ЧЕКАЈУЋИ ВОДЕНИЧАРЕ ДА СЕ ВРАТЕ, Светлана Биорац Матић

(првонаграђена песма на овогодишњем конкурсу „Слапови Вучјанке“)

 

Ћутимо , тако,

она и ја…

 

Између нас протичу векови.

 

У камен године  урезане,

колају легенде венама,

хајдуци уплели гуњеве

у меку паучину,

напукле подњаче

памте

меке прегибе помељарки.

 

Мирише проја

сузом замешена…

 

Цвиле утваре

у зарђале резе,

решето стење под патином,

низ жрвањ клизе године.

 

Заигра коло под налетом слапа,

низ витло склизнула

суза млинарева,

у коси

прах од белог брашна…

 

Врбе, још, чују

шкрипу чункова

и зрикавци плачу

у зараслом јазу.

 

Жеља у оку  засјала!

 

Ћутимо, тако,

она и ја…

 

Молитву река шапуће.

 

Чекамо

воденичаре да се врате.

Advertisements

5 thoughts on “ЧЕКАЈУЋИ ВОДЕНИЧАРЕ ДА СЕ ВРАТЕ, Светлана Биорац Матић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s