хоће да је твоје

ти, луди монаше!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s