ЖЕЉА, Светлана Биорац Матић

Да је мени да  откријем

како спава неман плава,

да л’ је бела стена жуља

када бура морем дува?

 

Кад бих мог`о да  помазим,

храбро, смело,

жутом лаву моћно чело,

баш у подне неке среде

да га слушам како  преде.

 

Све на свету баш  бих дао

кад би крила ја  имао

да одлетим до тог Нила

међу крдо  крокодила

да их питам:

 – Што без везе људе мезе?

 

Тад ми не би могла рећи  Ања,

што станује до мог  стана,

да сам мали,

да сам клиња,

како преча посла  има

него са мном да се смара

и без везе разговара.

 

А и онај Игор плави,

што се око Ање мота

(и каже ми да сам смота)

преда мном би мирно стао

за храброст ми честитао.

 

Шапнем тати жеље своје

а он мени:

– Пиле моје, дођи, седи,

буди храбар, снове следи,

ал`  не купуј пријатеље

пријатељство то не  вреди.

 

Знај, једном ће да се деси

волеће те неко снажно

баш онаквог какав јеси,

е, то ти је оно важно

такву љубав чувај, брани,

сваком храбро на  пут стани

 сачувај је од  немани

 и од буре

и до лава

и од мутне реке Нила

и од свих тих крокодила

не дај ником да га квари

тако бићш  јунак прави.

 

Слушам тату, чешкам главу,

све што каже је у праву,

само једно не увиђа

да се Ања мени свиђа!

 

Advertisements

One thought on “ЖЕЉА, Светлана Биорац Матић

  1. Повратни пинг: ЖЕЉА, Светлана Биорац Матић | slavkopavlovic69

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s