Усудићу се да кажем, Огњен

   Одавно сам увидео да су свет одраслих и дечији свет потпуно различити. Чини ми се да се не разумемо. Неки то не виде, а неки не желе да виде. Одрасли имају своја писана и неписана правила и очекују да их ми поштујемо. А ко је доказао да је то што раде   увек исправно? Децу ретко када неко пита за мишљење, а сигуран сам да су  деца једина која све раде из љубави. И када неће нешто да ураде и то је из љубави. У дубини мене нешто се противи таквом односу. Постоје речи које никада нисам изговориo, а много пута сам пожелео да то урадим.

       Од  мене се на сваком кораку нешто захтева и очекује, а нико није завирио у моју душу да види да ли су то и моје жеље и могућности. Мислим да одрасли о одређеном детету створе неку слику, као када на папиру напишете списак жеља, и онда је то веома тешко променити. Стално ме пореде са неким другим, осећам се као узорак у лабораторији. Зашто си такав? Зашто ниси овакав? Могао би бити онакав! Зашто ниси као онај или овај?! Уради ово, немој оно… и тако у недоглед. Е, тада… тада у мени све прокључа и желим да вриштим!

Желим да кажем да нисам и не желим да будем. Не желим да радим нешто само зато што то неко други хоће. Трудим се да поштујем одрасле, али исто то очекујем од њих. Ја сам личност јединствена на овом свету, и не постоји још један такав. Имам своје добре и лоше сране и желим да ме сви виде онаквог какав јесам, без идеализовања или потцењивања. Не желим да будем нечија копија, желим да ми се допусти да будем ЈА. Хоћу да изградим сопствени пут, желим да имам слободу избора, желим могућност да могу слободно изнети своје мишљење.

      Понекад, заиста, не желим да одрастем, јер се плашим да ћу бити као одрасли из окружења. Чини ми се да је тај јаз предубок И да је мало оних које занима премошћавање. Ипак,нада је светло на крају тунела. Мени наду улива једна наставница Маја и речи Душка Радовића: „Туците своју децу када приметите да почињу да личе на вас!“

Advertisements

8 thoughts on “Усудићу се да кажем, Огњен

  1. Мислим да сам то већ написао, али поновићу:
    БРАВО МАЈО И БРАВО ОГЊЕНЕ
    (нисам морао да се усуђујем!)
    Да је само више овакве дјеце и оваквих наставника, какав би овај свијет био… 🙂

    • Хвала, Бериславе, много је лако бити наставник оваквој деци, усудићу се да кажем да завидим његовој наставници и дивим се његовим родитељима! Сасвим си у праву, да је више Огњена… 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s