Чудесни сан малог Ђорђа

У част прославе имендана школе ,,Вожд Карађорђе“ уАлексинцу, ове године, на десетогодишњицу ношења садашњег имена, организовали смо многе активности уоквирене Вождовом недељом. Ова Манифестација почела је 2. децембра  изложбом посвећеном српској традицији и квизом из историје, да би се наставила данима посвећеним културама чије језике изучавамо – француској и енглеској, затим турниром у стоном тенису и изложбом илустрација омиљене књиге, а завршила се природњачким даном и школском представицом. 

Вождова недеља

Школску представу за Дан школе припремали смо два месеца на основу текста Кугуарса о три прасета, Црвенкапи и вуку, али са дописаним целинама. Данас смо извели врло успешно представу и крунисали одличном дечјом глумом, игром и песмом, целонедељне активности којима смо желели да покажемо да у нашој школи деца стичу функционална знања и  да смо одавно напустили бубање и пуко меморисање. Ми знамо да ,,знање није знање знати, већ је знање – знање дати!“ То је био и мото Вождове недеље за коју се надамо да ће постати традиционална, а већ се праве планови за следећу годину! 🙂

Ево, утисака са данашње приредбе →фотографије

снимак представице

ево и текста, али напомињем да све што говоре Црвенкапа, прасићи и вук припада тексту Кугуарса 🙂

Чудесни сан малог Ђорђа

 

Лица:

Ђорђе 

Мама Ђорђева

Црни Груја

Боле

Црвенкапа

Мама Црвенкапина

Прасе 1

Прасе 2

Прасе 3

Вук

Марко Краљевић

Вила Равијојла

Врбена

Трњина

Грана

Жежана

хор

фолклор

 

(на једној страни кућни амбијент, дечакова соба, на другом делу сцене шума, светлост на соби)

 

Ђорђе (улази у у кућу, баца ранац): Стиг`о сам!

Мама (љуби га): О, синко, па где си досад?

Ђорђе: Ма гледали смо пробу фолклора. Мало ретро, али није лоше.

Мама: Ретро?! То је традиција…сврвременост, а не ретро! Шта ли вас уче у тој школи?!

Ђорђе: Па, добро, ето гледао сам, није баш тако лоше, може да се набаци добра кондиција!

Мама: Чудо, невиђено, али добро, боље и то него ништа. (спрема вечеру) Него, како је било у школи?

Ђорђе: Ма, све сте ви српкиње једнако залупане! Ко бре измисли тај српски! Знам да причам српски, шта сад има и да га учим?!

Мама (смеје се): Добро, шта је сад било? Треба нешто да се чита?

Ђорђе: Мало јој било што женила цео час Душана, сад морам да читам и Вукашинову женидбу! И где нађе толке женидбе кад нас историчар учи једна буна, друга бина, трећа буна, па тек устанак, па слом устанка, па рат…

Мама (смеје се): Знам, знам, муке су то, па тек природни прираштај Нове Гвинеје, па колко ће да ископа земље икс, ако копа 3 сата рупу метар с метар?! Па колко ће да ископа, прво ће да цркне! То математичари не узимају у обзир! Душу људску!

Ђорђе: Да, а ви српкиње баш имате душу! Зато за сутра имам да прочитам овог Вукашина и још да напишем Савремену бајку! Еј, замисли, тражи бајку у 21. веку.

Мама: Па, шта ти је Хари Потер, шта Господар прстенова, Аватар?! Све су то бајке! А Вукашина сте сигурно добили зато што ни Душана нисте хтели да прочитате, Ако, ако… Кад сам ја ишла у школу, такмичили смо се ко ће више да прочита и зна напамет. (док ов прича, Ђорђе преврће очи и кревељи се)  Слушај:

Мама: ,,Што Момчилу таман калпак био, Вукашину по земљи се вуче,

Што Момчилу таман чизма била, ту Вукашин обе ноге меће,

Што Момчилу таман прстен био, ту Вукашин три прста завлачи!“

 

Ђорђе: Ма да, тај Момчило био неки Ајрон мен! све што није! Сад ја морам да се рвем с њим! уф (рогуши се, тражи књигу)

Мама: море, тутањ у собу, па читај! Да те не видим док не стигне вечера!

Ђорђе(одлази у своју собу): Идем, идем, а ти пожури, баш сам гладан (баца се у кревет на крају сцене, почне да чита наглас)

Ђорђе: Сину Милош у пољу зелену,

                као јарко иза горе суне…  (књига му пада на лице, спава, сања)

 

(дечакова соба у тами, на мањем делу сцене, дрвеће се подиже на сцени, која се претвара у шуму, кућица између жбуња)

 

Боле, Црни Груја, девојке (певају долазећи на сцену)

Боле: Газда, да наложим малу ватрицу? (ложе ватрицу, сели, греју се)

Груја: Ајде, Боле, теби се пали из прве, много ти се обрадовала мајка (подсмешљиво) Него, девојке, ајде то колце да видимо, овде Tурака нема, можемо да будемо Срби.

