Оговарање Друштва за српски језик

Оговарање, што ће рећи говорење о нечему што мало или нимало познајеш, али, заражен српским синдромом, сматраш да осим о политичкој ситуацији у земљи, економској кризи у свету и алармантним ерупцијама на Сунцу, мораш проговорити и о удружењу од националног значаја.

И сама захваћена овим синдромом, говорила сам о Друштву за српски језик, и то о једној активности Друштва – организовању такмичења из српског језика  и критеријумима који би се требали мењати (коментари на ,,линкован“ чланак).  Треба рећи да нисам члан Друштва за српски језик, што не значи да не желим бити. У овом тренутку, међутим, не препознајем Друштвао као прву одредницу у Гугл претраживачу кад треба да решим неку језичку недоумицу. Критеријум за претраживање интернет простора чешће ми је Пројекат Растко, него сајт Друштва за српски језик. Због значаја овог удружења, његових и свега што може да пружи, али то данас чини у малом проценту у односу на велики број наставника српског језика у Србији, сматрам да се ово мора што хитније мењати!

Друштво за српски језик основали су најеминентији стручњаци за ову област: Александар Белић, Павле Поповић и Јован Скерлић. Његовим радом, који је прекидан само за време ратова (1914-1919. и 1941-1946) руководили су председници Јован Скерлић, Павле Поповић, Александар Белић, Михаило Стевановић, Драгољуб Павловић, Димитрије Вученов, Ђорђе Бајић, Слободан Марковић, Живојин Станојчић, Јован Деретић, Радоје Симић, Васо Милинчевић, Петар Пешут, Љубомир Поповић, Милорад Дешић, Душан Иванић, Вељко Брборић и Бошко Сувајџић. И данас Друштво објављује дела најзначајнијих стручњака из области српског језика и књижевности, од којих сви треба да учимо, наравно, најпре ја и моје колеге, јер смо српски језик изабрали као животну потребу. Распоред активности Друштва је кртцат семинарима, промоцијама, трибинама, стручним скуповима и другим догађајима о којима се може информисати свако ко ,,закорачи“ на сајт Друштва. Заиста, ако бих писала научни рад из неке области српског језика најпре бих прегледала издања Друштва, па затим Матице српске, Института за српски језик, пројекат Растко и тако редом.

Ја сам мали наставник у малој школи у српској провинцији. Не бавим се значајним научним радом, за тридесетак година понеки мој ђак ће се сетити да сам га охрабрила да пише, заинтересовала за читање или разјаснила неки граматички проблем. Можда се неки сете да сам нешто и писала. Ипак, волим да се добро информишем о сваком аспекту свог посла.  Желим да имам све тестове за такмичења из српског језика како би моји ученици вежбали, волим да добијам часопис Друштва, сматрам насушном потребом стручно усавршавање на Зимском и Летњем семинару, које организује Друштво. Међутим, како је Друштво натерано да преко родитељске грбаче најталентованијих ђака долази до малог извора финансирања продајом Збирки тестова са такмичења, које се не могу нигде на интернету наћи у електронској бесплатној верзији, тако и већина наставника српског језика прави приоритете: купићу Правопис на 10 рата, узећу ове књиге и плаћати преко административне забране и сл. (приземно, али истинито). 😦

Највећи број ученика неће читати лектиру, већ ће тражити препричну на интернету, као и саставе за писмени, есеје о књижевним делима и сл. Многи наставници неће ни пожелети да обнове знање стечено пре 20, 30 и више година, већ ће посегнути за својим старим бележницама или ће наћи неку презентацију на интернету и попунити час. Жалосно, али истинито! 😦

Ником неће пасти на памет да решење свог проблема нађу на сајту Друштва за српски језик, а то значи да можда никад неће ни сазнати каквим се лепим подухватима Друштво бави. Можда је у корену проблема и решење – администратори сајта Друштва, дајте линкове према корисним сајтовима, који се баве тематиком српског језика и књижевности! Нека сајт Друштва буде Клик до знања свим србистима! Рекламирајте добре примере праксе, позивајте на промоције издања Друштва широм Србије, направите форум, читалачки клуб, дајте линкове ка Вуковој задужбини, Андрићевој, Матици српској…

Знам да је финансирање највећи проблем, али језик и писмо значе опстанак народа.

