МОЈЕ ПЛЕМЕ КРЕЋЕ У ЛОВ

Зоре се прикрадала шћућуреним земљаним кућицама на ободу густе храстове шуме, када и петлове изненадише ударци гвожђа. Ја уплашено скочих из сна. Мајка ме гурну назад на простирку умирујући ме да не пробудим браћу. Тек онда сам схватила о чему се ради.

То се сви мушкарци из нашег племена спремају за одлазак у лов. Већ данима се у селу чека сезона лова. Чула сам како моја мајка са осталим женама прича о залихама хране које су на измаку. Лето је било спарно и сушно и мало поврћа је могло да се сачува за предстојећу хладноћу. Осушено воће биће добро само да се засладимо, али прави спас од дуге зиме биће месо. Управо због тога ковачница и ради од ране зоре.

Само пар тренутака после раноранилачког чекићања чика Самуила, најстаријег ковача у нашем племену, мноштво других ковача започе свој рад, па је једнолично ударање почело да добија звук мелодије. Сви су били вредни. Једни кују врхове стрела, други оштре врхове копаља, а трећи припремају замке. Ни жене и деца нису  беспослени. Последње припреме на уређењу земуница у којима ће се чувати храна приводимо крају.

Свуда ври као у кошници. Сви с узбуђењем чекају ноћ, када ће се са првим сумраком кренути у ловачки логор горе на планини. Од наредних неколико недеље зависиће наш живот током зиме, која у овим крајевима може да буде врло дуга и хладна. Већ последњи дани јесени показују да ће зима бити дуга и хладна.

Дан испуњен радом брзо се прели у ноћ ишчекивања и неизвесности. Колона мушкараца и жена крену у лов. Била сам срећна што сам и ја међу одабраним девојкама и женама. Ми нећемо ловити, али ћемо се побринути да средимо улов. Јасно нам се под ногама чуло шуштање јесењег храстовог тепиха. Голе гране храстове шуме окићена ретким бакарним накитом пропуштале су беле месечеве зраке. Како смо се пели све више у шуму ваздух је био све хладнији, а магла нас је полако обавијала. Високи борови непомично су стајали као да ни својим покретом не желе да открију дивљач.

Одједном, вођина рука била је високо у ваздуху и ми схватисмода лов почиње. Окуписмо се на месту одређеном за логор, распремајући са леђа огромне ћупове за месо. Извиђачи су цело лето хранили дивље свиње на овом простору, па их зато овде и чекамо. Мушкарци се удаљише од нас, али не толико да их нисмо могле видети.

 Све се потпуно утиша. Замке су биле постављене, а стреле у приправности. Само још да наиђе крдо вепрова. И баш када ми се чинило да ће ми леђа пући од непомичног положаја, зачу се шуштање са врха планине. Ловци се само погледаше и још јаче затегоше лукове. Бука је била све јача, а онда десетак дивљих свиња излете из густиша на чистину пред нама. У истој секунди зафијукаше стреле и копља. За само пар секунди, све је било готово.

Радосни покличи ловаца и нас призваше чистини где су се ловци радовали свом богатом првом улову у овој сезони. За све је то био добар знак. Сву су били убеђени да ћемо се добро снабдети за зиму.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s