Песма жени, Јован Дучић

Ти си мој тренутак и мој сен
и сјајна моја реч у шуму
мој корак и блудња
и само си лепота колико си тајна
и само истина колико си жудња.
Остај недостижна, нема и далека
јер је сан о срећи више него срећа.
Буди бесповратна, као младост.
Нека твоја сен и ехо буду све што сећа.
Срце има повест у сузи што лева,
у великом болу љубав своју мету.
Истина је само што душа проснева.
Пољубац је сусрет најлепши на свету.
Од мог привиђења ти си цела ткана,
твој плашт сунчани од мог сна испреден.
Ти беше мисао моја очарана,
симбол свих таштина, поразан и леден.
А ти не постојиш, нит’ си постојала.
Рођена у мојој тишини и чами,
на Сунцу мог срца ти си само сјала
јер све што љубимо – створили смо сами. 

Advertisements

One thought on “Песма жени, Јован Дучић

  1. Повратни пинг: Песма жени, Јован Дучић « Milica

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s