Надмудрите Министарство! 🙂

Приволите донаторе да финансирају неке ,,србистичке“ пројекте!:)

Едукујте! 🙂

ИНСПИРИШИТЕЕЕЕ!!! 🙂

Да напишем овај чланак, инспирисао ме је мој виртуелни пријатељ Василије, чији коментар на један ранији чланак објављујем овде као позив на промене у раду свих који се српским језиком и књижевношћу баве:

,,Пре неколико дана сам купио извесна издања Друштва, иначе врло добре научне студије наших колега професора и колега са студија, као и неких млађих. Десило се да сам пропустио те наслове раније, па сам се сетио јер сам нешто писао и неки су ми затребали. Претпостављам да се број запослених професора (наставника) српског језика и књижевности креће између дванаест и петнаест хиљада, шта уопште читају те наше колеге? Знам да на семинарима жедно траже Тумачења књижевног дела. Није ли то заиста болесно?! Јер светска технологија је освојила производњу хамбургера и од нафтних деривата, па ипак сви траже ону од чистог меса, чак не ни од соје. Читати врхунске стручњаке или инстант преваранте није исто. На крају постижемо да сва деца имају пред собом иста тумачења књижевних дела.
Када сам пре више година, након завршетка факултета, на питање једне мени блиске колегинице шта тренутно читам одговорио: „Ингардена“, упитала ме је: „А ко је он, шта је написао?“ Разуме се да у току факултетског школовања не може све да се постигне, али читањем брзо се осваја свет литературе. Не морају се сви ни прочитати, међутим, кроз цитате, библиографију исл. књига које нас интересују сазнамо и о свему осталом. Можда је најбоље да се професори српског језика и књижевности прену први из летаргије, јер пре њих то нико неће учинити. Запитајмо се колика је наша одговорност за витално духовно здравље народа? Зар сваки образовани Србин не би требало и да има изражену јаку етичку свест, а погледајмо само оне који се појављују на телевизијама: образовани а тешки примитивци, лопови, егоисти и барабе. Шта ће нам онда факултети ако се о све отимамо? Хајдемо, драги моји србисти, кренимо од нас самих, постанимо себе свесни јер много вредимо, али никако да распиримо ту ватрицу вере и самосвести.
Врхунски наслови, издања Друштва, су изузетно јефтини, купимо једну-две књиге годишње и прочитајмо, тражимо од њих да на сваке три или пет купљених поклоне по једне тестове исл. Дајмо ми иницијативу а не они, нас је ипак петороцифрен број и по целој смо Србијици. Наговоримо и друге (филозофе, психологе, педагоге, социологе и остале) да читају издања Друштва јер су често изванредна и корисна за опстанак народа. Сигуран сам да ће они у Друштву тада ставити прст на чело.“

Advertisements

7 thoughts on “Оговарање Друштва за српски језик

  1. Активности два друштва, једног новосадског и другог београдског, која на погрешан начин „брани“ ћирилско писмо (Његош би рекао: „што га брани кад га не одбрани“) смислом и временом поклапају се са претходним коментаром. Прво: није истина да је латиница хрватско или словеначко писмо, они се њиме једнако служе као и Срби; друго: Вук је сачинио српску латиницу, стварајући тиме најшири и најдубљи темељ српске националне културе. Којим правом неко ко мисли да је само ћирилица његово писмо може да забрани оним Србима, који мисле да је и латиница или само латиница њихово писмо, да користе баш то писмо. Проф. др Петар Милосављевић написао је књигу у којој убедљиво, научно доказује да су српска писма винчаница, глагољица, ћирилица и латиница. Ко то сме да Петра Прерадовића и хиљаде других вредних имена српске књижевне прошлости избаци из нашег народног бића само зато што не признаје да Срби пишу и латиницом. Треће: гајевица се разликује, тј. није иста Вуковој латиници, Гај је одступио од Вукових решења, те је та његова латиница у употреби код Хрвата. Али Хрвати нису Латини, а Срби су у већем броју живели у латинском царству неголи Хрвати. Оваквим акцијама сужавања српског народног бића Хрвати су, заправо, постали бројнији на западним странама. Срби су и католици, они се користе латиницом, али су Срби и муслимани и до Ататуркове реформе служили су се и арапским писмом, нису ваљда због тога престали да буду то што јесу. Залагање за прогон латинице може бити плод или незнања или антисрпске шпијунаже. Један од тих који је спроводио хрватску језичку политику у српском језику после Другог светског рата био је Александер Вајс, односно, Александар Белић. Он је један од потписника Апела српском народу који су Немци изнудили од одређеног броја српских интелектуалаца, већина тих потписника је уласком комуниста у Београд или убијена или осуђена на тзв. грађанску смрт. Веома ретки, пре свих Белић, поштеђени су од Броза уз обавезу да спроводе хрватску експанзивну националну политику у српском народном простору. Дакле, захваљујући Вуку Стефановом Караџићу Срби се користе двама писмима: ћирилицом и латиницо. За ћирилицу се треба борити у свакој конкретној ситуацији, али не одричући се права и на српску латиницу, јер је она универзално писмо и готово ни код једног народа није сасвим истоветно некој другој латиници. Увек пишем ћирилицом, а српске писце читам и баштиним радо и на латиници.

