Народни посланик или посланица?

У ове вреле летње дане додатну врелину шаљу посланици републичког парламента. Али, како ми, мали људи који живе свој мали живот и раде своје мале послове, не можемо ништа да променимо у парламентарној култури или… осим да укажемо на 🙂 … језичке грешке! 🙂 Није много, али добро је за почетак (или средину)! 🙂

Већ годинама слушамо да је народна посланица изјавила, а онда се ја обично запитам како писмо може нешто да изјави?! Да ли то значи да је женски тренер – тренерка, или жена дописник – дописница?

Е, сад долазимо до проблема, који се данас двојако тумачи. По једнима је друштвено неприхватљиво занимање особе женског рода означити именицом мушког рода, други, пак, кажу да не треба измишљати нове изразе и да се родна равноправност не остварује на тај начин.

Било како, проблем који се поставља у новије време је следећи: како именовати занимање жена које су стекле звање, нпр. биолога, филолога, психолога и сл. Да ли се само мени чини да психолошкиња, педагогица, судиница више личе на “насиље“ над језиком, него на језичко решење? А шта је са случајевима посланица, тренерка, дописница и сл, која имају сасвим другачије значење од оног какву им улогу намећемо у савременом контексту?!

“У већини случајева у српском језику постоје и “женски“ називи за занимања и звања – у паровима с “мушким“.

Према благајник имамо благајница, према наставник – наставница, управник – управница. Али, наставак -ица није тако чест у српском језику (као шти је у хрватком), тако да је у неким случајевима обичнији, а у некима и једнако прихватљив наставак -ка: докторица и докторка, професорица и професорка, директорица и директорка, али само је слушатељка и гледатељка (не “слушатељица“ и “гледатељица“!), спикерка (не “спикерица“), редитељка, сниматељка (не “редитељица“ и “сниматељица“).

Такође је у српском језику уместо наставка -ица прихватљив само наставак -киња у многим случајевима: кандидаткиња, пацијенткиња, лаборанткиња, асистеткиња, студенткиња, итд. “ ¹

Верујем да је све ово јасно, свима прихватљиво и да користимо одговарајући наставак, а да ни једне секунде не мислимо о томе који нам наставак треба: 🙂

Тако је извесно да ћемо рећи слушатељка, а не “слушалица“ (јер то има неко друго значење), вршитељка дужности, а не “вршилица дужности“и сл.

Међутим, проблем настаје када желимо да испоштујемо равноправност полова без обзира на језик и његове законе.

“Данас чести код Хрвата облици -логиња: социологиња, биологиња и сл. не постоје у српском језику, па се употребљавају “мушке“ именице и за женска лица. Према томе, професорица биологије је (као и њен колега) биолог, професорица социологије – социолог.“ ²

Постоји решење и за оне који желе да истакну род вршиоца неког занимања. Једноставно могу рећи: Психолог Јелена Илић је рекла… и онда се губи она бесмислена конструкција Психолог је рекла... а можемо се ослободити и психолошкиња, психологица и сл. што мени звучи сасвим неприродно или, што би се рекло, није у духу нашег језика. 🙂

Доласком модерног доба, жене су почеле да се баве и тзв. “мушким“ пословима, па данас има жена руководилаца, министара, полицајаца, посланика и сл. У већини случајева, језик је “преболео“ нове улоге жена, међутим, постоје за нова “женска“ занимања називи, који већ имају одређена значења. Тако не можемо за жену полицајку која патролира улицом рећи да је позорница угледајући се на “мушки“ облик позорник, јер позорница има друго значење. Тако предтавница у парламенту посланица, јер је посланица писмо, нити је жена дописник – дописница, јер је дописница врста писма, а свакако није жена тренер тренерка! 🙂

Као и у претходном случају када језик није успео да обезбеди адекватни назив и за “женско“ поред “мушког“ занимања, можда је једноставније, а свакако правилно рећи: Народни посланик Милица Пешић је изјавила…

Ако желите да избегнете да вам народни посланици посланицама уређују живот, а да вам дописнице доносе дописнице и да вам језичарке “лове“ језичке грешке, бавите се суштином, а не формом!

¹ Телебак Милорад: Како се каже, Прометеј, Нови Сад, 2011;

² исто.

Advertisements

25 thoughts on “Народни посланик или посланица?

  1. Повратни пинг: Плеоназми и позитивни добри коментари « Био-блог

    • Ех, кад би знали шта значи половина речи које користе 😦 Али, важмо да су фенси, мислим те посланице (писма) и посланици, министри и министарке (њихове госпође)… 🙂

  2. Odlično Majo, sjedi, 5 😉
    Svi mi pamtimo ono vrijeme kad je naša velika SFRJ počela da se raspada (a lijepa vremena prohujaše). Prvo su Hrvati počeli na silu da mijenjaju svoj jezik, pa iz tog vremena potiče i onaj vic kad je Mujo pitao Hasa:
    – Haso bolan, ako je kod Hrvata sudija sad sudac, a kako li kažu kurir? :p
    Ja sam učila srpsko-hrvatski jezik, a danas predajem crnogorski – srpski, bosanski i hrvatski jezik i književnost.
    Od osnovne škole pa do prošle godine vlastite imenice Luka, Aleksa, Nemanja… su bile imenice muškog roda. Elem, od prošle školske godine, po novonapisanoj crnogorskoj gramatici, to su imenice ženskog roda. Para uši, al’ sad je tako (a ko nas pita sviđa li nam se i da li se slažemo).
    Poslanici i poslanice 😀 su izglasali.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s