НАШИХ СРЦА ЕЛЕКТРИКА, Александра Бабић

Често се будим са тешким немиром и мислим да то осећање неће никада престати. Не једем, не спавам довољно, не учим нимало…Матори  шизе, а по мојој глави се мота само једно…

Покушавам да вратим свој живот или, боље речено, понашање у нормалне токове, али ми то не полази за руком. Чак ни своју омиљену серију не могу мирно да одгледам. А када ме неко нешто пита, ни сма не знам одакле, крене цела бујица речи и тече из мојих уста, а ја не могу да је контролишем, а ни зауставим.

Мама већ говори тати како ме треба одвести лекару, и то специјалисти, психијатру, јер како она каже “то дете није нормално! Ено је сад буљи у једну тачку, малопре је хистерисала, а за пар минута ће, вероватно, почети да пева!“   Бака само врти главом иу неверици цвокће, сестра ме тужака, а тата се само смешка и… ћути као да једино он зна моју тајну.А откуд му? Па, нисам никад нишрта гласно изговорила, а мисли сигурно не зна да чита! Ваљда?!

Понекад се и сама питам шта ми се то дешава и што се свима одједном свађа са мном…или мени с њима?И зашто?И сама примећујем да се не смејем често, а од радозналости да сазнам све и свашта, мало тога је остало. И кад се гласно запитам зашто, тата ме пита да ли идем у град и овог петка. Боже, шта му је? Па, наравно да идем! Па, ја живим од петка за петак и суботу, наравно.

“Добро, Ана, не хистериши, само ти испипавам пулс!“, каже мој тата с осмехом и сакрије се иза новина, а сви остали се заблену у мене. А ја тек онда поцрвеним ко булка, а с рукама и самом собом не знам шта ћу, па побегнем у своју собу, пустим музику и мислим на…њега, наравно и два црна ока која ћу видети поново у петак увече. А можда и… нећу?! И онда се тако наљутим на сестру, која опет претура по мојим стварима, к`о да нема своје! Ух!!!

Ма, и шта је тим песницима – љубав је лепа само док се чека, док од себе само наговештај да! Како да не! Па, ја полудех од чекањаааа!

 Е, сад се погубих начисто! Клинца из “Кефалице“ питали да ли зна шта је пубертет, а он као из топа одговорио:“Не знам, али знам шта је биологија, психологија и генетска анализа.“ Тако и ја – не знам шта ми је, али знам шта ми није!

Мој тата има хит изјаву:“…па ти своје стање најбоље знаш, мада мени личи на електрику срца!“ И опет осмех!

Знате, мој тата је мало професионално дезорјентисан или како се то већ каже, ко о чему електричар о електрици! Где, бре има везе електрика са мном, па ја не разликујем ват од волта!?

А онда, тата с осмехом дода:“Љубавна електрика!“ и мој концепт нормалног живота у пубертетској фази оде у воду. Ма, шта тата зна? Он је био у прошлом веку заљубљен! И одакле му сад то? И ко је уопоште поменуо љубав кад ја знам да нисам заљубљена! Нисам! И нииисам!!! Ја ваљда знам кад ћу да се заљубим и у кога! И ја уопште не волим дечаке са црним очима, већ са плавим!

Па, добро, можда ми се свиђају и црне, али само мало! Оволииицкооо!

Ово је један од десет најбољих радова на ЕПС-овом литерарном конкурсу 2007. а како смо се Ана и ја провеле на додели награда можете видети овде http://www.slideshare.net/majaradomancvet/epsova-nagrada

Advertisements

2 thoughts on “НАШИХ СРЦА ЕЛЕКТРИКА, Александра Бабић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s