Акценти

Овде, на југу, људи се сасвим добро разумеју и без акцената, а тек им дужина није ни на крај језика! 🙂 Ипак, тек када сам одслушала прво предавање свог професора акцентологије Петра Ђукановића, схватила сам колико је леп српски књижевни језик. Тајна је у акцентима и дужинама!

Али, кренимо редом:

1. акцентовани слог је онај слог који је доминантан у некој речи, онај који је најистакнутији у речи, најгласнији;

2. овако се обележавају:

16faa19e4e60f3d036a2100982776ea4-By Docs88.COM

          Е, сад, уз овакву слику иде и обајшњење 🙂

Скије: како се спуштате најбрже низ брдо – на две или на једној скији? Наравно, на две, па је ово подсећање на КРАТКОСИЛАЗНИ акценат;

Брдо: А кад се спустите низ брдо, а нема жичаре – дууугоооо се пењете, па је ово подсећање на ДУГОУЗЛАЗНИ акценат;

Једна скија: као краткосилазни али једна црта – КРАТКОУЗЛАЗНИ;

Једна скија: супротно од краткоузлазног – ДУГОУЗЛАЗНИ.

А сад, све ово, али званично:

5961194e44b20f3f80605a1caa94bed2-By Docs88.COM

 Ето, сад кад смо научили како се који обележава, прешли смо пола пута. А сад редослед одређивања акцента:

0. подели реч на слоговое (као кад скандираш пар-ти-зан, звез-да, ми-ле-на, мар-ко) *

1. корак – МЕСТО АКЦЕНТА

одређивање места акцента:

СУН-ЦО-КРЕТ – на последњем није, СУНцокрет или сунЦОкрет-ово прво, дакле СУН-цо-крет;

фо-ТЕ-ља, МАС-ли-на, КЛА-вир…

2. корак: ДУГ – КРАТАК

3. корак: СИЛАЗНИ-УЗЛАЗНИ

За ово под 2. и 3. мала помоћ следи 🙂

И наравно, још да додамо нека правила:

1. једносложна реч има само силазне акценте;

лав – вал, сан – нас..само силазни дуг или кратак (скијице – кратак, капица-дуг)

2. унутрашњи слог вишесложних речи носи само узлазне акценте;

(цртица лево, цртица десно; треба само одредити да ли је дуг или кратак)

3. на првом слогу може да стоји сваки акценат;

4. на последњем слогу никад не стоји акценат.

И шта онда?! Многи све ово знају, а не знају да одреде акценат, јер ми који нисмо рођени у подручју које препознаје акценте, тешко да можемо да научимо да их изговарамо. Можемо да их препознамо кад чујемо правилно изговорене, мислим, то можемо да научимо, али врло ћемо тешко научити да их изговарамо, тешко, али не немогуће, иначе не би било доброх глумаца и рецитатора ни из Ниша, ни из Врања, Пирота, Лесковца, а знамо да их има!

Па, како?! 😦

Једноставно, све се учи, па и акценат. Само треба да замислите како би ту реч изговорио неки ваш рођак из Ужица или Ваљева, а ако га немате, можда неки лик из серије из тог краја, можда Дракче, рођак са села 🙂

 

🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 ПОМОЋ 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂

Ми, с југа, најлакше ћемо помоћи сами себи при акцентовању ако користимо баш ДИЈАЛЕКАТ! 

У књижевном језику не постоји акценат на последњем слогу, али у дијалекту постоји.  Некада су се у прошлости сви акценти у новоштокавским дијалектима померили за један слог напред, па је последњи остао празан, тј. без акцента. Међутим, знамо да у призренско-тимочком и косовско-ресавском дијалекту акценат може да стоји и на последњем слогу. Силазни акценти су се повлачили на слог испред и прелазили у краткоузлазни:

96caa8216d23a8215c4454508ea5a33d-By Docs88.COM

 

Цака: ако је у дијалекту акцентован слог иза оног који је акцентован у књижевном, књижевни акценат је краткоузлазни.

Ово може да се искористи и за одређивање акцента на првом слогу: ако може да се пренесе на проклитику, онда је на 1. слогу неки силазни акценат.

у сЕло ….  У село

реч село има на Е неки силазни акценат – кратак или дуг, јер може да се пренесе на проклитику…

Кога нисам збунила, надам се да сам му помогла бар мало! 🙂

 

Advertisements

13 thoughts on “Акценти

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s