МЕЊАМ ПУБЕРТЕТ ЗА БИЛО ШТА – ПОВОЉНО! Биљана Николић (Ниш)

Пре неколико месеци имала сам задовољство да прочитам овај текст, који је колегиница Биљана припремила на основу брда прочитаних књига за Дан школе у априлу. Стрпљиво сам чекала да ми пошаље коначну верзију и одобри да поделим своје одушевљење текстом  са свим пријатељима овог блога. Ево, уживајте и ви! 🙂

Лица:

Јелена

Алекса

Нина, Јеленина сестра

 Mилица и Миланче, Алексина сестра и брат

Каја, Јеленина мама

Милена, Алексина мама

Петар, Алексин тата

Анка, Алексина бака

Урош, Сања, Каћа, Ања, Филип

       ПРВА ПОЈАВА (Јелена, Јеленина мама Каја, Нина)                    

   ( Каја-савремена Фема. Оптерећена је својим изгледом. Уз песму I like to move it ради вежбе на справи.)                                                                                                                                        

 КАЈА (пуна себе): Ти си лепотица! Ти зрачиш! Сијаш! Све си лепша и лепша!

 Улази ћерка Јелена.

КАЈА: Боже, Јелена! Како то изгледаш?! Месецима сам ти бирала име и мислила да ћеш га и оправдати. А ти, уместо да сијаш као светлост, потамнела си од учења! И, какве су ти то руке? А тек лице? Одакле ти та бубуљица? Дођи, дођи да је видим. Лепо сам ја теби рекла да идеш у соларијум! Ништа се то не би видело!

ЈЕЛЕНА: Али мама, знаш да је соларијум штетан по здравље!

КАЈА (иронично): Штетан по здравље! То си прочитала у оним твојим књигама о Мараји Кери! Ко још данас чита?! Имаш сајтове, комове, четове…

ЈЕЛЕНА: Марија Кири, мама! Сто пута сам ти рекла! Она је позната физичарка и хемичарка и једина жена која је Нобелову награду добила два пута.

КАЈА:  Ух, јака ствар! Је л измислила она неку antiage крему са Q10 додатком? Девојко, да ли ти схваташ да су научнице out? Ја сам жена у тренду и упућена сам у све што је НОВО. Зато, ја користим најбоље креме и пудере, редовно посећујем козметичарку, једем мусли, јечам, овас, пијем зелени чај уместо воде. Па ја сам докторирала у покушају да зауставим старење и зато ти кажем – У лепом телу, леп дух!

ЈЕЛЕНА: Мама, зар није глупо…

КАЈА:  Шта глупо? Погледај се! Искривила си се као кифла! Ни мало женствености у теби! Угледај се мало на своју сестру! Теби је, Јелена, огледало највећи непријатељ! И макни те шишке, ослепећеш! О Боже, оседећу од тебе! Ма коме ја причам! Губим време са тобом уместо да гледам серију. Немој да ми је неко заузео фотељу!

ЈЕЛЕНА (сама за себе): Не могу да верујем! За нас не постоје шпанска села! Ретко која жена не би тачно одговорила на питања ко су Хуан Карлос, Шехерезада, Онур… Па ми боље познајемо историју и географију Шпаније и Турске од њих самих!А тек reality show? На сваком каналу по неки, од ВЕЛИКОГ МРАКА до ЖИВОТИЊСКОГ БРАКА. Ми обожавамо да живимо туђи живот, јер све што је туђе, оно је и слађе. Што би рекао наш физичар Дарко: „Трава је увек зеленија у туђем дворишту.“ (Седа на столицу, вади огледалце и гледа се.) Зашто си ти мој највећи непријатељ?          Стварно, шта је ово са мном? Стопало ми нарасло два броја, чело ми је масно, нос почео да се криви, а бубуљице нападају ли нападају! Постоје дани када ми све смета, све ме нервира, дође ми да искочим из сопствене коже. Је л то први сигнали да је пубертет почео и код мене?

 (Долази њена старија сестра која идеално изгледа.)

