СВЕТОСАВЉЕ, А. Мацић

Српски роде, осетиш ли у себи исконску наду у зацељење давнашњих рана, окрени се и загледај у тунеле векова. У мноштву ликова угледаћеш великане прошлих времена, лучоноше. Не дозволи да сећање на њих и њихове заслуге мине. Они су нам оставили духовна и материјална добра, због чега им морамо бити захвални и увек их истицати као моралне водиље младима у данашњем, искривљеном времену и погледу на живот.

Почнимо од првог, најсветијег Србина, од Бога послатог – Светог Саве. Његов глас мудрости и молитве и данас одјекује из Хиландара, Студенице, Милешева… за Св.Саву нас на посебан начин веже танана нит. Не видимо га, али знамо да је с нама по светлости која нас обасјава, у љубави коју осећамо према ближњима, у томе што умемо да праштамо.

Чудотворче, небесниче, пошаљи благослов за будућа покољења! Растерај облаке, припреми ноћ за јутро, јутро за дан. У сну нашем заноћи и спаси уништиво од уништења.Помози да Срби у вечност путују. Донеси мир и утеху свом народу. Наша жеђ води нас твојим изворима. У теби препознајемо себе – ту нам је корење! Управо зато, душмани би да униште твој лик и дело, желећи да тако сасвим сатру наш род. Но, узалуд! Светосавље је пред нашим покољењима присутно као жива сила, плодна земља, у којој је посејано семе културног напретка и духовне узвишености; светосавље је синоним родољубља, љубави према свим људима, вера у живот; светосавље је наше друго име.

Свети Саво, ти си уистину јединствен, Свечовек: и учитељ, и ктитор, и писац, и државник… и визионар! И према непријатељу, чија се сенка не ретко надвијала над српски род, односио си се мудро, дипломатски, са стрпљењем монаха. Са тобом сагори свака нада туђина. Више од свих спознао си и пословичну српску неслогу, па си реч дубоку, гласну ко звоно међу нас бацио – да љубимо ближњега свога и боримо се за истинске, свеколике људске вредности. У аманет си нам оставио и да будемо своји и истрајемо; да се уздамо у доброту и мудрост; да помажемо невољнику и опростимо посрнулом; да љубављу оплеменимо живот.

Зато ми, ововремени Срби, знамо шта ти дугујемо. А твој дан вечно нек остане дан који ће нас подсетити да никад не изгубимо вољу за животом и да се трудимо да радимо и стварамо свет по твојој мери – свет без мржње и похлепе, свет наде, свет вере и доброчинства.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s