Фолклор, хор

Груја: Браво, девојке, разгалисте душу јунацима!

БОЛЕ: Газда, газда, а има ли у овој гори јунака?

ЦРНИ ГРУЈА: Тишина! Куш! Шта ће нам јунаци? Они су много јешни, а ми прасце треба да претерамо што тише можемо?

БОЛЕ: Ја зато и питам, газда! Ако се јунаци одазову, а ми да скренемо окрајњом стазом, па тутањ!

ЦРНИ ГРУЈА: Паметно, Боле, паметно! А ја мислио да ћеш у хајдуке да нас учлањујеш.

БОЛЕ: Какви хајдуци, газда, Бог с тобом!?

ЦРНИ ГРУЈА: Такви хајдуци. Изроди! Од њих сад не може поштен трговац с робом кроз шуму. Како закорачи, тако му пола товара на ражњу заврши!

БОЛЕ: Знам, газда, знам, лично сам то искусио… ено ономадне кад смо Маринко и ја терали прасце преко у Хунгарију, три смо прасца изгубили и од тада им ни трага ни гласа. А није, газда, да нисмо тражили.

(чује се глас Црвенкапине мајке са сцене – ЦРВЕНКАПО!!!!)

Црвенкапина мајка (чује се): Црвенкапоооо! (глас се приближава, с различитих страна долазе мајка и Црвенкапа) Аха, ту си, где се опет слунѕаш?! Јесам ли ти рекла да је у шуми онај глупи вук, носи мобилни са собом!!!!

Црвенкапа: Еј, кево, ајд не смарај!

Мајка: Ма,слушај шта ти се прича, пази се вука.

Црвенкапа: Какав вук,шта се ложиш, кево.Е,ај, не дави  више, ћао, цмокић….(окренута публици) Ало,што смара ова матора! (креће да весело трчкара,зева на све стране,развлачи жваку…)

(чује се глас мајке Црвенкапине иза сцене) Пази, Црвенкапо, шума је пуна опасности!

Црвенкапа: Уууујееее! Мислим, како густа шума! (случајно погледа у земљу) Уууу, нечије стопе, велике, јее!

Вук (излази, окреће се публици и лукаво се смеши, трља руке и тихо се обраћа публици) Хехе, кога ја то видим…(прилази Црвенкапи са леђа) Баа! Црвенкапо, де с кренула!

Цренкапа (уплашено, помало муца): Носим поклон баки.

Вук: Баки из шуме, а?

Црвенкапа: Јесте и страшно се журим.

Вук: Шта имаш у тој корпи, ааххх?

Црвенкапа(уплашено): Поклон за…Цвеће, цвеће што сам убрала успут баки.

Вук(подругљиво): Убрала баки? Иии.. шта имаш још, аааа?

Црвенкапа: Мммм…мандарине..

Вук: Иии?

Црвенкапа: Јабуке.

Вук: Иии?

Црвенкапа: Киивии.

Вук: Ииии?

Црвенкапа: Лимун.

вук: Иии?

Црвенкапа: Авокадо.

Вук (зачуђено): Авокадо? А је л имаш папају?

Црвенкапа: И да имам не би ти дала.

Вук: Не би ми дала, аахх?

Црвенкапа: Не, не, не… (тресе главом)

Вук: Па, не би ја ни узео! (смеје се) Дај ту корпу овамо!

Црвенкапа (плашљиво му пружа корпу)

Вук: Глупа, плавушо!

Црвенкапа (љутито узима корпу натраг, дрмне је, а онда се промени у лицу, више се не плаши вука) Шта се ложиш, шаране!! (пролази поред вука,осврће се )

Вук (зачуђен је Црвенкапиним поступком, Црвенкапа потрчи и вук потрчи за њом)

Црвенкапа (окреће се и види да је вук јури, уплашеним гласом виче) Аааааааа!!! (вук и Црвенкапа се јуре неколико кругова на позорници,онда Црвенкапа угледа  кућу у којој живе прасићи)

Прасићи (чули су њену вику, излаза из кућице, радознало климају њушкама)

Црвенкапа: Мислим…овај…ја се извињавам што ометам ваш интимни тренутак, али јури ме вук и страаааашна  ми је фрка!