НИНА: Ћао, штреберко. Опааа… Огледалце, огледалце, кажи ми ко је најлепши на свету? Нешто си ми замишљена, мала?! Чек да узмем Браво. Аха, хороскоп. Да видимо: ован, бик, близанци. Ево, слушај:

Породица: Звезде вам се смеше.

Школа: Звезде вам се смеше.

Љубав: Звезде умиру од смеха!

Добро, добро, take at easy, мала шала! Него, има један деда Пера ту у близини, све погађа из прве. Кад западнем у бедак, однесем деда Пери 100 г кафе, па се слатко испричамо!

Еј, видела сам ти синоћ Алексу у Студију. Била са њим нека плавуша са перајима!

ЈЕЛЕНА: Са чим?

НИНА: Ма коса јој везана у реп. Изгледа фенси и има одличан аутфит.  Да нисам ноћас дилитнула све поруке, видела би како су четовали! Него, немој бити даун, хејтуј их да те не боли глава!

ЈЕЛЕНА: У реду је, схватила сам. Нисам плавуша!

НИНА: Добра моја систерка. А сад, одох ја на кварцовање. Вечерас је парти код најбогатијег дечка у граду. Како да одржим рејтинг најбоље ако сам одсутна? Зар да дозволим да тамо нека забележи више поена од мене! No way! Или изгледаш или не изгледаш! Ја имам свој персоналити! Оригинал је оригинал! (одлази)

ЈЕЛЕНА: О Боже, лепо ли је теби на тој твојој планети! Како неко може бити тако савршен, а тако ограничен у исто време! Тешко је то када данима не употребљаваш мозак. Од силног некоришћења, треба му времена да се поново ухода! А, Алекса! Са неком плавушом! То мора да је Сандра – госпођица минус у интелигенцији! Ругала ми се пре неки дан кад је видела да носим наочаре и протезу. Она не схвата да их ја с поносом носим и да увек могу да их скинем, а она ће своју ограниченост увек носити са собом!  (одлази са сцене)

 ДРУГА ПОЈАВА (АЛЕКСА, МИЛИЦА, МИЛАНЧЕ, МАМА, ТАТА, БАКА)

  Мрак. Звони сат. Светло се пали у соби. Улазе мама и тата.

ТАТА: УСТАЈАЊЕ!!!

МАМА: Ја идем прва у купатило! (Враћа се и седа.) Тамо је већ бака.

МИЛАНЧЕ (утрчава): Треба ми пара за ужину!

ТАТА: Ко уме да веже чвор на кравати? Мицооо!!!

МИЛИЦА: Не умем ја! Уме мама!

МАМА: Јесте ли звали Алексу?

МИЛИЦА: Сад сам ја на реду. (Враћа се.) Мама, види Миланчета, ушао је пре мене, стално ми то ради!

ТАТА: Где су ми кључеви од аута?

БАКА: Синоћ су ти, зете, били у сакоу!

АЛЕКСА (улази сањив трљајући очи): Откад он носи сако? О, ћале, врх!

МАМА: Опет су патике на сред собе! Колико пута сам ти рекла да их не бацаш свуда где стигнеш! Зна се где им је место! И, ајде спремај се.  

АЛЕКСА: Добро, добро, што се одмах љутиш?! Може један кис за твог првенца?

(прилази мами и она га љуби у чело).

МАМА:  Па, ти си врућ? Дај да видим. (ставља руку на чело)

АЛЕКСА: Кажем ти ја да је најбоље да останем данас код куће.

МАМА: А ви, шта чекате? Правац школа.

                   Остају Алекса, мама и бака.

                   Алекса је у једном кутку собе и репује.

БАКА: Учиш сине, учиш. Ако, ако, само ти учи, злато бакино. Тако је и твоја бака. Књига ми је била најбољи друг. Само, кад помислим у каквим смо ми условима учили, у каквим хладним собама били…

АЛЕКСА (прекида је): Дај, баба, искулирај! Не смарај ме више!

БАКА (зачуђено): Шта да радим??? Добро сине (наизглед помирљиво), сад ће баба да искулира! Шта је ово? (Обраћа се ћерки, Алексиној мами) Који је ово језик? Зашто не користи српски језик? Ја разумем, деца расту, времена се мењају, али ово? И откад сам ја њему баба?

