Шамар друштвеном укусу, Александар Милошевић

            Укус, основна карактеристика једне зреле личности. Различитост људи и њихове другачије навике чине овај свет занимљивим и привлачним местом за живот. Ипак, ове особености сваког појединца поприлично могу ту исту слику да трансформишу и свет окрену наглавачке – криминал,алкохол,дрога…

Урбана средина, метропола, град, жила куцавица у чијем се чворишту преплићу ужурбане стазе савремених шетача кроз време, јако је добро место за спознају укуса модерног хомо сапиенса. Поставља се питање да ли ћемо се срести сањеговим лицем или наличјем?!

            Откривање треба почети улицом, која у мозаику нервних завршетака конзумената модерне културе носи назив “Сликарство“, а која је своје посебно место извојевала опстајањем кроз векове…Гомила модерниста прави хрпу слика без икаквог цртежа и основне форме. Боја је само набацана без икаквог реда. Чини се распореду ни сами не знају значење. Наравно, таквим уметницима пристаје и одређена публика. Пред делима ових набеђених савремних мазала са дипломом, а без талента обично се окупљају маса шупљоглавих људи, чији укус се мења како ветар дува. Када би после само пар дана били приупитани о вредности назови дела којима су се пре само пар дана одушевљавали, једини одговор би било струјање ваздуха из њихових ноздрва и страшна тишина.

            Следећа раскрсница неће вас збунити –  “Музика“ или “Језик“. Свратићу на тренутак у улицу “Језик“ а затим ћу се вратити и проћи кроз “Музику“.

            Језик неодољиво подсећа на реплике из нискобуџетних филмова страве и ужаса господина Ед Wоода. Речи празне приче ни на шта не личе, јер уместо филолога народ језику уче сликовити  говори политичара, који и у двадесет првом веку аргументе за своје ставове налазе у сликовитим поређењима  и метафорама српских народних песама. Другу групу надри-филолога, чине високо котираних личности наше телевизијске сцене, чији акценти и странце бацају у несвест.

            Бежећи главом без обзира из улице “Језика“ улећем у улицу “Музика“.

            “Нема више Џенис, умро Елив Присли, умиру лагано звезде рокенрола“. Речи из које песме? О заборавих. Питаћу вас добри људи – чија је ово песма? Успут нисам споменуо да је ово наградно питање или за оне, који не разумеју, ево питања осавремењеног мотивацијом: “Ако даднете тачан одговор на овој питање ће добијете паре, бре!“

            Закључак сам загубио! Сигурно се крије  ту негде у некој улици, ту поред ваше куће, а можда и ту где сте. Можда ћете ми бити од помоћи и пронаћи га. У сваком случају, хвала. Срећно!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s