Прасе 1: Сви вукови непријатељи су наши  пријатељи.Осећај се као код своје куће..

Црвенкапа (са олакшањем) Јаааооо, фала вам, прасићи, оно као баш сте готивни, еејј!

Прасићи (смеју се, окрећу се једно према другом климају њушкама… уводе Црвенкапу, стоје на једном прозору, а Црвенкапа на другом)

Вук (стиже задихан) Ало, има ли кога? Ало, власници станарскога права! (окреће се публици) Колико ја познајем ову шуму овде би требало да живе неке прасци. Аааа? Свињогојствооооо!!! Је л  моожда код вас навратила једна безобразница с црвеном капом,а?

Прасе 3:  Шта је било? Шта је било?

Вук: Шта шта је било, ааа? Па кад ја дунем и ватру сунем, срушићу вам кућу!

Прасићи: Па дувај, фрајеру! (смеју се…)

Вук: Доообро!

Сви прасићи се смеју и грокћу…

Вук: Дооообро! (Надима се да сруши кућу, шири плућа, хвата залет, онда дува јако и дуго.) Види ти то! Аааххх! (јако се напне да поново одува и онда се закашље…)

Прасићи (смеју се грохотом)

Вук: Људи!

Прасићи: Ми нисмо људи! Ми смо прасићи! (смеју се, окрећу се једни према другима, бацају “пет“…)

Вук: Дообро, доообро. Прасићи, ова кућица је требало да се сруши. Тако пише у бајци. (окреће се зачуђено око себе, па гледа у прасиће…) А? Па стварно тако пише у бајци.

Прасе1:  Али ово није та бајка, глупсоне! Ово је сан! (сви прасићи се смеју блесаво)

Вук: Па да, и овај црни Ђорђе свашта сања! (публици) Бар док сам ја у сну! (себи) Хеееј, прасићи слаткићи, може један фин дил? Купићу Црвенкапу у пола цене,а? Ево, дајем вам 500 кила концентрата за ту птичицу тркачицу?!

Прасићи ( гледају се међусобно,подижу њушке као да хоће да оњуше вука)

Прасе1: Толико је цениш?

Вук: Ни мање ни више.

Прасићи(незадовољно): Уууффф!

Вук: Дообро, добро, договорићемо се.  Ууух, изедосте ме, свиње једне! (прасићи се и даље смеју док он нервозно шетка, застане и осмехне се) Имам идеју! Шта кажете на следећу варијанту – на пример, имам за вас један ооодличан предлог (шапуће прасићима) даћу вам сто кила мекиња, а ви мени Црвенкапу, а? Шта кажете, а?

Прасићи (гледају се међусобно, климају њушкама, грокћу, мумлају, помало скиче. Сви прасићи се окрећу према Црвенкапи која их запањено гледа) Црвенкапо, није да нам је драго, али разуми нас… Како да ти сликовито објаснимо… На пример, ако у овој руци имаш сто кила мекиња, а у овој руци имамо једну Црвенкапу, онда је рачуница једноставна. (спушта руку у којој је замишљена Црвенкапа) Претегне ти на ову страну! (показује на руку у којој је замишљених сто килограма мекиња) Држи је! Држи је, увати је за нос!!! (једно од прасади узима метлу) Ајд, лепо ти нама  напоље!!

Вук (док прасићи истерују Црвенкапу, он турпија нокте и певуши)

Црвенкапа(уплашено): Јооој, јаооооо….

Вук (лукаво се смеје)

Црвенкапа (наљути се, вуку стане на ногу и пројури поред вука)

Вук: Јааооо! (окрену се и појури Црвенкапу)

Црвенкапа (окреће се прасићима):  Продали сте ме за сто кила мекиња! Прасићи ни једни да  једни! Чекајте само да вас Боле нађе, има да буде (показује руком) Фик, и готово!!! Ражњићи вам не гину!

Боле (иза жбуна): Газда, ово су они моји прасићи!

Црби Груја: Ћути, Боле, несрећо једна, иде вук!

Прасе1: Вуче, вуче! А мекиње?

Вук (трчи и окрече се према прасићима): Бисер не ваља пред прасце бацати!!! (смеје се)

(Највеће прасе стаје испред вука, вук удара у њега и пада.)

Вук (ошамућено гледа у прасиће): Ћао!

Прасе2 (љутито): Где су мекиње? Где су мекиње?

Вук(уплашено): Ево, сутра.

Прасе2: (љутито) Ма, шта сутра! Сада!!!(хвата вука за одећу)

Вук: Чек…Чекајте, људи…ево га извештај из банке (вади извештај из кошуље) Мекиње су уплаћене, имам пети примерак… ево сутра факсом уплаћујем фактуру  чим попуним вирман у ез-де-ка. Мајке ми!