МАМА: Еј мајко, кулирај! Не дижи фрку! Кад виде да се цимаш, они још више навале!

БАКА: Милена, како то разговараш са мном?

МАМА: То ти је, мама, ново доба звано пубертет! Млади данас комуницирају на брзину. Имају оскудан фонд речи. Данас је једино битно бити у тренду и познавати све жаргонске изразе који преплављују језик попут цунамија. Зато смо ми маторци и смарачи! А и мени је, мама, ово први пубертет! Мој се не рачуна! Ко је још поред тебе, криминалистичког инспектора, могао да пусти крила?! Сећаш ли се када сам једном, у трећем гимназије, закаснила из биоскопа пет минута? Тако си ме ошамарила да ми још звони у ушима! Е, сада тога нема! Они се никога и ничега не плаше! Неустрашиве генерације. Знаш шта кажу: Што немаш у вуглу, имаш на гуглу! Мајко, па они мисле да је Шекспир написао Јулију и Цезара а да је Бранко Ћопић центрафор Партизана! (гледа ка плафону (небу) и обраћа се Бранку Ћопићу)).  

          „ Поштовани господине Ћопићу, жао ми је што морам да Вас обавестим да орлови више рано не лете, али зато касно устају. Причају неким новим језиком, лупају вратима собе, другују са компјутером, све мање ручају код куће, излазе у једанаест увече, имају своје фазе…“    

БАКА: Какве фазе, Милена?

МАМА: Фазе, мама. Од заразног смеха до хистеричног плача!

БАКА: Хоћеш да ми кажеш да желиш да се врати време кад су се поштовали родитељи, деца играла на улици, јабуке јеле неопране, ђеврек био ужина, када је једина брига била школа и игра!

МАМА: Да, мама, да.                        

БАКА: Надам се да је тачно када кажу да свако доба има своје дражи, али ја се у овом не сналазим баш најбоље.           Знам чиме ћу их обрадовати! Једним добрим палачинкама. Пошто је време бајки за њих прошло, остало је још само да им правим колаче! То ће нас поново окупити као некад! (Бака одлази са сцене)

 У соби су Алекса и мама. Алекса и даље репује ( или слуша музику).

МАМА: Алекса, хоћеш ли да престанеш са том чудовишном музиком?! Не могу то да слушам!

АЛЕКСА: Што, да нећу да слушам „Лабудово језеро“ ?!

МАМА: За почетак поспреми собу, а онда почни већ једном да учиш! Пријемни одавно куца на вратa! А ове разбацане ствари хоћу да нађу своје место док се не вратим! Е, какви смо ми били?!

АЛЕКСА: Ма да, ваша генерација је била нешто незаборавно. Све сами дијаманти и рубини. Ми смо поред вас обично камење!

МАМА (за себе): Ја не знам како више са овом децом! Причаш, причаш и ништа. Нити чују нити желе да чују. (Одлази)

Алекси звони телефон.

АЛЕКСА: Да.

УРОШ (иза сцене је): Воздра, брате. Шта се ради?

АЛЕКСА: Е, где си, тебра? Ево глуварим.

УРОШ: Е, брате, ниси био у школи па рекох да ти кажем да Тачерка донела писмени и да си пуко!

АЛЕКСА: Није ваљда… Кец, тебра, а?! Кева ће ме убити! Тако ми и треба кад нисам хтео да пишем пушкице!

УРОШ: Какве пушкице брате кад она каже: „Нема мрдања! Нема дисања! Немој неко да је покушао да преписује! Ухватићу га!“

АЛЕКСА: Какав бедак!

УРОШ: Што си, бре, толики шабан? Немој да се бедариш! Разбићемо следеће недеље. Ај, зови Јелену да је питаш да нам помогне. Њена база података је велика као бабин трокрилни орман. Она је, брате, мастер. Нема шта не зна. Ај, молим те, чуј се са њом. Ја сам је нешто зезао за протезу, а онда су је Пеђа и Никола докрајчили.

АЛЕКСА: Добро, тебра. Чујемо се.

У собу улази  Алексин млађи брат Миланче.

