Константину у част

Полазници Радионице писања Српски лако заједно са ,,великим“ другарима из Књижевног клуба ,,Велимир Рајић“ – Алексинац учествовали су у суботу 27. јула 2013. на прослави обележавања 1700 година од објављивања Миланског едикта. Све нас је окупио ђакон Ненад Поповић уз благослов старешина алексиначке цркве ,,Свети Никола“.

Осим чланова Књижевног клуба ,,Велимир Рајић“ – Алексинац, вече су улепшали својим дивним гласовима чланови Црквеног хора ,,Свети Никола“, чланови Мешовитог градског хора ,,Шуматовац“ из Алексинца,  чланови фолклорног ансамбла ,,Рутевац“ из Рутевца.

Посебно задовољство је свима причинила мала Катарина Пирц која је својим звонким гласићем, као што чини и сваке недеље за певницом цркве, била посебан драгуљ у ниски дечјих дарова те вечери. Осим Катарине још четворо најмлађих учесника ове прославе показали су таленат који обећава:

Свет и ја, Клара Митић

(једна од десет равноправно награђених песама на Фестивалу ,,Међу нарцисима“ – Чајетина, 2013. године)

Свет чини и један малени цвет.

Свет чини птичији лет.

Дечији смех.

Свет чини пчеле рад, мрава глад.

И један жути сунчев зрак.

Свет чини поток плав и дуг.

Славујев луг.

Ма, нека буде здрава и срећна цела планета,

Заштитимо је од таме.

И нека људи живе срећно,

А не да чаме!

Константинов дар, Војин Цветићанин

У давна времена  таме и плача

кад су краљеви оштрицом мача

силу своју показивали

људи су једино од Бога спас очекивали.

Битка је била тешка

ал` издржа Константин цар

и кад уместо мача  узе  крст

победа му дође к`о дар.

Док  је победу славио

народу  је наду поклонио

и свима веру дозволио.

Дао је да се сви који хоће крсте

у име оца, сина и духа светога

и да љубав препозн ају у души свакога.

Православни крст, Сара Станковић

Православни крст од злата

кроз векове сија, сија,

оне је симбол наше вере

и светиња најмилија

Вера наша правиславна

што нас учи раду, срећи,

што говори о лепоти

и благошћу тугу лечи.

Све од цара Константинашто

нам даде православље

са поносом крст носимо,

да нам штити срећу, здравље.

 

Волим славе, волим православље, Стеван Стевановић

Откад знам за себе волим наше празнике и обичаје везане за њих. Рођен сам деветог јануара, на дан светог Стевана, и моји родитељи тај дан славе као мој имендан. Наша крсна слава је Свети Никола. Тог дана у куци влада празнична атмосфера, а мене највише радује када са татом и дедом сечем славски колач. Од разних ђаконија припремљених за тај дан мени се највише допада славски пасуљ.

Волим и Бадње вече када се у куцу уноси Бадњак и то ми је јединствена прилика да тату гађам орасима, а да се он не љути. Најлепше је наредног јутра на Божић када сам положајник, па пожурим код баке и деке да џарам ватру, а од њих заузврат добијем разне поклоне.

У пролеће волим Врбицу када идемо у цркву и после приредбе се са друговима гурам у реду да што пре дођем до врбице и звончића за мене и моју млађу сестру.

Ипак, најлепши празник од свих је свакако Ускрс. Поред тога што је то најрадоснији празник, јер слави васкрсење Христа, за децу је најзанимљивији, јер се тог дана куца јајима, и бира се најјаче јаје. Мени је бака једном купила дрвено јаје и ја сам се правио важан, јер сам све победио, а тада нисам знао да су ме намерно пустили, јер сам био мали.

Има још много празника, сваки од њих је леп за себе и зато мислим да је православље најлепше.

галерија слика

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s