Погрешио сам, Огњен

Једне октобарске вечери, изненада, попут летњег пљуска, дошао је неко ко је променио мој живот. Њене речи и данас одзвањају у мојој глави, иако више нисам у директном контакту са њом.

Да, да, она је жена. Стајали смо у групи и чекали почетак најобичнијег тренинга, када је стала испред нас и саопштила да је она наш нови тренер. Сви смо били запањени, на лицима нам се читала неверица. Боже, како жена у једном искључиво мушком спорту? Ниска, кратко подшишана и намргођена, у том тренутку, више ми је личила на чувара затвора него на тренера.

 Замислите, нисам био далеко од истине, и постала је чувар, али наших снова.

 Већ те прве вечери почели су проблеми. Она је уважавала само ред, мир и рад, а ми несвесни важности тога што радимо, размажени и распуштени, брзо смо почели да негодујемо и да се жалимо. Како она то мени, па не може тако, избацила ме због непоштовања, кашњења, лагања…Боже!Мене?!  „Звезду“ од девете године!?

Све је то допирало до ње, а она је стрпљиво ћутала и стајала хладна и чврста као стена. Касније сам схватио колико јој је тонаносило бола, јер је целу себе поклонила нама. Пре њеног доласка ми смо, углавном, били губитничка екипа. На прсте једне руке могли смо набројати своје победе, а што је најгоре били смо се навикли на то.

Време је одмицало и дошла су прва такмичења. Мислио сам да ће мучно време иза нас донети још мучније. Како сам се преварио?! Већ на првој утакмици, као кад из мрака изађеш на светлост, испливало је знање, борбеност и јединство. Ни у најсмелијим сновима нисмо се надали таквим драгуљима којима смо украсили своју круну. Од нас је направила праву екипу, и не само спортску, већ људску са квалитетима од којих се никада нећемо застидети. Онима који су желели да је упознају одшкринула је врата своје личности. Испод хладног оклопа, крило се једно велико и нежно срце. Имала је све: знање, образовање, поштење, личност, став. Научила ме је пријатељству, љубави, праштању, стрпљењу, да губим и побеђујем, да поштујем и будем поштован.

Сплетом околности она више није са нама, али те две године проведене са њом трасирале су моју будућност. Када су нам неке важне утакмице видим је на трибинама, бодри нас, а ја тада још једном обновим све оно чему ме је научила. Тренеру хвала!

 

 

 

Advertisements

11 thoughts on “Погрешио сам, Огњен

  1. Uh,hvala!Pišem samo kada osećam.Iskreno,neke školske teme me smaraju,al kad se mora mora.Inače,moje interesovanje je matematika i fizika,i naravno,moja najveća ljubav,mala žuta lopta.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s