МИЛАНЧЕ (задихано, гласно): АЛЕКСААА, АЛЕКСААА…

АЛЕКСА: Шта вичеш, бре, смору један! Је л видиш да сам уморан. Пусти ме на миру пола сата. Само пола сата, плиз!

МИЛАНЧЕ: Али, Ана ми је рекла да сам очајан у мувању. Умислила је да ја њу нешто… разумеш! А ја ништа! Само сам је мало гледао. На ликовном сам јој дао темпере, а она ће мени: „Даћу ти још мало простора да се покажеш! За сада си испод!“  Шта то значи, Алекса?

АЛЕКСА: Мало простора, кажеш?! Ма, шта је, бре, ово? Јесте ли ви нормални? Колико ви имате година? Човече, трећи разред! Одакле, бре, ове реченице, те фразе? Какав простор?

МИЛАНЧЕ: Добро, шта се одмах љутиш? Заборави! То сам ја само онако!

АЛЕКСА: Ниси ти онако! Хтео си да те посаветујем да не испаднеш смотан и глуп. Је л тако? Хоћеш да будеш фрајер, а?

(Долази мама са стриповима у руци.

АЛЕКСА: Хеј, шта то радиш? Па те стрипове морам да вратим Пеђи!

МАМА: Што се мене тиче, није требало ни да их узимаш. Сад кад је најпотребније да учиш, ти губиш време на небитне ствари.

АЛЕКСА: У реду, у реду. Ево, идем код Јелене да учимо. Ајде ћао.

ТРЕЋА ПОЈАВА (ЈЕЛЕНА, ЈЕЛЕНИНА МАМА, АЛЕКСА, МИЛАНЧЕ)

ЈЕЛЕНА: Па шта ако носим протезу? Бар ми лепше стоји него њима њихов IQ! Проради ми желудац од њих! И зашто ја не умем никад ништа да им кажем?! За све је крив овај пубертет! Зар он не може да се прескочи? Мора да постоји неки лек! Дође, прође, и готово. Ништа не осетиш! Има дана када ми је у школи баш досадно. И не само у школи, буде ми досадно и код куће! Све једно те исто. Ма, шта је мени? Шта ја то причам? Не, ово нисам ја! Ово неко други говори уместо мене! И ова бубуљица, шта ради овде?! Удружила се са мојим стопалом па ми не дају мира?!  

Уз песму Јосипе Лисац  „Данас са луда“ наступа плесна група.

МАМА: Јекооо… О Боже, шта је то са тобом?! Какав ти је то грозан стајлинг? Што се мало не угледаш на сестру! Слушај, мала, тата и ја излазимо на вечеру. Паре су ти у фиоци па наручи пицу кад огладниш. И, немој да нас чекаш јер ћемо се касно вратити. Шта кажеш? Је л добро изледам? Можда сам могла мало више да испеглам косу?! Сутра морам да закажем код Мирке фризерке! Журииим. Цмок, цмок.

ЈЕЛЕНА: Можда бих, стварно, могла да променим фризуру! И офарбам се. У црвено, на пример. Или урадим пирсинг као Невена! Ма, не, глупо је! Одох на интернет. Можда се јавио?! ТО! Коначно! Имам прави судар са правим фрајером! Вечерас у осам! Нека ми сад нешто кажу!

Алекса звони на вратима.

АЛЕКСА: Ћао, Јелена

ЈЕЛЕНА: О, Алекса, откуд ти? Уђи.

АЛЕКСА: Ма ја дошо ако можеш да ми помогнеш. Чула си да сам лоше прошао из француског. Ја сам ти прави францусконезналац! А и где се данас говори француски осим у Француској?!

Него, ја запенио, а не питах те како си , шта радиш? Еј, хоћемо ли  у школско вечерас?

ЈЕЛЕНА: Не знам, можда. Тренутно ме то не занима. Имам судар! И то прави!

АЛЕКСА: Екстра! С ким?

ЈЕЛЕНА: Са Казановом. Упознала сам га на чету. Има 17 година!

