Легенда о постанку ђавоље долине, Милица Раденковић

Некада давно док је Сурид-паша владао пределима уз горњу Топлицу , једне ноћи, препуне сјајних звезда, у два суседна села на обронцима Радана, родили су се прелепа Јелица и божански леп Богдан. Рођени исте ноћи, истог сата, са истом количином родитељске радости, али и са још неким сличностима.
Јелица која је расла… уз мајчину топлину и очеву заштиту, као да је сву лепоту раданских пропланака упила у себе.Црнокоса као најтамнија јесења ноћ, плавоока као најбистрији кладенац који своју бистрину упија са неба.
Богдан, син богатих и виђених родитеља, од малена учен чојству и јунаштву, висок, јак, неустрашив, стопио се са Раданом, као симбол његове снаге и величине.
Двадесет година након њиховог рођења, баш на Видовдан, Богдан угледа Јелицу, и сву своју горштачку снагу преточи у неизмерну љубав према њој и њеној лепоти. Она занеме пред Богдановом снагом и појавом.
Од тог дана њене очи постадоше још плавље, а Богданово срце испуни једно ново осећање,осећање које му није давало мира. Не прође много времен , а Богдан испроси Јелицу, њихове породице се састадоше и заказаше свадбу. Прочу се по околним селима да ће се ово двоје младих и лепих узети. Помешаше се дивљење родбине, завист комшија, љубомора девојака, али судбина је рекла своје, а њиховој срећи није било краја.
Ноћ пред долазак сватова,мајка последњи пут окупа Јелицу водом у коју је ставила сво мирисно биље, очешља јој дугу црну косу, меку као свила, и нежно додирну црни, округли младеж испод Јеличиног левог пазуха, младеж који мајка чува свих ових година као велику тајну. Тада се сети своје последње девојачке ноћи. Њу мајка није припремала за дан венчања,  јер је ту ноћ провела у одајама Сурид-паше. У то време, девојке су ноћ пре удаје морале да проведу у пашиној постељи. Сада, 20 година касније, Јеличина мајка је била тужна због те ноћи, али срећна што је њена ћерка избегла такву судбину.
У зору пођоше сватови да Јелицу из родитељког дома поведу у Богданов дом. Кроз раданске пропланке одјекивали су песма, игра, радост. Јеличини и Богданови родитељи, и сви сватови ,трудили су се да све буде онако како српски и топлички обичаји налажу. И кад се чинило да се све одвија по божјој вољи, умешаше ђаволи своје прсте.
У котлини, између Богдановог и Јеличиног села, где ветрови скоро никад не залазе, одједном се подиже велика олуја, светли, плави облаци постадоше тамни, зачу се страшан урлик. Сватови покушаше да се извуку из тог олујног вртлога, али не могоше да се покрену, остадоше као укопани.
Јелица подиже руке да задржи венац од најлепшег пољског цвећа. Бела, ланена хаљина затрепери, а рукав склизну и откри јој младеж испод левог пазуха. Видевши младеж, свекрва јаукну од бола, и кроз главу јој прођоше слике њене последње девојачке ноћи, коју је , као и Јеличина мајка, морала да проведе у постељи Сурид-паше. И све јој постаде јасно-на истом месту, испод левог пазуха, исти овакав младеж имао је и Богдан!
Схватила је да се судбина сурово поиграла са Јелицом и Богданом-деца коју су родиле две мајке, Српкиње, имала су истог оца, Турчина, Сурид-пашу.
Времена да нешто каже није имала, само је заплакала, јер је у том тренутку црвена прашина, ношена олујним ветром, прекрила сватове. У котлини уместо песме, смеха и радости, завлада језива тишина. Истог тренутка нестаде сунца, настаде ноћ и све се смири.
Следећег јутра призор је био застрашујућ. Тамо где је дан раније на све стране, окупана сунцем, сијала лепота девојака и снага младића, сада су биле камене фигуре. Тишину је нарушавао једино жубор воде из извора који се створио од суза Богданове мајке.
Данас се не пије вода из тог извора, највиша фигура у Ђавољој вароши је фигура стаситог и божански лепог Богдана , а одмах до ње је она која се истиче својом грациозношћу, Јеличина фигура.
Постоје многе легенде које казују како је настала Ђавоља варош, ово је мој допринос да се роди још једна.“

Милица Раденковић,VIII-3
ОШ “Р. Павловић Ћићко“
Прокупље

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s