Како се дивим људским умовима

Мајка ме непрекидно замара читањем! Непрекидно говори како је било у њихово време! И онда почне паљба о књигама и читању, јер онај ко чита богати свој речник, па може да одговара уместо географије хемију и добиће бар двојку! Кад бих могао сада да заколутам очима, била би сасвим јасно какво ми је психичко стање том приликом. Овако, могу само да кажем: „Уууухххх!“ и седнем за рачунар. А онда, када ме затекне за рачунаром без књиге, почиње друга тура дреке!

Данас је изговорила нешто што ме је заинтересовало. Каже моја мајка да је Никола Тесла читао ноћу уз светлост свеће, а пошто му је отац бранио да чита, он би најпре затворио све отворе куда би светлост могла да провири из његове собе. Тада сам се запитао да можда нема истине у речима моје мајке о читању?!

Да није било Николе Тесле и његовог фантастичног ума, не бисмо данас могли да играмо игрице, нити да користимо интернет у рачунаре уопште, не би било мобилних и много тога што ради на струју. Сигурно би нам живот био сасвим другачији од овог.

Осим Николи Тесли, овакав живот дугујемо многим паметним људима као што су Александар Бел без кога не бисмо телефонирали, Томас Едисон, који је изумео сијалицу, Александар Флеминг без кога би обична упала плућа и данас била смртоносна, Исак Љутн и Алберт Ајнштајн без чијих теорема и закона би свет био другачији…

Сви ови људи били су посебни од рођења. Имали су осим велике интелигенције и жељу за откривањем, истраживачки дух. Истражујући сазнао сам колике жртве учинили да бисмо ми данас уживали у њиховим открићима. Иза великих достигнућа налазе се године покушавања, неуспеха, упорности, одсуствовања од породице…

До сада нисам размишљао о великим умовима на тај начин. Никад нисам имао на уму њихову посебност и другачији живот од живота обичних људи. Сада све више схватам да се ниједан таленат не добија без разлога. Схватам да таленат није довољан за успех. Уз њега мора да постоји велики рад и учење, улагање у себе сама, па тек после низа искушења, као у бајкама, долазе победе. Због тих победа, ове људе помињемо и данас. Ја са, пак, почео да размишљам о својим талентима.

Сви ми кажу да лепо пишем. Можда и ја имам неки задатак. Узимам у руке књигу једног нашег знаменитог писца. Можда ћу овако најбоље одати почаст свим великим умовима. Изграђивањем сопственог талента.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s