АЛЕКСА: А шта ако уопште нема 17, него је то неки декица од 30, ха?! Знаш да на чету сви лажу за године! Него, идем ја са тобом. Да те заштитим, ако треба!

ЈЕЛЕНА: Дај Алекса, не глупирај се. Ко мени шта може!

АЛЕКСА: Никад се не зна. Откуд знаш какву ћеш мачку у џаку наћи!

ЈЕЛЕНА: Добро, добро, нека ти буде! Али само овог пута! И, молим те, чим га будемо видели, склањај се!

АЛЕКСА: Баци петака! Дил. Само опуштено. Него реци ми шта је то било данас у школи. Уки ми је испричао…

ЈЕЛЕНА: Ма ништа страшно. Ругали су ми се и причали да сам штреберка.

АЛЕКСА: А ти си само ћутала?! Јелена, схвати да клинци данас знају да буду нехумани и груби! Не треба да им узвратиш истом мером, али када само ћутиш сви мисле да си крив и онда почињу да те малтретирају.

ЈЕЛЕНА: Ја поштујем оно што наставник Славољуб каже: „ Само се криви правдају!“

АЛЕКСА: Па, добро, он можда јесте у праву, али понекад мораш људима .да покажеш зубе или да направиш и ти неки фазон, на свој или на њихов рачун! Него, где сте ти и Квазимодо заказали рандеву?

ЈЕЛЕНА: Ту код љуљашки, на почетку Школске. И није Квазимодо него Казанова!  

Одлазе са сцене и после неког времена се враћају.

За то време иде музичка нумера.

 АЛЕКСА: Код љуљашки кажеш? Мислим да га видим!

ЈЕЛЕНА: Склањај се, Алекса, склањај! Како изгледа?

АЛЕКСА: Савршено! Еј, Казанова, ћао!

МИЛАНЧЕ (изненађено и уплашено): Алексааа?! Откуд ти?       

АЛЕКСА: Откуд ја?! Па, Казанова, колико имаш година? Седамнаест, а?

МИЛАНЧЕ: Мање седам! Али увек су ми говорили да изгледам старије за своје године!

АЛЕКСА: Срам те било, ретарду један! Вуци се кући!

МИЛАНЧЕ: Нећу кући! Муваћу се по нашој улици.

АЛЕКСА: Пази да ти улица не подари одличан успех на поклон! И Јелена, шта ћемо сад? Хоћемо ли да зовемо „Све за љубав“? Ајде бре, развесели се. Мало се помрачило али није смак света! Ајде, ко се последњи смеје-најспорије мисли!

ЈЕЛЕНА: Какав сам ја баксуз! Све ми је могло пасти на памет али да ће Казанова имати десет година! И још твој брат!

АЛЕКСА: Шта хоћеш, клинац се добро држао. Видиш да код њих пубертет почиње још код учитељице! Него, идемо ли ми у школско? И обећавам – о овоме ником ни речи. Ћутаћу као заливен!    

ЧЕТВРТА ПОЈАВА (ЈЕЛЕНА, АЛЕКСА, УРОШ, САЊА, КАЋА, АЊА, ФИЛИП)

УРОШ: Добро, бре, где сте ви до сада?

АЛЕКСА: Знаш,тебра. Кева рекла прво да учим ако хоћу излазак. И ја послушао.

САЊА:  Опа, спремаш се за пријемни! Него, мани пријемни! Шта ћемо за матуру? Да ли је могуће да смо баш ми та баксузна генерација?! То је наше последње вече и треба да буде на отменом месту! Па коме још може бити лепо у школској сали?

КАЋА: Не могу да верујем! А хаљина, а моје штикле? Па зар ћу по оном паркету да боцкам у штиклама?!

АЊА: А ја? Шта ја да радим? Заказала сам код Миме шминку још пре два месеца, а нокте пре месец дана!

УРОШ: Што, да ти их неко не види дан пре матурске вечери! Колико сте ви оптерећене?!

 САЊА: Лако вама кад немате шта да сређујете! Ја месецима штекам за то вече, а они господа укидају прославу мале матуре у ресторанима!

КАЋА: А прскање? Соларијум? Мама ми је обећала, али када је чула за све ово била је срећна што ће уштедети 300-400 еврића!

