Мало ли је таквијех јунака, Огњен

 Због овакве деце обожавам свој посао! 🙂

Одушевљена саставом који ми је послао хитам да га што пре објавим, чак и не питавши за презиме аутора. Огњена не познајем (написао је коментар под одредницом “Контакт’, који ми је додао још мало вере и снаге да пишем овај блогић 🙂 ), али ми редови које ћете прочитати откривају дечака (ето, не знам ни који је разред) који може да многима држи предавање о много чему од историје до основа традиције и појмова части, поноса и поштовања.

Заиста, Огњене, мало је таквих јунака!!!

Мало ли је таквијех јунака

Када сагледам све оно што знам о историји наше земље, схватим да смо били на раскрсници многих историјских догађаја. Један мали народ много пута је био растрзан између великих сила и циљева који нису били и његови. Али, рађао је такве јунаке који су кроз векове оставили свој траг за све будуће генерације. Било их је, заиста, заиста, много. Имали су различите духовне и физичке особине, били су из различитих сталежа, али само са једном жељом, да помогну свом народу.

Сетимо се Светог Саве и Стефана Првовенчаног, и времена у коме су живели и зашта су се све изборили. Колико ме одушевљава њихова мудрост, још толико ценим храброст  јунака косовског боја. Зар мислите да је било лако рећи „не“ многоструко јачем непријатељу и кренути на пут без повратка? Колики понос је красио те људе? Колико храбрости је било у једној племенитој жени, царици Милици, када се усудила да потпуно сама води разорену и уништену земљу? Како ми то сада кажемо, жаргонски, „стала је на црту“ највећем освајачу тог времена и усудила се да затражи привилегије за свој народ. Знам, скупо ју је то коштало, Оливера је жртвована. За то је требала огромна снага и храброст, и зато јој се дивим.

Није било јунака само међу племићима. И обичан народ, потлачен и осиромашен, изложен многим недаћама, рађао је бесмртнике. Били су то часни и поштени, бистри и паметни људи, који су се вештином ума и тела уздигли изнад осталих. Поменућу хајдука Станка и његову дружину. Нису дозволили да их блате, да им одузму част и да их понизе. Када је то било потребно свесно су дали  живот за добро свог народа. На сличан начин и због истих циљева, за слободу, језик, културу, обичаје, водили су српски народ Макарије Соколовић, Арсеније Чарнојевић, Карађорђе, Живојин Мишић, Петар Бојовић и многи, многи други. Много „Плавих гробница“ чини прошлост мог народа.

Не знам да ли данас међу нама постоје такви људи; такви који за добро свих жртвују себе. Заиста сам поносан на своје претке и трудим се да их будем достојан. Свако од нас би бар понекад, требао да размисли о делима и несебичности великих људи из наше даље и ближе историје.

Advertisements

24 thoughts on “Мало ли је таквијех јунака, Огњен

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s