Свакога дана, Драган Лукић

Свакога дана кад с посла дође
мој тата мени косу чупне,
мој тата мене шаком лупне
и каже: – Јак си као гвожђе. 

Свакога дана кад пере руке 
он насапуни сестри лице, 
и прска водом канаринце,
и с нашом мачком игра жмурке. 

Свакога дана кад за сто седне 
мој тата брата за носић дирне, 
мој тата брату на уво свирне
и вади неке бомбоне медне.

А после ручка, свакога дана,
капетан тата и ми морнари 
узмемо само најпрече ствари, 
седнемо журно на кауч стари
и испловимо из нашег стана.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s