ЈЕЛЕНА: Можда је твоја мама у праву.

КАЋА: Ма шта у праву! Стално ми нешто придикује или дели савете. Немој ово, немој оно! Пази се мангупарије, ти си женско дете, а ја само климам главом и говорим: „Да мама, ја сам у лудим, магарећим, пубертетским, бубуљичавим годинама!“. Она не одустаје. И стално ми млатара оном збирком за пријемни! Спржила ми је рожњаче њоме!

САЊА: Да будем искрена, мени моји много и не сметају. Напротив, ако они мене могу да поднесу, што бих ја била гора од њих!

ФИЛИП: Мени понекад жао маме. Као клинац сам патио од којекаквих болести стомака – боранијаса, келерабиса и да би ме излечила, мама ми је од хране правила мале војнике, а још чешће аутомобиле.

КАЋА: Мене моји оптерећују. Лепо је Мали принц рекао да одрасле особе ништа не схватају! Бити нормалан у време пубертета – само по себи није нормално!   

АЛЕКСА: Еј људи, шта сте се толико убацили?! Родитељи ко родитељи, вече, ко вече, а и шта ће вам она накарадна шминка и они грозни нокти. А тек пунђе и штикле?!

ЈЕЛЕНА: А што се не би лежерно обукле – балетанке, фармерице, мајица… Хајде да тај новац потрошимо паметније?

АЊА: Како, мудрице наша?

ФИЛИП: Еј, ајмо у Лондон на Олимпијске игре! Ватерполо, рукомет, Ђоковић…

ЈЕЛЕНА: Не претеруј! Али можемо на Сребрно језеро после пријемног. Неколико дана. Имају одличан камп.

АЛЕКСА: Е, Јело, одлична идеја! Ко је за?

ФИЛИП: Ја.

АЊА: Ти? Нема шансе! Па теби мајка још дува у супу да дете не испече језик!

ФИЛИП: Ма немој!

АЊА: Ма дамој!

АЛЕКСА: Дај људи, не будите клинци! Шта драмите? Хајде да осмислимо план и одемо негде на летовање, макар и на пет дана!

САЊА: Потпуно си у праву! То би било страва! Него је л можете да замислите! Још само неколико недеља и завршиће се осми разред!

КАЋА: Само пубертет неће! Ако је по мојој масној коси, неће скоро!

ЈЕЛЕНИНА МАМА: Знате шта? Ја сам ипак одлучила да старим достојанствено јер свако доба је лепо и носи одређене дражи. Треба само знати да није све у изгледу! Важно је бити здрав и насмејан, ширити позитивну енергију и лепота ће изаћи из вас! 

БАКА: Децо, нису вам потребне стране речи да би се разумели. Нити ћу ја да лајкујем нити ћете ви да шерујете! Ја сам у школи учила руски и не сналазим се са овим новим изразима, али подмлађујем се. Ипак, саветујем вам – говорите српски и размишљајте на ћирилици. А то у преводу значи – бити IN!

АЛЕКСИНА МАМА: Свако време носи своје немире. Ништа лепше и ништа пријатније од лудих година. Иако вам се сада чини да су сви проблеми нерешиви, ниједан није толико велик и сложен да нема одговора. Зато уживајте у свом детињству и не мењајте пубертет ни за шта!

МВП „Цели дан и целу ноћ“  пева хор.

текст у ворду: МЕЊАМ ПУБЕРТЕТ ЗА БИЛО ШТА

прилагођени текст: ne menjajte pubertet

Ученици ОШ,,Синиша јанић“ из Властинца припремили представу и извели је десет пута, а наставник Славиша Шушулић доставио нам линк њиховог одличног извођења! 🙂 Браво!

И ученици ОШ,,Вожд Карађорђе“ Алексинац извели исту представу, а снимак следи.

collage-2015-12-02 (2)

Advertisements

22 thoughts on “МЕЊАМ ПУБЕРТЕТ ЗА БИЛО ШТА – ПОВОЉНО! Биљана Николић (Ниш)

  1. Повратни пинг: Дан школе 2015. | Вождов летопис

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s