ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ

 

Не, не, још није готово! Поезију не пишу сви! Пети елемент светли уз очију тек ретких албатроса. И даље опстају исконска питања: Где смо? Шта смо? Куда идемо?

Вековима се шаљу одговори на ова питања, али силе мрака неуморно мотре. Зато је овај зов давнине уткан у плетиво неуморне плетисанке, која га љубоморно чува и показује само одабранима. Они, који спознају одговоре на та питања, постају за хорде морнара ”сумњивалица”.

Изабрани поруке херметички затварају у себе. тек у понекој речи, покрету, потезу или тону, отму им се, и онима који жуде да окусе кап са извора бесмртности, отворе један нови, али недоречен свет. Савремени бесмртници дају нам тако прилику да га доградимо. Можемо да назремо њихову истину и загледамо се у своју. можда се подударе, можда и не, али у тренутку додира бљесне искра слободе. У њеном сјају изгори отуђеност човека од песника. Окренути свако свом бићу, они постају једно. Везује их племенита нит разумевања, она жеђ за лепотом и откривањем смисла, која тера обичног човека да се замисли над својим животом, да размисли, застане и, можда, осмисли лепши и племенитији свет.

Она нам показује пут ка спасавању од таштине, самодовољности, бешчашћа, аморалности, мржње, зависти, гнева, нетрпељивости, скучености душе. Међутим, људи тешко назиру тај пут, без обзира на трагове, које су векови оставили крај пута. Заљубљени у своје мане, склупчани са својим мукама, загледани у сопствене тешкоће, ми и не желимо да видимо ништа друго сем блата на сопственим ципелама. Радије јадикујемо над својом судбином, него што чујемо уметнике, који су одавно завапили!

Па, колико песник још пута треба да крикне у бесу да бисмо схватили да стојимо на ивици провалије?! Колико још проклетих авлија да бисмо спознали да смо заточеници сопственог ненадања?! Колико још мртвих пре смрти у енциклопедије треба уписати да би нас из сопственог мртвила покренули?! Колико још перли разбацати, колико термина у речнике ”хазарске” уписати да бисмо спознали сопствено ишчезавање?!

Можда је, ипак, пети елемент на дохват руке, чак и обичним смртним људима. Можда неки почињу да назиру његов сјај. Можда схватају да је лепота петог елемента у његовом утицају на нас. Он страх, стрепњу, тескобу загонетача претвара у наду, слободу, љубав одгонетача. Отвара видике, просветљује душу, открива тајну бесмртника, који кликћу:

” услед овог рата који сећање брише,

научите пјесан, то је избављење!”

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s