  2. Александар Белић у граматици српскохрватског језика из 1940. године, када му Брозови „лингвисти“ у дугим кожним мантилима нису држали нож под грло, на страници 283, у тачки 5. пише:
    http://фотоалбум.чуварићирилице.срб/слика-Белић10-категорија-АлександарБелић

    „5.Како се зове ово писмо којим је написана ваша књига? – Ћирилица.

    А пишу ли сви Југословени само ћирилицом? Пишу ли њоме и наша браћа Хрвати и Словенци? – Не, они пишу друкчијим писмом – латиницом. Као што видите, ми Југословени имамо два писма: ми Срби служимо се старим словенским писмом, ћирилицом, која је састављена по смрти св. браће Ћирила и Методија, а преуредио је за наш језик Вук Караџић; међутим, браћа Хрвати и Словенци примили су латинско писмо, латиницу, коју је преуредио Вуков савременик Људевит Гај.

    Јесте ли видели како пишу Енглези, Французи, Немци? А како Руси, Бугари, Чеси? Је ли ко видео како пишу Јевреји, или Турци или Кинези? Постоје, дакле, на свету разна писма или азбуке.

    Покушајте сабрати сва слова наше ћирилске азбуке. Колико их има? – Равно 30.

    Шта обележава свако слово? Колико ће онда бити гласова у нашем језику?

    Наш језик има 30 гласова, а наша азбука исто толико слова, тако да се сваки глас бележи посебним словом.

    Захваљујући поглавито Вуку Караџићу, наша је азбука једна од најпростијих и најсавршенијих на свету. (Пиши као што говориш!) У старој ћирилској азбуци слова су се ређала овако: а, б, (аз, буки)… итд, па смо ми то назвали азбука. Латинска азбука почиње са: а, б, ц, д, (а, бе, це, де)…, па се по томе каже абецеда. Грчка слова звала су се алфа, бета…, па је отуда и остало име алфабет.“

  3. Драга Мајо,
    Разуме се да се не љутим што Вам је мој текст послужио као отворен повод за нову акцију, драго ми је због Ваше племените намере, направили сте први корак, а знамо да нас сваки пут негде води. Некада се и од политичких фанатика може понешто научити, само ствари треба јасно и савесно обликовати: свако од нас има колеге са факултета, из школе или неке друге, оживимо њихов дух. Не треба смишљати нову организациону формулу, ево вашег сајта, све је на њему отворено и приступачно, позовимо их на разне начине – нека дају идеје, нека спроводе договорено, нека куцају на сва врата и негде ће се отворити. Ако смо сигурни у своје знање и у оно што желимо, само још наша воља недостаје, јер нас она спаја са светом и животом. А много наших воља хоће исто или сасвим слично. Поуздано се зна да они који изгубе вољу губе и свет око себе и себе саме. Мене повремено све боли од туге пред очима, али се борим да не изгубим наду у све оно што је истинито, добро и лепо. Знам да то моје колеге србисти најбоље могу остварити, са многима од вас на истом задатку готово сам сигуран да је победа достижна. Српски језик и књижевна традиција (усмена и писана) су најважнији ослонац опстанку српског народа, они су његово биће, ако је могао један хроми Вук, усамљен у свом подухвату, шта онда можемо сви ми који то желимо! Пратим Вас.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s