Митровдан, 2008.

Обележавање дана рођења Вука Караџића то је уједно и велики празник Митровдан, али и Дан просветних радник, већ се претворило у традицију у нашој школи. Почели смо изложбом старог покуства и изложбом народне лексике сталаћког краја у новембру 2007, а наредне године смо овај дан посветили хајдуцима.

Организовали смо изложбу одеће, наоружања, торбица и другог што је један хајдук имао уз себе, посебно смо се позабавили јатацима, јер је Митровдана хајдучки растанак. Тако смо један део изложбе посветили духовитим веженим натписима који су некад китили зидове српских кухиња.

Имали смо изложбу портрета најпознатијих хајдука (устаника), а све смо завршили књижевно-музичким програмом којим смо све госте подсетили на познате песме хајдучког циклуса, али и на хајдуке новијих времена, баш као у песми Расло ми је бадем дрво

фотографије

Advertisements

One thought on “Митровдан, 2008.

  1. Петак пред велике празнике Познато је да у неким нашим крајевима народ празнује и петак који пада уочи неког Bеликог празника – Илиндана, Крстовдана, Никољдана, Ђурђевдана итд. Како црква гледа на празновање петка? Као што је свака недеља у једној години посвећена васкрсењу, тако је и сваки петак посвећен Христовом страдању на Голготи. Сваки петак је успомена на Велики Петак. Вероватно су се наши преци у старим временима, због те символике, уздражавали од рада у петак пред велике празнике, да би тиме одали поштовање и обновили успомену на Христово страдање. Јер да Христос није пострадао и васкрсао, не би било светитеља, нити би било хришћана. Црква није заповедила да се петак празнује, осим што је заповедила пост у петак и среду, јер је и среда посвећена страдању Христовом. Али то празновање наших предака временом се претворило у једну врсту завета. И како данас поступати? Најбоље је да они, који су до сада празновали, празнују и даље, а ко сматра да не треба да празнује може тај дан радити. Има случајева, где су неки покушали да прекину традицију празновања петка, нарочито на селу, и дешавала им се увек нека штета на имању. Значи да је празновање већ примило снагу завета. Зато је најбоље поступити ослањајући се на властито искуство. Овде још, треба додати, да празновање петка нема никакве везе са претпоставком да је то остало од Турака, пошто је „петак турски светац“. Срби су све примали од Турака, и ношњу и обичаје, и навике, али веру су чували као зеницу ока. И ништа није од ислама продрло у православље.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s