Прасе1: (вуче вука за кошуљу) Нема ништа сутра! Дај ти нама паре сада па ћемо ми сами да купимо мекиње! (смеју се)

Вук: Дообро, добро, па нема проблема, одмах ћу сада да вам уплатим жирално.

Прасе1 (љутито): Нема ништа жирално, нема орално, нема морално,само соларно – новце на сунце! Кеш! Кеш! Знаш ли ти шта је кеш?

Вук: Кеш? Куп европских шампиона.

Прасе1 (зачуђено гледа у вука)

Вук: Еј, прасићи, видите, ено га Дејо Савићевић.

Прасићи: Где, где? Где? Где си га видео? Дејо! Дејо! Дејо!!! Где је Дејо! (окрећу се око себе)

Вук (бежи од прасића и кад је видео да више није у опасности од стране прасића, да побегне, али судара са Краљевићем Марком.

(долазе Марко и Вила Равијојла)

Марко Краљевић: Кога ја то видим? Вука, зар не!? (иронично). Еј, вуче, вуче, бубо лења (пева). Види Равијојла, у’ватили смо вука! Баш ми треба један овакав мало ми се окрзала крагна на овом мом капуту, а?

 

Равијојла: Не може. Дај тог вука, овамо! Мени треба више. Треба ми за нови фенси прслук. (прислања вука на себе и мерка нову креацију).

 

Вук: Пустите ме, бре! Нисам вам ја модна креација, ја сам живо биће, имам ја своја права.

 

(Чује се чудна галама, шушкање и свађа која се приближава, на сцени се појављују вештице, Марко и Равијојла се померају са стране (поворка)

 

Врбена: Боцкаш ме, Трњино! Дишеш ми за врат откако смо кренуле на трг!

 

Трњина: А ти гураш носурду где не треба, Врбена!

 

Врбена: Е, даћу ја теби носурдом по главурди! (чупа је)

 

Жежана: Девојке, девојке, упристојите се! Девојке!

 

Грана: Жежано, поганијо, што опет ти узимаш реч! Да ниси сањала да си главна овде?!

Жежана: А ти, Грано, совољуго, што ти опет приговараш? Неко те нешто питао?

Грана: Да ти мало поткрешем бркове већ ти се о метлу заплићу?

Жежана: Море, дођи, да ти сљуштим ту уштављену кожу с леђа овом  чакијом!

Дарина:  Мир међу животињама! Скупите се све овамо да пробамо плес за газда Грујину журку!

(ритмика)

Дарина: Девојке, баш смо ово добро урадиле, чек само да нађемо Газда Грују! Газда Грујо!!! (зову и померају се са стране)

Газда Груја (крије се иза жбуна с Болетом и Ђорђем): Боле, излази тамо, кажи да сам се оженио!

Боле: Поштована…госпођо…

Дарина: Ја нисам госпођа! (љута) Шта ти хоћеш? Где ти је газда Груја?

Боле: А, газда…оженоо се, много вас поздравља!

Врбена: Оженио се, а! (љута) добро, де, и ти мож да прођеш! Дај да видимо шта знаш да радиш? Знаш да певаш?

Боле: Да певам?! Па, мало…(тихо)

Врбена: Ајд да чујемо!

ХОР

Марко Краљевић (долази доводи Грују за уво, Равијојла иде за њима) Ево младожење, крије се тамо на крају шуме!

Груја: Не кријем се, преговарам!

Марко: море, даћу ја теби преговоре! (замахне буздованом) него, Грујане, прстен на сунце, моја Равијојла је спремна!

Грана: Каква Равијојла, а ми?!

Марко: Море, куш! Каква вештица, кад вила лепота неудата! Моја Равијојла је на реду, ево вама Болета! (окреће се Груји) Ајде, младожењо, Секо моја (спаја им руке) Девојке, друштво из хора – ТУШ!

Хор, фолклор

(остали се придружују позади, весеље на сцени, а онда се сви утишају, чује се мајка)

Мајка: ЂОРЂЕЕЕ! ВЕЧЕРА!!!

Ђорђе: Ево!!!! (буди се и прича за себе) УХ, какав луд сан, ето шта се деси кад српкиња смисли домаћи! Ајд, да пустим мало музике да растерам снове! (прилази касетофону, укљ)

ХОР ВОЖДОВА ХИМНА (сви певају)

 

крај

 

29.4.2014. 

Представица у прилагођеном облику изведена на међушколском такмичењу школа Бееограда и освојила 3. место за сценографију и костимографију! Браво! 🙂

Чудесни сам мале Иве

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s