Историјски подаци, традиција или …

Покушавам да напишем овај текст, али већ неколико пута бришем прву реченицу. Чини ми се да ми се почетак не да. Можда и због тога што му не могу обрисе сагледати. Не знам како да се ухватим у коштац са оним о чему желим говорити. А тема је сасвим једноставна.

Већ сам једном писала о свом искуству с клинцима и њиховим добрим познавањем историје у којој су Немањићи у истом лонцу са Карађорђем, Први светски рат беше кад и Први српски устанак, а све се то заједно дешава онда кад су били Турци! 😦 Не знаш да ли да плачеш или да урлаш кад их само чујеш!

Са знањем српске историје до 41. нешто и може да се уради, али када са поведе разговор о Другом светском рату, понекад морам да објашњавам ко су једни, а ко други у сукобу?!?!?!

Е, сад да не бих погрешно оптужила колеге историчаре или незаинтересованост деце, желим да кажем да мислим да је проблем негде на некој другој страни, вероватно, у истој оној корпи из које смо као национално писмо извукли латиницу, у коју смо изгубили педагошке академије, домаће васпитање и поштовање цивилизацијских вредности.

И док нам деца боље знају наследнике Мурата, Мехмеда и Сулејмана, ја осећам потребу да један део свог блога посветим догађајима наше прошлости, јер као што се у језику осликава дух једног народа, тако се у историји може наћи један одраз многоструких порука књижевних дела.

Зато, користећи богату архиву колеге Аце Тодосијевића у Учионици историје, као и Историјску библиотеку, али и друге везе које сам давно уврстила у свој блог, као и доступну литературу, позиваћу вас да се подсетите и научите оно што не бисмо смели да дозволимо да ишчили из наших сећања и духа, јер само познајући сопствену прошлост, победе и погрешке, можемо да креирамо успешну будућност.

Не могу, а да не поменем да сам цео чланак написала под снажним утиском свечаног обележавања 70 година од Битке на Козари о којој већина мојих младих пријатеља на Фб појма нема, али не својим кривицом!

Ово је песма која се не може доживети на прави начин без познавања историјске основе:

СТОЈАНКА МАЈКА КНЕЖОПОЉКА

Ево, за почетак прелистајте следеће:

Сећање је борба – Речник појмова НОБ-а

Advertisements

4 thoughts on “Историјски подаци, традиција или …

    • Па, да, тема је сасвим једноставна, јер ја не знам за пример ни једног народа, који је цивилизацијским достигнућима сам светски врх, а да не негује култ своје традиције и историје. Ми смо и овде сасвим посебни, не да не памтимо доброчинитеље, већ смо почели да заборављамо или мистификујемо жртве, а то је недоспустиво!

  1. Више пута сам прочитао твој текст Мајо и морам рећи да ми је јако драго да постоје људи који на такав начин размишљају о прошлости као ти. Без обзира на све политике које нам се дешавају годинама, које злочинце претварају у жртве, а хероје у зликовце, морамо се борити да отргнемо од заборава и да пренесемо младим генерацијама праве вредности наше историје без обзира на постојећи тренд који је присутан у нашој историографији и у друштву.

    • Мислим да највећи задатак нас просветних радника, или како ја више волим да кажем учитеља за различите предмете, није да децу научимо свом предмету, евентуално и садржајима сродних предмета. Наш највећи задатак је да побудимо жељу да схвате неки проблем и да критички размишљају, а то ћемо успети само ако и сами успемо да разлучимо границу између политикантства и политике, демагогије и демократије, слободоумља и толеранције, либерализма и распусности, национализма и националности…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s