Дневник Ане Франк – мој утисак, Милена

Деца мог узраста имају потребу да  исказују своја осећања, али често, због природне   несигурности или  стидљивости, нису склони да о свом интимном преживљавању отворено говоре. Зато је дневник скоро идеална књижевна форма у оквиру које деца сликају свој унутрашњи свет.

Разлози за писање дневника су , углавном , усамљеност, неповерење у људе, несигурност, недостатак пријатеља, али и жеља за литерарним усавршавањем, опуштањем, или потреба да се неки   занимљиви моменти или догађаји запишу и одбране од заборава.

У традицији писања дневника посебно место заузима, данас већ класични ,,Дневник Ане Франк“, који је безазлена јеврејска девојчица водила усред ратних ужаса и прогона Јевреја у Холандији у Другом светском рату. У њеном дневнику изражена је хумана порука о људском праву на достојанствен и нормалан живот. Својим интимним записом, Ана Франк је надживела нацистичку окупацију, остављајући будућим поколењима у аманет да чувају право човека на слободан и безбрижан живот, без обзира на њихову националну припадност, боју коже и вероисповест. Због своје маштовитости, духовитости, непосредности, туге, страха, стрепње, али и вере у будућност, „Дневник Ане Франк је дело које и дан данас никог не оставља равнодушним. Спонтаност и искреност коју је Ана исказала утиче на многе да се поистовете са својом вршњакињом и, самим тим, схвате снагу њеног лика.

Тако је и са мном. Посебно ме погодила трагика, нада, хуманост осећања и мисли  ове дивне девојчице. Дело је у мени изазвало потресеност, мучно осећање туге, бола, огорчености, али и револт, бес, очај што је њена младост згажена и уништена. Кроз Анин лирски текст, идентификујући се са њеним емоционалним светом, такође осуђујем и презирем рат, дивећи се уједно Ани, која, иако одсечена од света, усамљена и несхваћена од своје околине, потискује осећања и покушава надом да се одбрани од депресије и злослутних мисли.

Још пре доласка у скровиште, Ана осећа да нема сродне душе којој би се могла поверити. У мислима ствара слику блиског бића, за којим чезне већ одавно – своју другарицу Кети. Једино је њој поверила своје мисли, недоумице, скривене тајне, наде, чежње, без бојазни да ће је та имагинарна другарица икада изневерити и повредити. У Аниној свести Кети израста у најоданију другарицу која верно слуша дрхтај Аниних мисли и немим разумевањем блажи њене страхове, уливајући јој толико потребну наду.

Морам признати да сам неретко замишљала да сам баш ја та Кети и да баш мени Ана поверава све оно што је мучи. Замишљала сам како заједно гајимо веру у лепоту живота и људски хуманизам и да зло које нас окружује  побеђујемо добротом душе и племенитошћу мисли и поступака.

Анин свесни отпор против депресије и тежња  за душевним миром одводи је у свет књига и маште. Књига постаје њен одани пријатељ, тачније, прозор у свет. У томе смо, такође, сличне. И ја, када сам тужна и сама, читајући књиге, као и Ана, повлачим се у свој интимни простор. Зато тако јако осећам Анину патњу, доживљавајући је као своју. Остајем нема пред њеном визионарском реченицом: ,,Понекад лутам путевима или наше ,,Тајно скровиште“ гори, или долазе и одводе нас ноћу“ , додајући, ,,видим све то као да се заиста дешава и зато ми се чини да се то уистину може десити врло брзо“ .

У мени, сведоком њеног дневника, посебну тугу и нелагодност изазива Анино предсказање дана у којем је 9 месеци касније породица Франк откривена и одведена у логор смрти. Визије о ,,животу после рата“ за Ану су нестварне куле у ваздуху. Свесна је да, ако и преживи, више никада неће бити иста безазлена Ана. Рат ју је променио. У њеној свести се мешају и укрштају страшне, апокалиптичне визије са претходним идиличним животом и она више не зна у шта да верује.

Доживљавам је као птицу у кавезу, која прижељкује слободу и мир, али јој они измичу. Њен очајнички вапај и молба да ужаси престану у мени прерастају у њену молитву слободи и нади у хуманост човечанства. Њена трагична судбина , као и патња 6 милиона Јевреје највећа осуда људског безумља, расизма и рата. Остаћу јој вечно захвална на томе што ми је несебично указала колика је вредност слободе, херојства, хуманости и борбе против црног круга који затвара плаветнило слободног неба! 

Advertisements

3 thoughts on “Дневник Ане Франк – мој утисак, Милена

  1. Повратни пинг: Дневник Ане Франк | Српски лако

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s