Бадњи дан и Божић

Бадњи дан и Божић су два од неколико најважнијих празника у Срба, који су у обичаје везани за ове дане уткали много тога што су понели из старе вере. Многобројни обичаји, мноштво забрана и обавезних радњи, само показују колики су значај придавали овим празницима када је душе предака требало умирити, угостити, умолити…Хришћанство је старим обичајима дало нови сјај, који и даље светли и душе нам прочишћује у дане када треба бити благ, брат, друг, пријатељ…син Божји…љубав. 🙂

badnji-dan-1357433757-249433

,,На Бадњи дан се иде у бадњак. Мужи иду у бадњак. Иду дрво да донесу. Кад сече прекрсти се и исече. Све на једну страну се сече. И тај бадњак се донесе код кућу.

Жене замесе леба да умесе кравајчићи за Божић. Направи тор на колач, па онда натура свиње, па краве, па овце, па тури бачву. Прави ковржањчићи – крошњице за девојчићи. гуске за женштине. Све се то прави од тесто. Даш то на родбину. Ми дамо вама, ви дате нама и тако се трампујемо.

На Бадње вече се донесе бадњак. Мужи донесу бадњак, деца пивкају. Онај стар иде напред и виче – Кво, кво, кво… а деца по њега – Пију, пију…А газдарица ги сачекује унутра. У рукавицу пченицу, шећер, ораса баца на пилићи, она ону дечицу, паре, све то да има цела година. И промешају после огањ. Спусте бадњак у огњиште, промешају и вичу:

,,Жив жар, жива дечица, живи пилићи,

берићет у поље, здравље у људи,

напредак у државу,

сточица – све да буде мирно и добро,

и живот и здравље,

конопља да порасту до небо.“

И после ће седну да једу. Ајде, ће се изувамо. Сви наједанпут одлабавимо. Доле се тури слама, рагоџа. Назем се тури слама, па се простре, па се поседа, па наједанпут ће сви да рипну да се сви пилићи изведу на једанпут. И после опереш руке и туриш на совру колач, рибу, пасуљ – посно, боб, вино, ораси обавезно, смокве, жут шећер. Узнеш жут шећер и смокву и ора и свакоме тури уз уста да укне; и укне, па оном, па тако редом свима и то се чува за лек. Кад некога нешто боли – гуша или нешто друго, он ће оздрави од оно.

На Бадњи дан пометеш увече. На Божић се не мете. Само се примете уз слами и то је, тако ваља.

Божић сутрадан буде. Мужи се дигнуу огњиште натуре дрва, заложе огањ и туре прасе и окрећу, печу га. Деца кад се разбуде ујутру, умију се сас вино прво, да им не иду мушице лети у очи. И онда изађу, па пуцају с пушке, веселе се.

То се пре постили тија пости шес недеље.

Кад се испече прасе, донесу људи онај бадњак, па се тури у шпорет или у огњиште да се он загори, па се праве крстови. Тај се крст баци на кућу, па бацаш на шталу, па бацаш куд свиње. То за здравље. И туриш мало босиљак и направиш крст за лојзе и за пченицу. Однесеш бадњак свуд редом и тако.

Ручак спремиш и свако код своју кућу руча. На тај дан се нигде не иде. Само код кућу си седиш и ручаш. Пре назем се руча. Ту вино, ту грејана ракија и ту поспавају.“

село Катун код Алексинца

казивач Милица Милошевић (1927-2004)

записала 1996. Маја Радоман

mycollage

Мир Божји – Христос се роди! 🙂

Advertisements

8 thoughts on “Бадњи дан и Божић

  1. Повратни пинг: Зимске радости | Мајини петаци

  2. Повратни пинг: Интернет као искушење « Био-блог

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s